АНДРЕЈ ФАЈГЕЉ: Остајте да градимо Србију!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Прослављени глумац Небојша Дугалић са своје петоро деце одлази у Канаду. Да ли је напуштање Србије заиста једино решење?

Друго је кад средњошколци твитују како мрзе Србију и једва чекају да оду. Они на тај (погрешан) начин покушавају да испадну кул. Видели су билборде „Шта ћеш овде, заврши Мегатренд и пали“, па су помислили да тако треба.

Друго је кад старлета изјави „Србија ме не заслужује“, или кад се млада докторка са чудним поносом у гласу укључи у телевизијски програм са специјализације у Немачкој: „Назад у Србију – никад више“.

Издизање себе уз омаловажавање отаџбине је мешавина од које вам може припасти мука.

Ништа слично не налазимо код Дугалића, православца, патриоте и домаћина. Па опет, његова одлука је најјаснија порука да Србија не ваља и да је одлазак решење. Интимно, многи тако мисле. По мом искуству, дословно сви.

Када сам одлучио да се вратим из Француске сви су ми говорили „не враћај се“. Људи толико различити по свему другом сложили су се око тога без изузетка. Испаде да је једини српски консензус да Србија не ваља, да никада неће бити боља, и да је одлазак једино решење.

Истина, постоји и превише примера да Србија не ваља, али како је одлазак решење? Како ћемо је напуштањем поправити? Како ћемо је учинити бољим местом за живот наше деце? Тако што ће „последњи који оде да угаси светло“?

Одлазак није део решења, већ део проблема. Људи напуштају Србију зато што пропада, а Србија пропада зато што је људи напуштају.

Читав консензус је лажан као што је лажно решење које нуди. Он наш однос према отаџбини изврће наопачке. Учи нас да гледамо Србију и да се осећамо напуштено, као што нам кроз прозор аутомобила делује да планина јури мимо нас. У ствари, ми напуштамо њу. Ми одлучујемо о њеној судбини, не обратно.

Србија је осуђена на нас и ништа не може да промени. „Све се може кад се оде“ је фалсификат мудрости. Права мудрост и даље гласи „Све се може кад се хоће“.

Историја се састоји из чудесних преокрета. Грци су 480. године п. н. е. гледали како Персијанци спаљују Атину. Исте године, са истим ужасом, Ксеркс је гледао како тоне његова флота код оближње Саламине. Руси су 1812. гледали како Москва гори под Наполеоном. Две године касније умарширали су у Париз. У фебруару 1804. свемоћне дахије су посекле српске кнезове. Њихове главе су се котрљале већ у августу.

Само у једном једином случају ова чуда би постала немогућа: да су одбили да се боре. Да су отишли.

„Боље је под туђином“ – ето најбоље дефиниције ропског менталитета. Уједно и најбоље припрема јавног мњења за даље комадање Србије и укидање Српске. А можда и за неки нови егзодус.

Ваљда нам зато масовни медији толико натрљавају на нос приче о одласку. Као да им је глодур султан Мурат, па до бесвести промовише модел Бранковића, који је тако згодно у одлучујућем тренутку напустио бојно поље, а цензурише модел Обилића, који му је тако негостољубиво распорио шкембе.

Зашто сам истрајао, сам против свих, у одлуци да се вратимо у Србију?

Зато што сам веровао да је српско чудо могуће и желео да учествујем у њему. Србија ће за 15 година бити Швајцарска – говорио сам. Од онда је прошло десет година и неке ствари сам проверио у пракси: могуће је преокренути одлив мозгова у прилив мозгова, белу кугу у пораст наталитета. Могуће је чак и ући у систем, ако сте спремни да ударите право у осињак.

Најважије, више нисам сам. Ево – могу своја уверења да поделим са вама. Окупљајмо се, ма колико да нас има. У ово наопако време, док наш град гори, не треба слушати плашљивце и слабиће. Треба радити баш оно што нам забрањују. Треба срушити наметнути консензус, рећи не лажима, одбити да будемо изгубљена генерација, иза које ће остати разбијена држава.

Није тачно да најбољи одлазе. Одлазе добри, али најбољи или остају или се враћају. Јер овде је борба, овде су изазови, овде су победе.

Канада и Швајцарска су већ развијене. Остајте овде да градимо Србију!

Новости, Андреј Фајгељ

Тагови: ,

3 коментара

  1. senka каже:

    OPROSTI MI ANDREJ DA SAM MLAĐA DVADESETAK GODINA VERUJ MI DA BI OTIŠLA I JA NEGDE….A SNAGE DA TI PIŠEM SVE RAZLOGE NEMAM, SAMO ZNAM DA SAM CEO SVOJ ŽIVOT VREDNO I POŠTENO RADILA PODIZALA DECU POŠTOVALA SVE LJUDE ITD.A SADA SEDIM KUĆI BEZ POSLA FIRMA PROPALA I ČEKAM GODINE STAROSTI DA BI DOBILA NEKU CRKAVICU PENZIJE, AKO UOPŠTE FOND DO TADA OPSTANE.IMA TOGA JOŠ MUKA MI JE OD SVEGA ,OVDE AKO NISI ČLAN NEKE STRANKE NA VLASTI PROPAO SI. ITAKO GALJE I TAKO DALJE, DETE DRAGO.POZDRAV TEBI

  2. Ljiljana каже:

    To je moja Srbija – jedina koju priznajem i volim! Bravo, Andrej!

  3. Слободанка М. Антић каже:

    Уз дужно поштовање господине Фајгељ: Да, прослављеном глумцу Небојши Дугалићу је дошло до грла, зар Вам то није јасно? Да би прехранио своју децу, по Вама, из патриотизма треба пре подне да продаје доњи веш на Бувљаку, а увече да глуми у позоришту, за које (као што је и све остало култура) ова држава не даје ни пет пара. Вратили сте се, али не схватате да сте се вратили у ОКУПИРАНОЈ СРБИЈИ! Да градите? Шта да градите када више ништа није наше; ни територија, ни банке, ни фабрике, ни пољопривредно земљиште, ни медији, ни омладина. Ја изнад свега волим своју Домовину-Србију; утолико више боли немоћ. Аристотел је тврдио да државник треба да буде филозоф и војсковођа. Ми немамо државнике, него келнере Трећег светског поретка. Срдачан Вам поздрав! Добронамерни сте али… не пролази Вам ово у стварном стању ствари.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.