‚АКАДЕМИК КАПЛАН БУРОВИЋ: За Косово Албанци никада нису имали своје име, као што га немају ни дан-данас

ИСКРА на Фејсбуку

Kaplan Burovic
Kosovo, zajedno sa Metohijom, danas se skraćeno nazivaju KOSMET. Dok se Metohija prostire uz samu albansku granicu Jugo-zapadne Srbije (jedan deo Metohije se nalazi i u Albaniji !), Kosovo se prostire na istok Metohije, prema Prištini, Zapadnoj Moravi i Skopskoj Crnoj Gori, pa prema Gnjilanu i Podujevu, na sever do ispod reke Ibar.
Sve do XVI veka, granica Srbije je bila na obali reke Drim, danas u Albaniji: deli Severnu Albaniju od Srednje. U ranije vekove Srbija se prostirala i ispod reke Drim, sve do samog Drača (alb. Durrës), koji su pradedovi Srba oteli Vizantijcima 548. godine, kad u Albaniji, pa i na Balkanu, nije bilo žive duše albanske. Tada su Albanci bili u Rumuniji, na padine planina Karpati i Beskidi, kako ovo priznaje i najveći njihov albanolog, akademik, prof. dr Eqrem Çabej.
Da bi stigli do Drača, Srbi su pre toga nastanili Kosovo i Metohiju, preko kojih oblasti su i prodirali prema Draču i Solunu. Iz sačuvanih istorijskih dokumenata saznajemo da su Kosovo i Metohija tada bili pretvoreni u prah i pepeo od varvarskih plemana, koja su tuda, u prolazu, plačkala, žarila, palila, ubijali mesno stanovništvo, ili su ih odvodili sa sobom kao robove. Kad su se Srbi nastanili u te oblasti, one su bile puste, pokrite prahom i pepelom, ili obrasle žbunjem, šumama, bez žive ljudske duše. Setite se vizantijskog istoričara Prisk, koji je upravo tada obišao Dardaniju (kako se zvalo Kosovo u ta vremena), a koji nam je ostavio crno na belo neosporivo svedočansto da su Varvari pretvorili Dardaniju u “nenastanjenu pustinju”. Po šumama i žbunju Dardanije, kao kakva naricalka, kukala je ptica kos, koja nas i svojim crnim perjem (od Kosovskog boja!) potseća na srpske majke, isto tako u crno obvijene, koje su naricale za svojim ubijenim sinovima. Dižući je iz praha i pepela, krčeći žbunje i šume, sejući žita, vinograde i voćke, oni su tu izgadili sela i gradove, pa i formirali svoju prvu državnu tvorevinu. Tako je Kosmet postao koljevka srpskog naroda, srpske svesti i srpske biti, srpske vere, državnosti, škole, prosvete, kulture i ideje, muzej i memento srpskog postojanja kroz vekove.

Od prvog dana svog prispeća tamo Srbi su Kosovo i nazvali ovako, a po ptici kos (=  francuski „merle“), koja je u svojoj crnoj odeždi kroz decenije i vekove kukala po tom polju, zasađenom više negoli pšenicom kostima srpskih najboljih sinova, koji su je branili od stranih osvajača. Od kad su tu stigli, Srbi su svojim grudima i životom branili Kosovo i od turskih osvajača, dižući svu Evropu na noge u znak najvećeg poštovanja, jer se tu – na Kosovo, branila i Evropa. Morem krvi Srbi su i oslobodili Kosovo od turskih okupatora. Tako je Kosovo navodnjeno srpskom krvlju više negoli vodom.

Albanci, pošto su stigli iz Rumunije u današnju oblast Mat, srednja Albanija, iznad Tirane, po mom obračunanju u IX veku nove ere, po proračunima Akademika Čabeja u X veku nove ere, enormnim množenjem i asimiliranjem ostataka drugih naroda, pa i samih Srba, koje su našli tamo, širili su se na sve strane današnje Albanije, pa su krajem XVIII-XIX veka počeli prelaziti čoporativno i preko njenih granica, na teritoriji današnje Srbije, Makedonije i Crne Gore.

Dolazeći na Kosovo oni poprimaju od tamošnjih Srba ovo ime, što nam dokazije da pre Srba oni nisu tamo nikada živeli, jer – da su živeli pre Srba – imali bi svoje ime za tu oblast. Sem imena Kosovo, u istoriji albanskog naroda i jezika nema drugi naziv za ovu oblast.

Ovo nam dokazuju i ostali istoimeni toponimi širom Balkana, gde aktuelno žive (ili su živeli !) Srbi. Imate ih i u samoj Albaniji, gospodine Nöel Malcolm-e! Ovaj engleski falsifikator istorije Kosova, idući na ruku veliko-albanskim falsifikatorima, učinio je sve da porekne ovo, iako zna sasvim dobro da je i najveći albanski etimolog, akademik prof. dr Ećrem Čabej, priznao kao sasvim naučnu i neoporecivu etimologiju od srpskog apelativa kos, na alb. “mullenja”. Ali, ako je on i sav naučni svet priznao to, ne priznaju albanske prišipetlje, koji – iako nemaju pojma o etimologiji – povedeni svojim šovinizmom i najslepijim rasizmom, nastojali su na sve moguće načine da ospore tu etimologiju i da Kosovu nađu jednu novu, bezdrugo albansku etimologiju, kako to čine i sa Kosovskim bojem i Milošem Obilićem, pa i dinastijom Nemanjić, koje nam bezočno prisvajaju i svakako nastoje da ih prikažu kao “autohtono” albansko.

Tako su ovi albanski „naučnici“, u početku,  nastojali da toponim Kosovo protumače albanskim jezikom, pa su nazvali Kosovo „Fusha e Mullenjave“, što je u stvari prevod spskog imena, jer alb. mullenja na srpskom jeziku znači kos, ptica.

U njihovoj odiseji da pronađu Kosovu neku albansku etimologiju, povezali su ovaj toponim i sa albanskim apelativom kosë = srp. kosa, oruđe rada“, ali im Akademik Çabej to ne prihvati, objašnjavajući svojim Albancima da i ta reč – kosë – vodi poreklo iz srpskog jezika, pa i da nema veze sa toponimom KOSOVO.

Veliki albanski falsifikator istorije, akademik, prof. dr Skender Rizaj “veruje da istinito poreklo ove reči nalazi se pre u ilirskom ili u tračanskom, negoli u srpskom jeziku1). Ali, kako priznaju i sami Albanci, i u samoj Albaniji ima mnogo slovenskih toponima, pa i toponim Kosovo: tako se naziva jedno selo blizu Ðirokastre!

Jedan drugi albanski “istraživač”, Muharrem Carabregu, nastojava da izvede ime Kosovo od jednog ilirskog korena kasa (koji – po njemu – znači “duboka dolina”) i albanske reči va2). Sve je ovo poznato N. Malcolmu, pa – na kraju svega ovoga (u fusnoti, a ne u tekstu!) – dodaje : « ovo je dosta neubedlivo ».

Najnovije epohalno « otkriće » učinio je Albanac Preljoc Margiljaj 2001. godine, koji je pronašao da etimologija toponima KOSOVO potiče od albanske reči kos = «srp. kiselo mleko »3). Nema sumnje da od ukiseljenih mozgova ne možemo ništa drugo ni očekivati do ukiseljene etimologije. U ovim « naučnim » poslovima prednjače « komunisti », kao što je konkretno Dimitar S. Šuterići.

U Albaniji, u oblast Golobrdo, nastanjeno i dan-danas ekskluzivno od slovenskih Makedonaca, nalazi se selo KOSOVRAST, koje potiče od KOSOV HRAST, a koje na srpskom i makedonskom jeziku znači « hrast ptice kos ». Na albanskom nema nikakvo značenje, ali se ne isključuje mogućnost da se Preljoc Margiljaj popeo na tom hrastu i tamo, dok je čuvao koze, pio (ili jeo!) kos = «kiselo mleko» i pisao njegovu knjižurinu ILIRI SU GOVORILI ALBANSKI – ALBANCI GOVORE ILIRSKIM JEZIKOM.

Za Kosovo Albanci nikada nisu imali svoje ime, kao što ga nemaju ni dan-danas. Zato su upotrebljavali i upotrebljavaju isključivo ovo srpsko ime, koje su bez sumnje uzeli od Srba, dolaskom u tu oblast.

Toponim DARDANIJA (koji su Albanci uzajmili iz antičke literature, znači nisu nasledili nikakvom narodnom genealoškom tradicijom !) nema nikakve veze sa « albanskim » apelativom dardhë = «srp. kruška», kako pretendiraju akademičari Albanije4), sa njima i N.Malcolm (!), jer su nazvali tako Kosovo – D A R D A N I A – Dardanci antičkog doba, prema imenu svog boga DARDANOS5), što je u poslednje vreme priznao i albanski akademik prof. dr Mark Krasnići.6)

Pošto nisu uspeli da toponimu Kosovo nađu ekvivalenat u svom jeziku, pa ni u ilirskom, potražili su mu ga i u stranim jezicima, pa i u turskom, tobože: „potiče iz turskog jezika, pošto turski apelativ ova znači „r a v n i c a“, dok reč ku ili kuš na turskom jeziku znači „p t i c a““.

Sa čime je neće izjednačiti ovi Albanci?! Sa svačime! A pošto su tako postali najsmešniji, albanski akademici iz Prištine najzad priznaše:
„Legjendat serbe këtë fushë e quajnë fusha e mëllenjave, të cilat besohen nga serbet se janë shpirtrat e luftëtarëve serbë të vrarë në atë fushë. Të gjithë studiuesit konfirmojnë se emri Kosovë vjen nga fjala serbe kos që do të thotë mëllenjë….7)
Prevod: “Srpske legende nazivaju ovo polje fusha e mëllenjave (trebali su da napišu: Kosovo polje, jer Srbi ne govore albanski!- KB), koje se veruju od Srba da su duše srpskih ratnika ubijenih na tom polju. Svi naučnici konfirmiraju da ime Kosovo potiče od srpske reči KOS, koja na albanskom jeziku znači  m ë l l e n j ë…“
Iako su ovo konfirmirali i sami albanski akademici, i to službeno, Albanci će, u bazdi njihovih političkih stremljenja, nastaviti i u buduće da pretendiraju za Kosovo da je to njihova reč, da etimologija ovog toponima potiče od njihovog apelativa kos – „kiselo mleko“, jer – kako rekosmo – ukiseljeni mozgovi samo ukiseljene etimologije mogu i da proizvode.
Od ovih ukiseljenih mozgova ekstremno-nacionalističkih Albanaca ne patimo samo mi, njihovi susedi, već i sami pošteni Albanci. Vidite što su uradili sa citiranom knjigom Akademije nauka i umetnosti Prištine: čim su videli to priznanje da je ime Kosova srpske etimologije, odmah su intervenirali i zabranili je, povukli je iz cirkulacije.

Kad bi mogli, ovi bi Albanci mnogo što zabranili, pa i natovarili na svoja leđa i skrili to po njihovim jazbinama, kao lopov ukrađeno.*)
_______________
1) RIZAJ, Skender: KOSOVA GJATË SHEKUJVE, Priština 1982, str. 273.

2) CARABREGU, Muharrem: GJEO HARTOLINGUISTIKA, Priština, str. 236.

3) MARGILJAJ, Preljoc: ILIRI GOVORE ALBANSKIMALBANCI GOVORE ILIRSKIM JEZIKOM,- Podgorica 2001, str.81.

4) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH: FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, cit. delo, str. 396, kol. II, glas ILIRËT.

5) BUROVIĆ, Kaplan: Toponimi DARDANIJA,- časopis YLBERI God. I, Br. 1, Ženeva 1993, str. 13-14. Drugo izdanje na albanskom jeziku u zbirci studija ILIRET DHE SHQIPTARET,- Ženeva 1994, str. 21-26. Na srpskom jeziku, po prvi put, ova je studija objavljena u mojoj zbirci STVARNOST I ALBANSKE ILUZIJE,- Ženeva 2000, str. 36-46; zatim u zbirci studija DARDANIJA, Ženeva 2004, i drugde.

6) KRASNIQI, Mark: GJURMË E GJURMIME,- Tirana 1982, str. 274.
7) AKADEMIA E SHKENCAVE DHE E ARTEVE E PRISHTINËS: K O S O V A,- Priština 2012.
*) Štampano sprva u mom delu POREKLO ALBANACA NA KOSOVU, U MAKEDONIJI, CRNOJ GORI I GRČKOJ, Ženeva 1995, str. 26.

 

Др Каплан Буровић

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.