АКАДЕМИК КАПЛАН БУРОВИЋ: РЕЧНИК АЛБАНСКИХ АКАДЕМИКА

ИСКРА на Фејсбуку

Godine 1980, kad je Akademija nauka Narodne Socijalističke Republike Albanije – Institut jezikoslovlja i književnosti objavio u Tirani delo FJALOR I GJUHËS SË SOTME SHQIPE (REČNIK DANAŠNJEG ALBANSKOG JEZIKA), grandiozno, pa i luksuzno delo od 2274 strana velikog formata i najsitnih slova, ja sam bio u zloglasni zatvor Bureli, stratište, gde se ulazilo, ali se nije i izlazilo, gde mi je od permanentne gladi počela hemoragija, gde sam pretrpeo i kliničku smrt.

Ovaj je REČNIK bio mnogo skup i za one koji nisu bili u zatvor, kamoli za mene, koji nisam radio i privređivao, kome nije dozvoljeno ni da sazna dali su mu deca živa, kamoli i da dobije od kuće zalogaj hleba. I pored toga, skinuo sam zalogaje hleba sa usta i kupio ga, da i umirući nastavim da dam moj naučni doprinos na polju albanologije, sa ubeđenjem da će jednog dana Albanci znati da to dinjitozno ocene, kako i koliko to treba da cene ovaj izuzetan doprinos u mnogim aspektima. Ja sam jedini zatvorenik Albanije koji je kupio ovaj REČNIK. Kupih ga ne samo za sebe, već i za sve osuđenike tog zatvora, kojima ga stavih na raspoloženje kad god su mi ga potražili.

U jedno vreme kad ni albanski albanolozi nisu uzeli smelost da izraze bilo i koju pohvalu za ovaj REČNIK, ja – tu, u zatvorskoj ćeliji i umirući – podložih ga naučnoj analizi usmeno i pismeno. Beleške sam činio u formi mikrologija i marginalija u mojim zatvorskim sveskama, dok sam ih usmeno prenosio zatvorskim kolegama, sa nadom da će se koji od njih spasiti živ i jednog dana će uzeti smelost da to kaže svom narodu ne samo usmeno, već i pismeno. Na poseban način sam diskutirao probleme ovog REČNIKA sa Pjetrom Arbnori, jedan od zatvorenika koga sam konsultirao za mnoge probleme albanskog jezika, jer beše i kompetentan.

Dan-danas, evo će pola veka što je objavljen ovaj REČNIK, ne Pjetar, ili ma ko drugi, već ni albanski akademici i niti oni strani, nisu objavili za ovaj REČNIK ni najmanju belešku, opomenu, kamoli koju konstruktivnu studiju. Preštampali su ga, a nisu ispravili nijednu grešku, ni štamparske greške.

Kako možete videti, okovan u gvožđa i beton tog zatvora, umirući, ja sam činio ne samo jednostavne naučne beleške-opomene, već i ideološke, političke. Preko svega i jezične opomene, pravopisne, pa i za štamparske greške, stvar ova koju do danas nije učinio niko ovom REČNIKU. Nije mali broj i reči, koje sam od vremena, mojim romanom IZDAJA, dodao albanskom jeziku. Sami su Albanci govorili da su oko 100. Nove sam reči dodao i ovom REČNIKU.

Da možda ovime nisam demostrirao neprijateljstvo i mržnju prema albanskom narodu (Kako se pretendira i kako me optužuju!), ili sam dokazao jedno posebno dobročinstvo, bez presedana i sasvim internacionalističko?! Ja nisam izgubio nadu da će pokoljenja djela suditi.

(Za naše čitaoce izdvajamo iz te studije samo odlomke za koje verujemo da su i oni zainteresirani.- Redaksija.)

 

A.

ALBANË (ALBANI). Autori dotičnog REČNIKA (U nastavku – REČ) pretendiraju da su Albani bili ilirsko pleme. Mislim da sam dokumentima do danas nekontestiranim od nikoga dokazao sasvim naučno da Albani nisu bili Iliri, već Kelti. Vidite moju studiju Ko su Albani?, u delu KO SU ALBANCI?, drugo dopunjeno izdanje Jagodina, 2013.

ALBANKA. Nema je REČ. Sinonim za drogu, internacionalna reč, nazvana tako zato što su je Albanci ponajviše krijumčarili.

AUTENTIK (AUTENTIČAN). Nema je REČ. Ilir Meta, presednik Albanskog parlamenta, duž posete 2016. Crnoj Gori, u njegovom govoru, koji je održao tom prilikom u Podgorici, upotrebio je reč AUTENTIČAN: „autentična albanska nacionalna manjina u Crnoj Gori“. Ova reč ne zamenjuje dosadačnju njihovu reč AUTOHTONIJA, na koju su do sada pretendirali. Naprotiv, dokazuje da se Albanci povlače od dosadašnjih njihovih ekstremističkih i antinaučnih pretendiranja za autohtoniju, ali se eto sada zalažu da nam se pretstave kao autentični Albanci, pošto dokumenta dokazuju da ovi Albanci nisu baš svi autentični Albanci: jedan dobar njihov deo ispada da su albanizirani Srbo-Crnogorci, ili koji se samo pretstavljaju kao Albanci, da bi se spasili šantaža i terora albanske nacionalističko-ekstremističke, šovinističke i rasističke dijaspore.

AUTOKTOKTONI (AUTOHTONIJA). Daje se kao primer: Autoktonia e shqiptarëve (Autohtonija Albanaca), koji služi indoktriiranju Albanaca sa falsifikovanom rasističkom istorijom. Ima vremena što je nauka dokazala da Albanci nisu autohtoni nigde na Balkanu, ni u samoj Albaniji, kamoli i van njenih granica. Vidite moju studiju Albanci nisu autohtoni, u citirano delu.

 

 

B.

BOSHNJAK (BOSANAC, ili BOŠNJAK). Nema je REČ, jer u Albaniji ima puno Bosanaca, a Albanci rade na njihovom asimiliranju. Sem toga, u vezi današnjeg našeg problema sa njima, unutar Jugoslavije, ovi albanski superkluzi ne usuđuju se da zauzmu niti antinaučan stav muslimanskih fundamentalista, niti naučan stav srpsko-crnogorskog naroda, iako su ih u toku rata snabdeli i oružjem protiv svoje hrišćanske braće.

 

C.

CËRNAGORAS (CRNOGORAC). Nema ja REČ, iako u Albaniji postoji i crnogorska nacionalna manjina. Duž turske okupacije Albanije, pre albanskog nacionalnog preporoda, Albanci su nazivali Crnogorce cërnagoras, ili turski karadakllinj. Dan-danas ima Albanaca koji ih nazivaju tako, posebno starci. Posle preporoda, indoktrinirani anticrngorskim rasizmom, albanski buržuji počeše da ih nazivaju malazezë, prevodeći tako reč Crnogorac na svoj, albanski jezik, a pretendirajući da su CRNOGORCI slovenizirani Albanci. Tako, imenom MALAZEZE oni su i uvedeni u taj njihov REČNIK, što treba ispraviti, jer nit su Crnogorci slovenizirani Albanci, niti se po međunarodnim zakonima dozvoljava to što čine ovi Albanci. Narodi i mesta treba da se pišu kako se to izjavljuju ikako ih to izgovaraju sami oni, nosioci.

 

D.

DALMATIN (DALMATINAC). REČ ima glas DALMAT, ilirsko pleme, ali ne i glas DALMATIN-DALMATINAC-Dalmatinci, koji su aktuelno stanovnici oblasti Dalmacija u Hrvatskoj i nemaju veze sa pređašnjim, antičkim stanovnicima te oblasti, jer Dalmatinci su slovenskog porekla.

DIASPORË (DIJASPORA). U delu HISTORIA E SHQIPËRISË (ISTORIJA ALBANIJE), Tirana 1959, albanski akademici priznali su da su Albanci dijaspora van granica današnje Albanije, stvar ova koja odgovara istorijskoj istini, naučnoj. Ali u njihov REČ oni nisu uneli ni samu reč dijaspora.

DINAR. Postoji u REČ, ali joj nedostaje beleška da se tako zvala i moneta koju je upotrebljavao Skenderbeg kao srpski vazal.

DISIDENT. Iako je ova reč jako rasprostranjena i aktuelna na sve strane sveta, u tzv “socijalističkim” zemljama je izbačena iz rečnika, dok se u kapitalističkim zemljama nastojava da joj promene značenje. Ovako Zapad pretendira da se pod disident podrazumeva osoba koja se odrekla socijalizma i priklonila kapitalizmu, dok oni sami, disidenti, svojim stavom i delima dokazali su da se nisu odrekli socijalizma: oni su samo izjavili da se ne slažu sa kriminalnom praksom tzv. “komunista”, koji su uzurpirali narodnu vlast i proletersku diktaturu pretvorili u socijal-fašističku diktaturu svog vođe. Za opširno vidite moje delo O DISIDENCIJI, Ženeva 2014.

 

E.

ENVERIST (ENVEROVAC). Nema je u REČ. Sledbenik terorističke socijal-fašističke politike Envera Hodže. Kaže se i HOXHIST (HODŽISTA).

ESESH (ESEŠOVAC). Nema je REČ. Od skraćenice SSH (Sigurimi Shqiptar – Albanski Sigurimi, pandan jugoslovenske UDB-e), član te državne kriminalne organizacije. U pokojem mom napisu redaktori su mi je “ispravili” u eses, identificirajući je tako sa esesovcima Hitlera.

 

I.

ILIR. Autori REČ dali su ovom glasu ovo značenje: “Pripadnik starog naseljenja Ilirije, koji se poznaje kao prethodnik albanskog naroda”, čime su faktički indoktrinirali svoj narod sa falsifikovanom istorijom, šovinizmom i rasizmom, huškajući ga ovako protiv susednih naroda. Ima vremena što je nauka dokazala da Albanci nemaju ništa zajedničkog sa Ilirima, jer su jedan zaseban narod, stvar ova koju su od vremena priznali i najznačajniji albanolozi Albanije (Čabej, Buda, Demiraj), još pre pisanja i objavljivanja ovog REČNIKA.

 

 

K.

KOQEVAR (OBEŠENIH TESTIKULA). Nema je REČ. Pežorativan sinonim je za naziv KOSOVAR-KOSOVAC, pod kojim podrazumevaju samo svoje, albanske Kosovce. Stvorili su ga Enverovci od velike ljubavi prema njima.

KOSOVAR (KOSOVAC). Ima je REČ. Ali njom podrazumevaju samo Kosovce albanske nacionalnosti. Treba znati da se pod tim imenom podrazumevaju i ostali stanovnici Kosova i Kosmeta uopšte, bez obzira na njihovu versku i nacionalnu pripadnost.

KUQALASH (CRVENKO-KOMUNJAR). Ima je REČ u prvom značenju, ali ne i u drugom, pežorativnom, kako to nazivaju “komuniste” (U navodnicima! Kod nas se kaže komunjar) njihovi buržuaski neprijatelji.

 

LL.

LLUMPENPROLETER (LUMPERPROLETER). Bagra ljudskog društva, deklasirani ljudi, degenerisani, koje organizuju u svojoj službi fašisti i socijal-fašisti na vlast i njima se bore protiv svojih neprijatelja. Nije ni najmanje za čuđenje što ovu reč nisu uneli u svoj REČNIK.

 

M.

MINORITAR (MANJINAC). Pišu doslovno: “Pripadnik jedne nacionane manjine, koji živi u jedno drugo mesto ili u jednoj drugoj državi. U NSR Albaniji manjinci uživaju sva prava”. Činjenica je neosporna da nacionalnim manjinama u Albaniji, od kad je formirana albanska država, pa do danas, nisu im priznata nikakva prava, ni pravo da se nazivaju nealbancima. Imamo i drastičan primer, unikalan na svetu, da su albanske vlasti odrale na živo a zatim i kaznile doživotnom robijom jugoslovenskog političkog emigranta, koji nije pristao da se odrekne svoje jugoslovnske (srpsko-crnogorske) nacionalnosti i da se izjavi za Albanca, kako su mu to tražili. Vidite za ovo zbornik dokumenata ENVERISTIČKI SUDSKI PROCESI, Ženeva 2016, gde je objavljen i faksimil tog dokumenta, optužnica-rrešenje.

 

 

Q.

QEVERIS (UPRAVLJAM). Ima je REČ, ali joj nedostaje značenje br. 4: isprebijam na mrtvo nekoga da se za ništa više ne čuje živ. Ovo značenje su dodali ovoj reči Enverovci kriminalnim tretmanom naroda: E qeverisi dhe e bindi se lumi rrjedh përpjetë – isprebio ga i ubedio da reka teče naviše.

 

R.

REVIZIONIZMI (REVIZIONIZAM). Treba da se iznova napiše, jer tu ništa nije istina. U tzv. revizionističkim zemljama, a Albanija je jedna od najgorih, imamo posla sa uzurpiranjem narodne vlasti od vrhuške, klike na vlasti, koja je proletersku diktaturu pretvorila u ličnu diktaturu poglavala partije, koji se u teoriji drži tobože marksizma-lenjinizma, a u praksi sprovodi ultra fašizam, jer ne poštuje nikakve zakone, pravila i principe. Prevazišli su i Musolinia, i Hitlera. Ovi revizionisti nemaju za cilj da vrate svoju zemlju u kapitalizam, da ovekoveče kapitalistički sistem, ponajmanje da grade socijalizam. Njihov cilj je da se sami, pod svaku cenu, održe na vlasti, boreći se desno i levo protiv buržuja i radničke klase da bi se održali na vlast, svesni za zločine koje su učinili narodu i da će za to morati da krivično odgovaraju.

 

V.

VLLAH (VLAH). U REČ piše: „Pripadnik jednog naroda koji ima ili je imao kao maternji jezik jedan rumunski dijalekat i koji se bavio uglavnom stočarstvom“. Ispravno je ono „koji ima ili je imao materni jezik“, jer iako je ko od njih izgubio taj jezik, kojim god jezikom govorio sada, on je opet ono što je bio – Vlah. Irci ne govore više svojim irskim jezikom: oni sada govore engleski, ali su ipak Irci, a ne Englezi! Što se tiče rumunskog dijalekta, akademik, prof. dr Gustav Weigand nam je dokazao da je vlaški zaseban jezik, bar isto toliko koliko i makedonski, a mnogo-mnogo više od hrvatskog, da ne govorimo o crnogorskom. U vezi stočarstva, ja sam od vremena rekao Albancima, da pogledaju sebe, jer su se Vlasi bavili i trgovinom i zanatima, pa i kulturom i naukom, pre Albanaca: Oni su i Albancima napisali prvi bukvar. Za opširnije vidite moje delo na albanskom jeziku ANTIVLAŠKA DENIGRIRANJA, Struga 2009.

 

Pozitivno je što su Albanci uspeli da sačine i objave ovaj REČNIK, ali im se ne može oprostiti za nenaučne stavove i politiziranje svoje leksikologije, stvar ova koju čine namerno, a ne iz neznanja. Ovde ne mogu da ne evociram (Sa žaljenjem!) njihov sasvim nekorektan stav prema MAKEDONSKOJ ENCIKLOPEDIJI, pa i prema REČNIKU CRNOGORSKOG JEZIKA. Niko od nas, flagrantno poniženih i uvređenih, od njih antinaučno interpretiranih, pa i negiranih, nije ustao da traži zabranjivanje ovog njihovog REČNIKA, ni tada niti sada. Napominjemo samo da albanski konstruktivni intelektualci treba da se dokažu na svojoj visini, koju istorijski momenat traži od njih.

 

Проф. Др Каплан БУРОВИЋ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.