АКАДЕМИК КАПЛАН БУРОВИЋ: Полемика са једним Албанцем

ИСКРА на Фејсбуку

Na albanskom portalu SHQIPTARI.eu, Beč, april 2016, razvila se polemika između albanskog intelektualca-novinara sa Kosmeta Sefedin Krasniqi, antienverovac, ali ne i antikadare (!), i našeg akademika, prof. dr Kaplana Burovića. Donosimo u prevodu jedan deo diskusije Akademika od 27.IV.2016.

Pre svega hoću da zahvalim Sefedina Krasnići što me priznaje za autora romana IZDAJA (Ostali Albanci mu osporavaju autorstvo!-RED.) i što manifestira činjenice visokih ideo-umetničkih kvaliteta ovog dela, koje je, kako nam lično svedoči, kosovsko-albanska studentska omladina, iako sam ja tada činio 10-tu godinu zatvora Envera Hodže (!), nastavljala da drži u svoje ruke ovo delo (zabranjeno od Envera Hodže !). Čitala ga omladina i nadahnjivala se njime u svojoj borbi. Sasvim je sinjifikativno što pod dušekom svoje koleginice studentkinje, osim romana IZDAJA, nije našao nijedno drugo delo, ni Ismaila Kadare, Arsi Pipe, Kasema Trebesine, Martina Camaj, pa ni Adema Demači, Redžepa Ćose, ili ma kojed drugog albanskog autora.

Enver Hodža nije me kaznio kao agenta UDB-e (!), već naprotiv – kaznio me kao glavnog pretstavnika ideološke i političke diversije u Albaniji, stvar ova koju su mi napisali i u optužnici, primer ovaj bez presedana u njegovoj kriminalnoj praksi. I pored ovoga, usmeno i pismeno on je rasprostirao glasine da me tobože kaznio kao agenta UDB-e. Zahvaljujem S.Krasnići što nije naseo i progutao te laži Envera Hodže i što smelo i pismeno, bar danas, izjavljuje istinu antienverovsku da nema nijedne činjenice o mom postojanju kao agent UDB-e. Činjenica mog nepostojanja agent UDB-e (I suprotno – da sam njen neprijatelj !) bilo je i ima puno. Između ostalog – to je i roman IZDAJA. Jedan od razloga što mi osporavaju autorstvo.

Utoliko više zahvaljujem S.Krasniću što ovim njegovim stavovima ne istupa samo protiv Envera Hodže, već i protiv Ismaila Kadare, koji je roman IZDAJA (Pošto je video da su propali pokušaji da ubedi svet da to delo nije moje !) proklamovao za delo bez ideje slobode i bez ideo-umetničkih vrednosti, roman potresno stalinistički. Dok za ovog Kaplana, i pošto mu je priznata puna nevinost od Albanskog Parlamenta (I od Akademije nauka i umetnosti Prištine !), nastavio je da laže i intrigira u brazdi enverizma, da je Kaplan bio i agent UDB-e. Štaviše, kao kontradiktoran što je, pošto me u Tirani kaznio kao antistalinistu, u Paris me proklamovao za stalinistu.

Zahvaljujem mu i objašnjenje koje nam daje za ono njegovo „da autor vidi zlo“ romanu, da je to rekao u šali. Moj odgovor nema ni najmanje šale.

Što se tiče ostalih objašnjenja, mislim da je uzalud istupio, kao Ciganin dinu i imanu, u odbranu ličnosti « N.Malcolm ». U mom komentu ne samo što nigde nisam rekao da je Sefedin Krasnići „N.Malcolm“ (Autor laži i intriga protiv Akademika !-RED.), već nisam ni aludirao, ili demostrirao i najmanju sumnju za to. Sa druge strane, sav moj koment se odnosi na « N.Malcolma » i druge Albance kao on, koji svoje paskvile protiv mene potpisuju imenima svetski poznatih autora. Ni najmanje na S.Krasnićia, kome – kako vidite – ja sam i zahvalan za ono što je pisao u vezi mene i mog romana.

Zahvaljujem S,Krasnićia i što priznaje da sam izdržao « dug zatvor », jer Titoisti i Enverovci moj zatvor u Jugoslaviji od 18 meseci učinili su mi ga tri (3) meseca, dok zatvor od preko trideset (30) godina u Albaniji, učinili su mi ga svega tri (3) godine.

Ali nemam kako da mu se zahvalim za njegovo pretendiranje da mi, sa dugim zatvorom, koji smo patili mnogo, živimo sa ubeđenjem da « svuda postoji konspiracija ». Ovo njegovo ubeđenje je stalinističko (titoističko-enverovsko), jer samo oni hoće da nas ubede da nemamo posla sa konspiracijom. Stalinističko survejiranje protiv nas, koji se nismo slomili u zatvor, već i nastavljamo našu borbu protiv stalinizma, nastavlja se dan-danas. A protiv disidenata se nastavlja ne samo od Stalista, već i od kapitalista, i od zapadnih država sa demokratskim pretendiranjema. I od SOROSA !

O Sefedine, one pozitivne reči za mene i moj roman IZDAJA provajte da ih pošaljete za objavljivanje u kojem mediju Tirane. Ne samo što vam ih neće objaviti, već – ako vam ih i objave – kao književnika Esat Miftari, poslanik u Albanski Parlamenat, proglasiće vas za agenta UDB-e !

U vezi samnom, konspiracija titoističko-enverovska i kapitalistička toliko je evidentna, da ju je i ministar Kulture Crne Gore priznao ne samo usmeno, već i pismeno.

Potsetiću vas i na reči dr Avdi Balete, eks-ambasador Albanije pri OUN : « Izlaze nam reči Kaplana Resuli !«

Što se tiče onoga da je « čovek takav kako oseća sebe », treba da znate da Centar za Albanološke Studije, Institut Istorije u Tirani, ustima i perom Bećir Mete kaže drukčije, da ljudina ne treba dozvoliti da izjave kako osećaju sebe, već treba da se uzme u predvid i njihovo poreklo. Ja sam mišljenja da praktično treba poštovati njihova osećanja (Kad su iskrena !), ali teoretski treba da se ima u predvid i njihovo poreklo, pogotovo u slučajevima kad osećanja ljudi nisu iskrena, pa su i na štetu naroda i domovine ili dijalektičkog razvora društva. I naročito kad imamo posla sa policijskim rezimima, koji nema tog zločina koji ne insceniraju i ne čine protiv nas. Bazirajući se na albansku nacionalnost, koju mi Hodža sa Kadareon obesiše o vrat, proglasili su me za slugu albanske buržuazije, iako su znali sasvim dobro da sam osvedočeni komunista i internacionalist, preko svega i Jugosloven.

Enver Hodža sa Ismail Kadareom nisu poštovali nikakve zakone, pravila i principe. Iako su znali da sam osvedočeni komunista, oni su me proglasili za antikomunistu ; iako su znali da sam državljanin Jugoslavije, oni su me proglasili za albanskog državljanina ; iako su znali da sam i po nacionalnosti Jugosloven (srpsko-crnogorskog porekla), oni me proklamovaše i po nacionalnosti za Albanca, samo i samo da bi ovako opravdali njihove osude protiv mene, da bi opravdali njihove zločine.

O Sefedine, sem vaše Albanije, nijedna druga zemlja na svetu, ni Srbija Titoista, do danas nije kaznila zatvorom nijedan dan one koji su izjavljivali svoju nacionalnost, tuđu za mesto njihovog postojanja. Ni Srbe koji su se izjavljivali za Albance i koji, štaviše, izjavljujući se za Albance, tražili su otcepljenje srpskih teritorija da bi ih prisajedinili Albaniji ! Vaša enverističko-kadareovska Albanija mene je osudila na deset (10) godina najmonstrioznijeg zatvora, preko onih 30 i više, koje mi je dala pre, a koje sam bio u izdržavanju, zato sto sam izjavio da po nacionalnosti nisam Albanac, već Jugosloven, ne pretendirajući ni za koju saku albanske teritorije da se treba otcepiti Albaniji i prisajediniti mojoj domovini ! Ni Skadar – hiljadugodišnja prestonica Crne Gore! Vidite objavljenu dokumentaciju u mojoj knjizi ENVERISTIČKI SUDSKI PROCESI, Ulcinj 2016.

Ja vam čestitam što ste dospeli do svesti da se Enver Hodža treba osuditi i kazniti, a ne da se poštuje (S.Krasnići piše negodovanjem Akademiku da na Kosmet Albanci se spremaju da podignu spomenik Enveru Hodži !-RED.). Ali ne samo za zločine koje je učinio Albancima. Enver Hodža treba da se sudi i kazni i za zločine koje je učinio protiv drugih, jer – kako ste konstatirali s pravom – nije bolje da si sa « svojim đavolom, negoli sa tuđim anđelom ». Ja sam vam dokazao mojim životom i stvaranjem da sam prethodno osudio i kaznio «moje“ Srbo-Crnogorce, Tita sa njegovom klikom (I za zločine koje su činili nad drugima, nejugoslovenima !), i posle ovoga sam prešao i na suđenje i kažnjavanje drugih, nesrba i necrnogoraca, koji su to zaslužili. I ovo, zato što nesrbi i necrnogorci nisu sami učinili to. Da su oni to učinili, ja se sa time ne bih bavio. Demaskiranje enverizma pripada Albancima, kao što pripada nama, Jugoslovenima, demaskiranje titoizma. Svako treba da čisti smeće u svojoj kući i u svom dvorištu !

Još jednom vam čestitam najiskrenije za osudu Envera Hodže, ali nemojte zaboraviti da mu je desno krilo bio Ismail Kadare, koji je i psetu Envera Hodže pevao himne. Za svaki zločin Envera Hodže on je sačinio himnizirajuću poemu, indoktrinirajući tako narod enverizmom, ošamućujući ga i kopajući mu oči, da ne bi video najmonstruozniju stvarnost, koju je stvorio. Da se mrzi Enver i da se grli Ismail – ne ide, jer oni su dve strane jedne te iste monete. Oni su spleteni međusobno, povezani i sjedinjeni na nerazdvojan način. Enver se ne može zamisliti bez Ismaila, ali se ni Ismail ne može shvatiti bez Envera. Nastojanje Enverovaca da odvoje Ismaila od Envera i da ga afirmiraju kao disidenta, ne samo što je stalinistička hipokrizija, rafinirana konspiracija socijal-fasistička, koja treba da služi rehabilitaciji u perspektivi samog Envera Hodže, već je od vremena to nastojanje pretrpelo neuspeh, pun najsramniji fiasko, stvar ova koju je priznao i sam Ismail Kadare. Ili, pošto se busao u prsa da je pojeo halvu (= sahranio !) komunizmu i da je disident Br. 1 sveta, ne izjavi vam da nikada nije bio disident i da nije ni nacionalista ?! Za Kadarea, kao davljenik za penu valova, hvataju se samo Enverovci i izbezumljeni Albanije i albanske dijaspore.

Istina je da ja nikada neću postati Kadare, ali je istina i da ja nikada nisam ni aspirirao da postanem takav, ni kada ga nisam poznavao, utoliko manje danas. Kako sam to od vremena izjavio i Razi Brahimi-u (najveći albanski književni kritičar,-RED.), kad mi je predložio da mu konkurišem na albanskom nacionalnom konkursu 1966, ja nisam otišao u Albaniju da konkurišem albanskim književnicima. Bio sam tamo i postojao kao stranac, kao disidentni književnik i kao politički emigrant, kao autor poeme BOJANA (Dubrovnik 1952.). I mojoj zbirci pripovedaka ODJEK KORABA (Objavljena u Tirani 1968 ), nisam joj postavio podnaslov albanske pripovetke, već kosovske, naglašujući u njenom tekstu da Kosovac nije samo Albanac, već i Srbin i svi drugi tamo, stvar ova koju potvrđuju i ličnosti pripovedaka te zbirke.

Ovo potvrđuje i moj proleterski internaciomnalizam, zahvaljujući čemu je konceptiran i napisam moj roman IZDAJA. Da nije bio ovaj internacionalizam, ja ne bih ni pošao za Albaniju, kamoli i da napišem jedan takav roman, kao što ga nisu napisali, niti će ga napisati albanski književnici, sve dok ne budu prihvatili proleterski internacionalizam.

Polazeći od mnogih mojih književnih dela, nolens-volens, ja nisam samo jugoslovenski književnik, već i albanski, štaviše, sada, i švajcarski književnik. A sutra, iako sam bele puti, mogu postati i afrički književnik, jer sam se od vremena sa Lumumbom zbratimio. Takav je ovaj naš internacionalizam. A vi – da vam na zdravlje bude nacionalizam i antinacionalista Ismaila Kadare !

Проф. др Каплан БУРОВИЋ, академик

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.