AKADEMIK KAPLAN BUROVIĆ: Francuzi podržavaju falsifikovanu istoriju Albanaca

ИСКРА на Фејсбуку

(U vezi dela EUROPES ORIENTALES RUSSIE ASIE CENTRALE Roger Brunet-a)

Francuzi Roger Brunet i Violette Rey, u redakciji GEOGRAPHIE UNIVERSELLE i saradnji Micheline Billaud, Odile Daniel i Michel Roux, godine 1996, u Belin/Reclus (Francuska), objavili su delo EUROPES ORIENTALES RUSSIE ASIE CENTRALES, koje ima puno pozitivnih strana, ali ništa manje i negativnih.

Roger Brunet je profesor Universiteta i direktor istraživanja u CNRS, upravnik institucije L’ESPACE GEOGRAPHIQUE i MAPPEMONDE, autor više dela, od kojih spominjemo MONDES NOUVEAUX (u saradnji sa Olivier Dolfus), dok je dr Violette Rey počasni član Akademije nauka Rumunije.

Nemam vremena da se detaljno zauzmem ovim njihovim delom. Iznosim samo ove tri netačnosti:

 

1.– Na str. 128, kol. I, pišu: „Les régions habités par les Illyriens, que l’historiographie considère comme les ancêtres des Albanais… » (PREVOD : Oblast nastanjena od Ilira, koje istoriografija smatra kao pretke Albanaca).

Nauka je od vremena dokazala da Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima. Što oni nastavljaju da se upinju u svoje poreklo od Ilira, to je njihova politička stvar, prema kojoj – s obzirom na posledice – ne bi trebali da stoje ravnodušni ni sami pošteni Albanci, kamoli i njihovi susedi, pa ni svetska istoriografija i geografija, sledstveno ni Roger Brunet sa Violetom Rej.

Pripisati to svetskoj istoriografiji, kako čine R.Brunet i V.Rey (A oni nisu jedini !), mislim da nije samo nenaučno (Posebno pošto su počeli i sami Albanci da priznaju da nemaju veze sa Ilirima !), već to nije ni ljudski, nije pošteno.

Ne verujem da pomenuti autori ovog dela (I nepomenuti !) nisu svesni da, tim njihovim antinaučnim pretendiranjem, potstiču šovinizam i rasizam Albanaca, njihovo neprijateljstvo prema susednim narodima i – aktuelno destabiliziranje Balkana.

Pošto je ovo delo objavljeno pre više od 20 godina, činjenica je neosporna da su njom i njeni autori uzeli aktivno učešće u sve neprijateljske i kriminalne aktivnosti Albanaca protiv susednih naroda, teritorije kojih, kao genealoški sledbnenici Ilira, pretendiraju.

 

2.– Na istoj strani, kol. II, pišu : « …les Arbères ou Arbëresh…nom d’une tribu illyrienne…» (PREVOD : …Arberi ili Arbëresh-i…ime jednog ilirskog plemena…)

Mislim da sam jasno dokazao da Albanoi (Arberi) nisu ilirsko, već keltësko pleme. Vidite moje delo ILIRËT DHE SHQIPTARËT, Ženeva 1994, i posebno moje delo KO SU ALBANCI ?, Ulcinj 2007, poglavlje „Ko su Albanoi ?“, str. 7; drugo izdanje GAMBIT-Jagodina 2013, str. 13.

Ako se ko ne slaže sa mojom tezom, neka nam izvoli dokazati ono što to oni pretendiraju. Do danas niko nije dokazao da su Albanoi ilirsko pleme. A pretendiraju to albanski naučnici, koji kao noj što zabija glavu u pesak, zabili su svoju čast, svoje dostojanstvo naučnika u političke pretenzije svojih vlasti, jer – kako im je to Enver Hodža tražio – još uvek drže politiku u prvom planu.

Istina je da su Albanci (Šćipetari) uzeli svoje ime (Arbën) od njih, od Albanoa, i asimilirali to pleme, ali nije istina da je to pleme bilo ilirsko, niti su Šćipetari njihovi genealoški sledbenici. Šćipetari su asimilirali i mnoge Slovene, ne samo jedno pleme, već više plemena, pa ipak nisu Sloveni. Drugo je asimilirati i sasvim drugo je pretopiti se.

 

3.– Na istoj strani, kol. II, pišu: „Les Shqiptar ne sont pas des „fil de l’aigle“, comme l‘homonymie du mot albanais le ferait croire, mais des hommes qui ont revendiqué ce nom ethnique lié à leur langue : me thashe shqip signifie « parler clairement »… » (PREVOD : Albanci nisu « sinovi orla », kako homonimija reči shqiptar čini da se pomisli, već su to etničko ime preuzeli iz oblasti njihovog jezika : me thanë shqip sinjifikativno « govoriti jasno »…)

I za ovo sam od vremena dokazao da su se Albanci počeli nazivati Shqiptari tek početkom XVIII veka po primeru Turaka, koji počeše da se nazivaju Osmanlije (= « sinovi orla »). Vidi se jasno da su ovi Francuzi indoktrinirani veliko-albanskom falsifikovanom istorijom.

 

Ove tri primedbe su samo sa strane 128. Možete zamisliti koliko ih ima do 480 strane, koliko strana ima ova knjiga velikog, stonog formata.

Kako rekoh, punih 20 godina što je ova knjiga u prometu i, naravno, indoktrinira ne samo Albance, već ceo svet neistinom. Je li moguće da još nije dopala i u ruke kojeg akademika SANU, CANU ili MANU?! Nisu oni primetili bar ovo, ako ne i mnogo što drugo, o čemu ja nemam vremena da pišem, jer treba da se branim od njihovih napada sa svih strana, s leđa i spreda?! Ili moguće niko od njih ne zna francuski ?!

Koliko da se zna: Na maturi pri XV Beogradskoj gimnaziji, profesor francuskog jezika mi je dao dvojku, neprelaznu ocenu, dok je drugima razdavao i petice, najvišu ocenu. Moguće da je koji od tih petičara sada profesor universiteta, pa i akademik, ali nijednog od njih ne vidim da se odužuje ni profesoru francuskog jezika, niti narodu svom.

Za sebe mislim da sam se odužio nastavničkom savetu, koji mi je – u suprotnosti i borbi sa profesorom francuskog jezika (Svesni koga pretstavlja taj profesor!) – arbitrarno dao trojku  i tako mi omogućili da uđem u maturske ispite. Ili ne?!

Ovo je moja lična stvar, dok Srbi, Crnogorci i Makedonci trebali bi da pitju za što se plaćaju njihovi profesori i akademici, jer to je njihova stvar?! Ili ne ?!

A to bi trebalo da pitaju i drugi narodi. Ili možda čekaju da im «sinovi orla» dođu do kućnog praga ?!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.