АКАДЕМИК КАПЛАН БУРОВИЋ: Дарданија, етимологија, семантика и политика

ИСКРА на Фејсбуку

Kaplan BurovicPrvi koji se bavio etimologijon toponima DARDANIJA treba da je Johannes Georg Hahn (1811-1896), austrijski zamenik konsula u gradu Janina (tada u Turskoj, sada u Grčkoj), kome prasnu na um da se bavi i pisanjem, štaviše i etimologijom, preko svega i sa albanskom etimologijom, iako albanski jezik niti je govorio, niti ga poznavao. Opsednut pelazgomanijom i iliromanijom, a u službi političkih i kolonijalističkih ciljeva Austrijskog Carstva, godine 1849. javio je svetu na sve strane da je u Elbasanu, grad Albanije, otkrio « azbuku pelazga » (!), čime je postao smešan, jer ispade da je njegova azbuka «pelazga» originalna azbuka Todora Hadžifilipa (1730-1805)1, dobro poznat u svoje vreme imenon Daskal Todor, učitelj iz Elbasana i autor nekih tekstova, poglavito prevoda na albanskom jeziku (između ostalog preveo je i «Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog »). U produžetku Von Hahn je štampao nekoliko knjiga, kojima je doprineo mnogo na polju albanologije (albanski akademici ih cene kao « naučne radove sa najvećom vrednošću, koji su napisani od tuđinaca za istoriju, jezik i albansku kulturu»2, ali je ništa manje i spetljao probleme sa njegovim in-kompetencijama, posebno na polju etimologije, gde nije ni primirisao.

Polazeći od sasvim slučajne spoljašnje sličnosti, od asonanci i fonetičkih koinčidencija, kako to obično čine najobičniji ljudi, koji nemaju ni najelementarnijeg pojma o naučnoj etimologiji, Von Hahn je lansirao njegova sada poznata jednačenja :

 

DALMACIA = albanski «delme, dele » – srpski « ovca ».

DARDANIA = alb. «dardhë » – srp. «kruška ».

DIMALUM = di : alb. «dy » – srp. «dva »  i  mal : alb. «mal » – srp. «planina ».

VENDUM = alb. « vend » – srp. « mesto ».

KOLHINION = alb. « ujk » – srp. « vuk » (u vezi sa ULCINJ, grad u crnogorskom primorju).

PARTHINI (Παρδος) = alb. « i bardhë » – srp. « beo ».

SKAMPEIS = alb. « shkamb » – srp. « stena ».

BISTUS = alb. « bisht » – srp. « rep ».

LISOS = alb. « lis » – srp. « hrast ».

CODRIO = alb. « kodra » – srp. « breg ».

SCOPIA = alb. « Shkup » – srp. « Skoplje », mak. « Skopje »..

LOPSIKA (kod Japoda3 u Italiji) = alb. « lopë » – srp. « krava » ( u vezi sa imenon sela LOPËSI u Albaniji).

ARGYROI (pleme u Grčkoj) = « Argyrokastron », grad u Južnoj Albaniji4.

 

Zbog niskog razvoja etimoloških nauka tog vremena, ova najnaivna i najantinaučna jednačenja podržali su Gustav Majer i Paul Kretschmer, a kao posledica toga, za OPINIO COMMUNIS, uopšte i svi drugi, posebno mađarski etnografa Franc Nopcsa (1877-1933)5, engleska etnografkinja Edith Durham (1864-1946)6, italijanski geografa Antonio Baldacci (1867-1950)7, jugoslovenski istoričar Milan Šuflaj (1879-1931)8, Grk J. Thomopullos9 i Austrijanac F.L. Hyttenbah10, što više i Wajgand i Georgiev, sve dok nije ustao protiv njih češki akademik prof. Kostantin Jireček (1854-1918), pa i drugi, koji su ga sledili.

Za žaljenje je što su neki naučnici, i posle Akademika Jirečeka (!), nastavili sa antinaučnim pretendiranjem za etimologiju od albanske kruške. Koliko za primer spominjem ovde bugarskog akademika, prof. dr Vladimira Ivanova Georgieva (1908-1986), koji doslovno kaže:

 

„Ime plemena DARDANOI i njihove oblasti DARADANIJA mogu se tumačiti kao reči koje su poizašle iz jedne reči, koja se čuva u albanskom jeziku, znači od reči DARDHË“.11

 

Ako je i Vajgand tako mislio, njemu se to i može oprostiti, jer se ovim problemom bavio, moguće, pre konstatacije Akademika Jirečeka, ali se to ne može oprostiti i onima, konkretno V.Georgievu, koji nastavljaju sa tom flagrantno antinaučnom etimologijom i posle naučne argumentacije Akademika Jirečeka da imena DARDANIJA i Dardanoi nemaju nikakve veze sa albanskim kruškama.

Kako se već zna, nauka je oborila sva jednačenja Von Hahna kao arbitrarne antinaučne etimologije, koje nemaju nikakve veze sa istinom. Njihov autor nije imao uvid istorijske okolnosti rađanja toponima, za koje govori, i hronologiju, kao ni poreklo apelativa albanskog jezika, koje je uzeo za njegova jednačenja.

Ja sam se zauzeo posebno sa svakim od ovih jednačenja u mojim etimološkim studijama12. Iz tih studija donosim ovde samo onaj deo, koji se odnosi na toponim DARDANIJA13.

Za poreklo apelativa albanskog jezika « dardhë »« kruška » ima više mišljenja. Jedni (Dečev, Russu) misle da Dard- sadrži i.e. koren *dheregh « držim », ili da se približava sa gr. δαρδα «pčela» (Budimir, Van Widekens). Po albanskom akademiku prof. dr Ećrem Čabej « nemaju neki realan oslon »14. Većina naučnika (G.Meyer, Loewenthal, Hofmann, Mann, Jokl, Kretschmer, Walde-Hofmann, Skok, La Piana) prihvatili su mišlenje Buggea da je dardhë blisko sa gr. χερδος, u reči αχερδος = «divlja kruška », i sa αχρας = «divlja kruška; kruška ». Sumnje i protivljenje su izrazili: Boisack, Walde-Pokorny, Pokorny, Ribezzo, Frisk, Chantrain, Schwyzer, koji misle za tuđe poreklo te grčke reči. Marri je približava sa vgl « kruška » u kavkazskim jezicima, dok je Oštir približava sa apelativom baska madari, udare « kruška », čime se slaže i Novak.

Akademik E.Čabej, do sada najeminentniji i najozbilniji albanski etimolog svih vremena, misli da jednačenje

 

«…dardhë: αχερδ, po samome sebi ne bez mogućnosti, ostaje sumnjivo, poglavito zbog dvostruke istorijske vrednosti dentala albanskog jezika, koji mogu reflektirati dentale i dentale-palatale indoevropske. U ovim okolnostima za dardhë postoji jedna druga mogućnost jezične bliskosti: keltska grupa staro irl. draigen « kullumbi, Prunus spinosa; divlja kruška » (ova iz jedne baze *drageno), kymr. draen, staro korn. drani, novo bret. dréan « drača ». Ovu reč upoređuju (sa sumnjama) sa lit. drigni, množ. drignes «madrigona, krupna trava, divli duvan, Hyoscyamus niger…” 15

 

Imajući uvid da su Albanci asimilirali keltsko pleme Albanoi, od kojih su i primili to svoje srednjevekovno nacionalno ime, moguće je da su reč dardha uzeli upravo od Kelta, kao što su od njih uzeli i mnoge druge reči. A to se zbilo u albanskoj pokrajini Mata, negde u IX-X veku naše ere. Povodeći se za ovim, ja se slažem sa akademikom Čabej za keltsko poreklo te reči u albanskom jeziku.

Ime naroda-plemena Dardanoi, kako figuriše u grčka dokumenta tog vremena ime Dardanaca, potiče od imena boga Δ α ρ δ α ν ο ς (Dardanos), kome su se klanjali Dardanci.

Znači, ime Dardanaca ne potiče od imena pokrajine DARDANIJA, ni Male Azije (Frigija antička), pa ni Balkana (današnje Kosovo). Naprotiv, Dardanija se ovako nazvala (kako u Maloj Aziji, tako i na Balkanu) po imenu Dardanaca, njenih stanovnika, a ne po albanskim kruškama («dardha») Von Hahna i onih koji su mu podržali i nastavljaju da mu podrže tu naivnu etimologiju, sada već narodnom.

Ovom novom, naučnom etimologijom, DARDANIJA = bog DARDANOS, tačnije DARDANOS>DARDANOI>DARDANIA, koja je otkriće akademika Kostantina Jirečeka, zauzeli su se i mnogi drugi etimolozi, među njima i akademici, hrvatski prof. dr Radomir Katičić i mađarski prof. dr Geza Alföldy16, koji su prof. Jirečeku dali svoju punu saglasnost, znači bez rezervi. Oni su tvrdo ubeđeni da se otkriće akademika K.Jirečeka oslanja na istinu, na istoriju i tradiciju, koja je poznata u antička vremena kod mnogih plemena i naroda, pa i kod samih Dardanaca.

Znači, nisu samo Dardanci koji su se nazvali ovako, po imenu svog boga. Ima i drugih naroda i plemena koji su sledili ovu praksu, kao na primer Parti (koji su se ovako nazvali po imenu svog boga PARTOS), Daorci (od boga DAORTOS), Duli (od boga DUALLOS) i dr.

Preko svega, kako su mogli Albanci iz Azije, sigurno iz Indije (gde su se u to vreme nalazili!) da krste Kosovo, pa i Frigiju pre Kosova, imenom Dardanija? Kako su mogli da svoj apelativ « dardha », koji su negdje u IX-X veku nove ere uzajmili od Kelta (Bilo i ranije, od Grka !) da stave Kosovu u X veku pre nove ere, ili Frigiji (pa i Dardanelima !) 200-300 go-dina ranije ?! Pogotovo ako su – recimo – i genealoški sledbenici Ilira, za koje se već zna da su stigli na Balkansko Poluostrvo u VIII veku pre n.e.

Posle otkrića prof. Jirečeka naučni svet diže ruke sa etimologije Von Hahna. Štaviše, ovo je indirektno učinio i predsednik Akademije nauka Albanije prof Aleks Buda (1911-1993), koji je 1972. godine, na Prvoj skupštini iliroloških studija, za « studije » Von Hahna i drugih kao on, rekao da pripadaju fazi « prednaučnih i intuitivnih romantičkih rešenja, koja su vladala do trećeg frtalja XIX veka ».17

Nešto jasnije, pa i konkretnije, izrazio se albanski akademik prof. dr. Mark Krasnići, sa Kosova, koji – na kraju krajeva – priznaje naučnu etimologiju toponima DARDANIJA, od boga DARDANOS, onako kako to kaže akademik Jireček, ali – ruku na srce a istinu na videlo – jednim promuklim glasom, na jednon krajičku njegovih napisa i na način dosta zamagljenim, štaviše i obraćajući se akademiku Jirečeku, znači ne uzimajući smelosti da izađe otvoreno i svojim imenom. Evo kako se konkretno izražava :

 

« Još preci Albanaca, Iliri, imali su običaj da njihova plemena nazivaju imenima sinova ili kćeri bogova. Ovako, na primer, Dardanci su se nazvali po imenu boga Dardanos ».18

 

Znači, on priznaje da su se Dardanci nazvali tako prema imenu svog boga, ali ćuti da se i Kosovo, u antička vremena, nazvalo tako, DARDANIJA, ne po kruškama, već po Dardancima, koji su se tu nastanili, pošto su proterani od Grka iz prethodne Dardanije u Frigiji, Mala Azija.

I iz citata koji donesmo, utoliko više iz njegovih dela uopšte, vidi se jasno da Mark Krasnići nastavlja izopačavanje i falsifikovanje istorije, za što sam pisao detaljno drugde19. Za ovo izopačavanje dovoljno je da obratite pažnju na njegovu izjavu «Još preci Albanaca, Iliri… ». Oklen nam izvede on Ilire za pretke Albanaca? Gde je to našao i čime nam to dokazuje? Kod romantičara Von Hahna?! Njegovim kruškama ?!

Bilo kako bilo, Mark Krasnići je PRVI Albanac i, do sada, JEDINI, koji se izrazio na naučan način u vezi etimologije toponima DARDANIJA, za što mu stežemo ruku. Indirektno on ustaje protiv nenaučne etimologije, koja čini jednačenje « dardhë  – kruška = Dardanija », prelazeći ovako avaj pons asini, koji Albanci iz Albanije još nisu uspeli da pređu, jer još uvek nastavljaju da se hrane kruškama, za što im sa pravom kažemo da je indoktriniranje Albanaca Jugoslavije lažima, pričama i mitovima, legendama, došlo i dolazi iz Albanije, pa i pečatom njihove Akademije nauka. Pozitivno je što ovo indoktriniranje priznaju i neki Albanci, npr. dr Hajredin Hodža.

Ili je možda još neko od Albanaca priznao ovu naučnu etimologiju, posebno bilo jedan jedini iz Albanije ?!

Svi drugi, Albanci i nealbanci, dan-danas nastavljaju da udaraju po dobošu Kosova sa drškom kruške, znači – u antinaučnoj brazdi Von Hahna, kao što su bili malopre pomenuti.

Na poseban način ovo čine Albanci, bezdrugo – oni nacionalističko-romantičke struje, jer objektivni Albanci i albanski dosledni naučnici ne smeju da se čuju živi: u suprotnom im preti linčovanje. U vezi sa ovim vidite samo što je izjavio 1995. godine Albanac Albanije dr. Ardian Kljosi, sada direktor Radio-Televizije Albanije u Tirani, a u vezi toga da Albanci nisu sledbenici Ilira: « Ali bole da to ne spomenemo ovde da nas ne proglase za antialbance ».20

Pomenuti akademik E.Čabej nekada se upinjao na etimologiju Dardanije od « dardha – kruška »21, ali kasnije popušta na izvestan način, ostavljajući grehove te etimologije Von Hahnu. Ovako on se više ne izražava direktno za jednačenje Von Hahna DARDANIJA = « dardha – kruška », jer dobro zna da ima pravo akademik Jireček (čije ime i otkriće nigde i ne spominje u njegovim višetomnim studijama !) ali nam mistificira i čini jedan posao nedostojnim za njegovo dostojanstvo naučnika (da ne kažemo i da spekulira !), kad piše da jednačenja Von Hahna « su zajednička i stabilna svojina znanja »22. Sigurno da ovo ne odgovara istini, ali je u skladu sa političkim ciljem veliko-albanaca da indoktriniraju neistinom masu prostih ljudi, posebno Albance, naročito one Jugoslavije. Von Hahn je rekao i koju istinu, koja se ne sviđa Albancima, zbog čega se oni na nju nikada nisu pozivali. Koliko za primer spominjem da je Von Hahn, u njegovom putopisu PUTOVANJE OD BEOGRADA DO SOLUNA, zabeležio da Kosovo i Metohija, kao nekadašnji centar srednjevekovnog Kraljevstva Raške, zajedno sa Novopazarskim sandžakom (Stara Raška), u narodu su bili poznati kao Stara Srbija (”Aalt Serbien“). Ovaj Von Hahn je rekao i za Skenderbega da je bio Srbin, pa i za sav albanski naroda da je srpskog porekla23. Sve se ovo prećutkuje od ovih Albanaca.

Sigurno, povodeći se za geslom Envera Hodže da je politika u prvom redu, i akademik Čabej, na kraju krajeva piše :

 

« Jednačenje dardhë : Dardania stoji iznad svih dosadašnjih interpretacija imena Dardania (Dečev, Russu i koji drugi), vidi naše primedbe na citiranom mestu. Ako je ispravno jednačenje Pirustae : Dardani, na način da ime ilirskog plemena Pirusti sadrži latinski prevod imena Dardanaca (lat. pirus « kruška »), kako misli Nopča, Durhan i Baldacci, ovo bi potvrdilo sa jedne druge strane da Dardania znači « mesto krušaka ». »24

 

Podvlačimo: ovo bi potvrdilo kjo do të vërtetonte ! Znači – još nije potvrđeno. Ili je možda ko potvrdio da ime ilirskog plemena Pirusti sadrži latinski prevod imena Dardanci ?! Suprotno je potvrđeno: da ime plemena Dardanci potiče od imena boga Dardanos, što akademik Čabej nigde i ne spominje. Zašto ?

Citirano delo Akademika Čabeja (1911-1980) objavljeno je sedam godina posle njegove smrti, 1987-me. Činjenice govore da su Albanci Envera Hodže bili skloni falsificiranju i dr Karla Marksa. Falsificirali su i moja dela, na moje oči. Uporedite prvo izdanje mog romana IZDAJA sa drugim, posebno sa četvrtim izdanjem. Moguće je da su falsificirali i dela Akademika Čabeja, pogotovo posle njegove smrti, jer je nemoguće da je akademik Čabej prošao ćutke preko otkrića Akademika Jirečeka. Za ovo vidite i moj članak Čabej i socijalizam.25

Još gore deluju ostali « naučnici », posebno oni albanske nacionalnosti, kako ovi iz Albanije, tako i oni iz albanske dijaspore.

Iako je otkriće Akademika Jirečeka iz periode pre Prvog svetskog rata, oni ni posle Drugog svetskog rata, ni dan-danas, nemaju smelosti da kažu svom narodu ni ovu istinu, ni mnoge druge istine ove prirode. Utoliko manje imaju smelosti da joj se suprostave. Etimologija Akademika Jirečeka proglašena je od njih za TABU i pokrita je ćutnjom, misleći da će je tako i sahraniti, što su ustvari i uspeli, jer dan-danas mase Albanaca (Pa i eks-Jugoslovena!) žive indoktrinirane sa DARDANIJA = « dardhë – kruška », što za njih znači : KOSOVO = Albanija.

Sa druge strane, dok su za istinu mukom zamukli, sistematski nastojavaju da varaju svoj narod (i koga drugo mogu !), nastavljaju da ga denigriraju i indoktriniraju, da ga huškaju na putu antijugoslovenskog šovinizma (pa i rasizma!), između ostalog i upinjući se u nenaučne etimologije Von Hahna, posebno na etimologiju toponima DARDANIJA, koja – po njima – potiče od « albanske » reči DARDHA« kruška », jer se na Kosovu (antička Dardanija) rađaju mnogo kruške i da su Dardanci (po njima – « Albanci » !) i nazvali tu oblast Dardanijom – od ovih albanskih « dardhë – krušaka ».

Ovako, primera radi, « veliki » albanski savremeni « naučnik » Seljami Puljaha, koji nosi i titule doktor i profesor, sigurno je i akademik, piše :

 

«I od antičkih i srednjevekovnih onomastičkih priloga (toponimija i antroponimija) dokazuje se autoktonija Albanaca u oblastima Kosova, Crne Gore i Makedonije. Neka od antičkih imena ovih oblasti čuvaju se kao apelativi u albanskom jeziku. Ovako sama Dardanija, na čijoj se teritoriji prostire današnje Kosovo, objašnjena je albanskom rečju DARDHË… »26

 

Nije ni najmanje istina da se u albanskom jeziku sačuvao (a nisu ga nikada ni imali !) ovaj ili onaj toponim, utoliko manje toponim DARDANIJA. Posebno se nije sačuvala neka semantička veza između ovog toponima i apelativa DARDHA. Ne samo do 1878. godine, kada je počeo nacionalni preporod Albanaca, već ni do kraja Drugog svetskog rata, obični Albanci nisu ni znali za apelativ DARDANIJA, a kamoli i za vezu koja mu se čini sa kruškama srpskog Kosova. Treba da znate da su Albanci sačuvali apelativ ZANA – « vila », koji indirektno, preko rumunskog jezika, potiče od apelativa latinskog jezika DIANA, i dosta je star u ovom jeziku27, dok ime DARDANIJA nisu sačuvali ni oni Albanci koji žive na Kosovu (nekadašnja Dardanija), a za koje nam pretendiraju da su « autohtoni ». Štaviše, dan-danas, njihov veći deo i ne poznaju ga uopšte, jer su svi oni uvek nazivali i nazivaju tu oblast KOSOVO, imenovana tako od Srba, po njihovom apelativu kos (ptica kos) = alb. «mullenja», fr. «merle». Termin Dardanija dospeli su da nauče samo oni Albanci, koji su pohađali koju srednju ili višu školu, koji su pročitali koju knjigu ili koji list, reviju, časopis. Zatim su naučili i mnogi drugi, pogotovo oni koji su dospeli u dodir sa veliko-albanskim nacionalistički i šovinistički nastrojenim intelektualcima, koji, naročito u poslednje vreme, potstaknuti i podržani svestrano iz Albanije, od socijal-fašističke bande Tirane, intensificirali su separatističku veliko-albansku propagandu.

U toj brazdi Albanaca sa Kosova Mitat VRANICA promenio je svoje srpsko prezime u DARDANIA, upravo pre dvetri godine (1998). Vidite njegov pečat-adresu na stranicama biltena DARDANIJA, koji je počeo da se štampa u SAD 1995.godine. Posle dvadeset-trideset godina, posebno posle dvatri veka, ovi će Albanci pretendirati da se ovaj Mitat oduvek prezivao tako – DARDANIA, i da je to prezime nasledio od svog oca, dede, pradede, od « svojih » predaka Dardanaca. A to će za sina, unuka, praunuka Seljami Puljahe, ako nastave « naučnu » tradiciju svoga oca, biti dokaz, neosporna činjenica, da su njihovi Albanci autohtoni na Kosovu i da su se antička imena sačuvala i kao prezimena kod Albanaca. Sem pomenutog Mitata, mi možemo spomenuti i puno drugih, koji su kao Mitat promenili prezime ili dali svojoj deci sada antička imena, u ovoj periodi separatističkog previranja. Koliko za primer, vidite i prezime EPIROTI nekakvog Mefaila (Pravo mu je prezime Zendeli !), koji tim imenon i prezimenon objavljuje svoje pesme na stranicama revije « YLBERI ».

Dardanska antička antroponimija, pa ni ilirska, nema nikakvih tragova kod Albanaca, što je prinuđen da prizna i albanski akademik prof. Šaban Demiraj28, aktuelno (1994) predsednik Akademije nauka Albanije. I pored ovoga, tipovi kao Sejlami Puljaha pretendiraju za svašta i ni najmanje se ne stide ni za najveće laži, tako da Albanac sa Kosova Redžep Ćose ni najmanje nije imao potrebu da javno pozove svoju braću iste krvi da što više lažu u prilog njihovih pretendiranja na Kosovo29.

U brazdi S.Puljahe i R.Ćose-a su i akademik Vehbi Bala30, Neritan Ceka, Muzafer Korkuti, Seit Mansaku, Mahir Domi i – ko ne?! Štaviše, i sam akademik Sh.Demiraj, ali ostavljaući grehote ove etimologije (DARDANIJA = « dardhë ») akademiku Čabeju31.

Muzafer Džadžiu, profesor Državnog universiteta u Tirani, piše :

 

«Njihovo ime (Dardanaca – KB) treba da se stavi u vezi sa albanskim imenom «dardhë»…»32

 

Treba znati da je Kosovo poznatije po jabukama (koje su tamo zasadili Srbi da bi se spotakao na njih i Ismail Kadare!)33, negoli po kruškama. I Albanac Sami Frašeri, najveći ideolog albanskog preporoda,  piše :

 

«Na Kosovu i u oblastima okolo rađaju se jabuke, kruške, šlive, trešnje i druge voćke prve ruke, od onih koje se prilagođavaju hladnoj klimi ».34

 

Kako vidite, jabuke stavlja u prvom redu. Prema tome, da su je njeni antički stanovnici nazvali po njenim voćkama, onda bi je sigurno prozvali po jabukama. Kod glasa PEĆ S. Frašeri piše :

 

«Voćke, naročito njene jabuke (Kosova,- KB), čuvene su ».35

 

Kako vidite, kruške i ne spominje. Ovo ponavlja i kod glasa KOSOVO.36

 

« Studiju » nekakvog Šaćir Šaćiri, potstrekači separatizma iz Tirane, busajući se u prsa za « marksizam-lenjinizam » i za « proleterski internacionalizam », pošto su je objavili na albanski jezik, preveli su je i objavili i na francuski, sa ciljem da indoktriniraju i strani svet protiv mira i stabiliteta na Balkanu, za destabilizaciju Jugoslavije. Evo šta kaže ova bena na kvadratu :

 

«Ona (E. Durhan) konstatira da Albanci kultiviraju sve varietete voćki, koje su karakteristične za njihovu oblast. Otuda, a oslanjajući se na bilješke Hahna, ona tvrdi da je stara Dardanija uzela svoje ime od albanske reči DARDHË, zato što su zemlje, koje se uključuju u ovoj provinciji, bile pune stablima ove voćke ».37

 

Pa i Akademija nauka i umetnosti Albanaca u Prištini, godine 2012, u njenoj enciklopediji nazvanoj KOSOVO, piše:

 

“Kosova filloi të njihej si Dardaní (emërtim që u përdor herëpas-here deri në shek. XIX;[2] buron nga fjala shqipe dardhë për pemën e përhapur në trevat dardane) dhe banohej nga fisi ilir i dardanëve.“

Prevod: „Kosovo poče da se poznaje kao  D a r d a n i j a (naziv koji je upotrebljen s vremena na vreme do XIX veka; potiče od  a l b a n s k e  r e č i  dardhë-„kruška“ za voćku rasprostranjenu u dardanskim oblastima) i nastanjivala se od  i l i r s k o g   p l e m e n a   D a r d a n a c i .“

 

Francuski kritičar Roland Bard na jednom mestu kaže za mit: « ne oslanja se na istinu, već na mogućnost njegove primene ».38

Vidi se jasno da se Albanci predvode koliko od njegove misli, toliko i od misli Viktora Igoa da:

 

„Nema ništa snažnije od dogme da porodi san. I nema ništa snažnije od sna da porodi budućnost. Danas utopija, sutra meso i kost, stvarnost.39

 

«Njihovo ime (Dardanaca,- KB) treba da se stavi u vezi sa albanskim imenom «dardhë»…»32 – kaže Muzafer Džadžiu, profesor na Universitetu u Tirani, busajući se i u prsa i za proleterski internacionalizam.

Od stvarnosti, preko njenog izopačenja, fasifikovanja, kod iluzija i, od iluzija kod jedne nove stvarnosti, koja se za sada samo priželjkuje, a za koju su spremni i da ginu, bez obzira na to što su sasvim svesni da im ne pripada.

Ja kažem Albancima da se na Kosovu ne rađaju kruške više negoli u ma kojoj drugoj oblasti Balkana, ali – kao i u svakom mestu sveta – i kruške Kosova imaju svoju petlju odstraga40. Jednom za svagda zašlo je vreme nacionalizma i nove podele sveta, promene granica među državama, narodima, utoliko više u ovim slučajevima, kad se zna da Albanci nisu ni genetski sledbenici Ilira, pa ni genetski sledbenici Dardanaca41, kad se zna da nisu ni autohtoni na Kosovu, već došljaci – i to posle Srba. Nepobitnim dokumentima i argumentima sada je već dokazano, i to stostruko, da su Albanci sišli na Kosovo sa albanskih gora, posle Srba, štaviše i posle turske okupacije te srpske pokrajine42, još uvek svete i presvete za svakog Srbina, iako su im Albanci izvadili iz groba mošti Svetoga Save i spalili ih na lomači.43

Preko svega, živimo u vreme internacionalizma, u vreme bratstva, jedinstva, integriranja, slivanja, koje će isčupati i postojeće granične piramide među državama i narodima, koje će iskorijeniti sve razlike i stvoriti ujedinjeni Balkan, ujedinjenu Evropu i ujedinjeni svet.

 

Zatvor u Burelju,

Albanija, 1973. godine.

 

__________________

1) SHUTERIQI, Dhimitër S.: NAIM FRASHERI, Tirana 1982, str. 26.

2) AKADEMIA E SHKENCAVE TË SHQIPËRISË : FJALOR ENCIKLOPEDIK  SHQIPTAR, Tirana 1985, str. 358.

3) Japodi su ilirsko pleme, koje je iz današnje Albanije prešlo u Italiji još pre n.e.

4) HAHN, J.G. von : ALBANESISCHE STUDIEN, Jena 1854, str. 213 nn.

5) NOPCSA, Franz B.: DIE ALBANER, Sonderdruck aus der Wochenschrift Urania Nr.1 i 2, 1916, str. 5 n.

6) DURHAM, Edith: SOME TRIBAL ORIGINES, LAWS AND CUSTOMA OF  THE BALKAN, London 1928, str. 237.

7) BALDACCI, Antonio: RIVISTA D’ALBANIA, III, Milano 1940-44, str. 142.

8) ŠUFLAJ, Milan: HISTORIJA E SHQIPNISË SË VERIUT, Beograd 1925.

9) THOMOPULLOS, J.: PELLAZGJIKA APO RRETH GJUHËS SË PELLAZ-GËVE, Atina 1912.

10) HUTTENBAH, F.L.: PELLAZGËT, Viena 1960, str. 184.

11) GEORGIEV, Vladimir: Ilirët dhe fqinjët e tyre,- prikaz, objavljen u delu

KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974.

12) BUROVIĆ, Kaplan: ETIMOLOŠKE KONSIDERACIJE, – rukopisi, Burelj 1970-1990. Svi moji rukopisi čuvaju se u mojoj ličnoj arhivi, u Ženevi, 28 bis, Avenue Henri Golay, 1219 CHATELAINE, Švajcarska. Posle moje smrti, po testamentu već učinjenom, ostavljen na čuvanje Osnovnom sudu u Ulcinju, registriran 27 septembra 2002, pod brojem 276/09 – 02, svi rukopisi će se poveriti Univerzitetskoj Biblioteci u Ženevi.

13) Ova studija objavljena je po prvi put na albanskom jeziku u reviji YLBERI, God. I, Br.1, Ženeva 1993, str. 13-14.

14) ÇABEJ, Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES, tom III, Tirana 1987, str. 165.

15) Iden, str. 166-167.

16) ALFÖLDY, Geza: DIE PERSONENNAMEN IN DER RÖMISCHEN PRO-VINZ DALMATIA, Heidelberg 1964, str. 17-18.

17) BUDA, Aleks: Ilirët e jugut si problem i historisë, u zbirci KUVENDI I I STU-DIMEVE ILIRE, tom I, Tirana 1874, str. 47. U originalu: pripadaju fazi « parashkencore e zgjidhjeve intuitive e romantike, që kanë zotëruar deri në çerekun e tretë të shekullit XIX ».

18) KRASNIQI, Mark: GJURMË E GJURMIME, Tirana 1982, str. 274. U originalu: « Qysh të parët e shqiptarëve, ilirët, kanë pasur zakon që fiset e veta t’i quajnë me emrin e bijve ose bijave të perendive. Kështu, për shembull, dardanët quheshin sipas emrit të perendisë Dardanos ».

19) BUROVIĆ, Kaplan: OČI SIMONIDE OPTUŽUJU,– rukopis, Burelj 1982. Uvod ove studije objavljen je po prvi put na albanskom jeziku u reviji YLBERI God. VI, Br. 7, Ženeva, juni 1998. Na naš jezik preštampan je na sajtu ISTINA God. II, Br. 60, Beč, 17. IV.2006.:http//www.istina.at/index.php?option=content&task=view&id=1372&Itemid—58.  Sama studija je uništena u kompjuteru od albanskih hakera. Vidite i studije Marko Milanov i Albanci i Milan Rakić i Mark Krasniqi, objavljene u delu ILIRËT DHE SHQIPTARËT, Ženeva 1994. Studija Marko Miljanov i Albanci je objavljena po prvi put na našem jeziku u listu TABLOID, God. X, Br.299, Beograd, 05.XII.2013. Djelo OČI SIMONIDE OPTUŽUJU, objavljeno je u Beogradu 2014.

20) KLOSI, Ardian: Letra IV, revija PËRPJEKJA, God. II, Br. 2, Tirana, str. 15. U originalu: « Po më mirë të mos e përmendim këtu që të mos na quajnë antishqiptarë ». Posle prihvatanja albanoloških teza Akademika Burovića, dr. Kljosi-a su Albanci proganjali, pa su nad njim prakticirali i mobing, sve do dana kad je zbog toga izvršio samoubistvo 2012.-REDAKTOR.

21) ÇABEJ, Eqrem: EMRI I DARDANËVE DHE IZOGLOSAT KELTE-SHQIP-TARE, Tirana 1969.

22) ÇABEJ, Eqrem: Problemi i vendit të formimit të gjuhës shqipe, u zborniku KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974, str. 12. U originalu: « janë pronë e përbashkët dhe e qëndrueshme e dijes ».

23) HAHN, Johannes: PUTOVANJE DO SOLUNA, Beograd 1967.

24) ÇABEJ Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES, tom II, Tirana 1982, str. 167. U originalu: „Barazimi dardhë : Dardania qëndron mbi gjithë inter-pretimet e gjertanishme të emrit Dardania (Deçev, Russu e ndonjë tjetër, sh. vërejtjet tona në vendin e cituar). Në qoftë se është i drejtë barazimi Pirustae : Dardani, në mënyrë që emri i fisit ilir të pirustëve të përmbajë përkthimin latin të emrit të dardanëve (lat. pirus « dardhë »), si mendon Nopça, Durhan e Baldacci, kjo do të vërtetonte nga një anë tjetër që Dardania do të thotë « vend dardhash ». »

25) RESULI, Kapllan: Çabej dhe socijalizmi, u delu MIKROLOGJIRA, Ženeva 2000, str. 62.

26) PULAHA, Selami: E vërteta shkencore mbi autoktoninë e shqiptarëve në Ko-sovë, revija SHKENCA DHE JETA Br.1, Tirana 1982, str. 14, kol. I. U originalu: “Edhe nga të dhanat e onomastikës (toponimisë dhe antroponimisë) antike dhe mesjetare provohet au-toktonija e shqiptarëve në viset e Kosovës, Malit të Zi e Maqedonisë. Disa nga emnat antike të

këtyre viseve janë të ruajtura si apelativa në gjuhën shqipe. Kështu vetë Dardania, në terri-torin e së cilës shtrihet Kosova e sotme, është shpjeguar me fjalën shqipe DARDHË…“

27) DEMIRAJ, Shaban: GJUHA SHQIPE DHE HISTORIA E SAJ , Tirana 1988, str. 171.

28) Iden: str. 171.

29) METANI, Arsllan: Mirupafshin Qose në betejat e ardhshme klasore!,- revija YLBERI, God. II, Br. 2-3, Ženeva, zima 1993 – proleće 1994, str. 7-9.

30) BALA, Vehbi: Albanisti Maks Lamberc,- list DRITA, Tirana, 25 juli 1982, str. 12, kol. 2.

31) DEMIRAJ, Shaban:  cit. delo, str. 172.

32) XHAXHIU, Muzafer: Në rrugë për te pellazgët,- list DRITA, Tirana, 30. oktobar 1988, str. 10, kol. 4. U originalu: „Emri i tyre (i dardanve – KB) duhet të vihet në lidhje me shqipen « dardhë »“.

33) KADARE, Ismail: RA KY MORT E U PAMË, Tirana 2000, str. 264.

34) FRASHËRI, Sami: KAMUS UL-ALAM, tom II, str. 152-153, glas SHQIPNIJA. Vidi i S.Frashëri: VEPRA, tom II, Tirana 1988, str. 256. Na albanskom jeziku: „Në Kosovë e në viset përreth prodhohen mollë, dardha, kumbulla, qershi e pemë të tjera të dorës së parë, nga ato që i përshtaten klimës së ftohtë“.

35) Iden, tom II, str. 1116-1117, ili kod VEPRA, str. 290. U originalu: „Pemët, veçanërisht mollat e saja (të Kosovës) janë të dëgjuara“.

36) Iden, tom V, str. 3746, ili kod VEPRA, str. 342.

37) SHAQIRI, Shaqir: Edith Durham et les Albanais, časopis LES LETTRES ALBANAISES Br. 2, Tirana 1982, str. 198. U origibalu: „Elle (E.Duram) constaté que les al-banaise cultivent toutes les variétès d’arbres fruitiers qui étaint caractérisiques de leur régi-ons. Portant de cela et s’apuyant sur les notes de Hahn elle affirme que la Dardanie d’antant a pri son nom du mot albanais DARDHË (poire) du fait que les terres qu’englobait cette pro-vince étaient remplies de poiriers.“

38) BARTHES, Robert: MYTHOLOGIES, Paris 1957, str. 253.

39) HYGO, Viktor: TË MJERËT. Tom II, Tirana 1983, str. 236.

40) Izraz u originalu «dardha e ka bishtin mbrapa» je albanska uzrečica, kojoj ne mogu naći ekvivalentan prevod, ali ironično znači da svaka stvar, svaki događaj, ima i svoju posledicu.

41) WEIGAND, Gustav: Sind die Albaner, u BALKAN-ARCHIV III, Fortsetzung des Jahresberichtes des Instituts für rumänische Sprache. Herausgegenben von Dr. Pr. G. Weigand, Leipzig 1925-1928, str. 227-251.

42) BUROVIĆ, Kaplan: POREKLO ALBANACA NA KOSOVU, U MAKEDONI-JI, CRNOJ GORI I GRČKOJ, Ženeva 1995.

43) Albanci sami priznaju, ne samo usmeno, već i pismeno, da je bio Albanac Sinan Paša, koji je učinio to svetogrđe prema srpskom narodu.

*) Ova je studija objavljena po prvi put na albanski jezik u reviji YLBERI God. I, Br. 1, Ženeva 1993, str. 13-14; zatim je preštampana, opet na albanski jezik, u mom delu ILIRËT DHE SHQIPTARËT (ILIRI I ALBANCI), Ženeva 1994, str. 21-26, koje je imalo veliki odjek među Albancima, pozitivna i negativna reagiranja. Prevedena je i na makedonski jezik i uključena u mom delu POTEKLOTO NA ALBANCITE, Bitolja 2005, što je izazvalo buru u Makedoniji, pa je moje albanološke teze unela i u svojoj ENCIKLOPEDIJI Makedonska akademija nauka i umetnosti, Skoplje 2010, što je učinilo da Albanci pobesne.

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.