АКАДЕМИК КАПЛАН БУРОВИЋ: Аргументи Албанаца, наводно, за илирско порекло

ИСКРА на Фејсбуку

Kaplan BurovicАlbanski naučnici, pošto su privatili supoziranje svetskih naučnika o ilirskom poreklu Albanaca, pretpostavka iz vremena romantizma, kada je albanologija činila svoje prve prednaučne korake, upregli su se iz petnih žila da na svaki način to i dokažu, pošto je ta hipoteza prijala njihovim svestranim ambicijama, odgovarala je njihovim nacionalnim težnjama, za nacionalni preporod i konsolidaciju svog naroda kao zasebna nacija, pa i za svoje nacionalističke i političke ciljeve, aspiracije veliko albanske novorođene feudo-buržuazije, koja je od samog početka bila rasistički nastrojena, zadojena koliko muslimanskim fundamentalizmom, toliko i katoličkom netrpelivošću prema pravoslavnim hrišćanima. U toj njihovoj ni najmanje naučnoj preokupaciji, ne samo tada, već ni dan-danas, albanski naučnici neće ni da čuju, ne samo za suprotna mišljenja, ponajmanje za naučne argumente svetskih naučnika, koji su podvrgli prudentnoj kritici hipotezu o ilirskom poreklu, već ni za sasvim naučne argumente poznatih i najserioznijih svetskih naučnika, koji su u međuvremenu dokazivali da Albanci nisu ni Ilirin niti genealoški sledbenici Ilira, da sa Ilirima oni, štaviše, nemaju ništa zajedničkog. Preko svega, albanski naučnici i ne pokušavaju da pobiju ta suprotna mišljenja. Oni ih i ne spominju, kao da uopšte i ne postoje. Prelazili su ćutke preko njih, krijući ih nesamo od svojih Albanaca i svetskog mišljenja, već i od samih sebe, grozničavo nastrojeni da ubede sve, u prvom redu sebe, da su Albanci genealoški sledbenici Ilira.

U toj jednostranoj brazdi oni pretendiraju da su to tobože vremenom rekli i već usvojili naučnici svetskog glasa, da su oni to i dokazali kao jedino naučno stanovište, kao neospornu činjenicu, skoro kao aksiomu. Kod svakog albanskog «naučnika», a da ne govorimo o amaterima i pacerima albanologije, naćićete dogmatski kliše:

« Albanci su sledbenici Ilira i albanski jezik sledbenik ilirskog, dokazano dobro sa istorijskog i jezičnog stanovišta »,- piše Albanac prof. dr. Xheladin Gosturani.1)

„U argumentua origjina ilire e gjuhës shqipe“ (= Argumentirano je ilirsko poreklo albanskog jezika),- kliče jedan drugi Albanac – prof. dr JupKastrati.2)

„Iliri govore albanskim – Albanci govore ilirskim jezikom“,- piše treći Albanac, nekakav Preljoc Margiljaj (To je naslov njegove knjige, objavljene u Podgorici 2001. Na albanskom i srpskom jeziku.), koji pretendira da su njegovi Albanci izgradili i Atinu i Rim, i Kairo i London, osnivači svetske kulture i nauke.

A kao ovi – i svi drugi.

Svi koji su se usudili spomenuti da postoji i suprotno mišljenje, na licu mesta su proglašeni za antialbance, pa su i satanizirani kao neprijatelji, linčovani kao zloznalci, pseudo naučnici i neznalice, pa i kao idioti, hendikepi, gadni, probisvet, đubretine, psikopati, umno nenormalni, pomahnitali. Obrušili su se na njih nesamo najprljavijim rečima i izrazima, psovkama, već i najprljavijim optužbama za diversiju u službi neprijatelja albanskog naroda, za agente jugoslovenske UDB-e ili grčke ASFALIJE, pa su im učinili i najgroznije pretnje, preduzeli su i mere, prave autodafe protiv njihovih objavljenih dela, zabranjivali objavljivanje njihovih novih dela u Albaniji (pa i van nje!), sve do hapšenja, pa i do dranja na živo, i do fizičkog likvidiranja, genocida, gore nego i u srednjem veku.3)

Poslednjih godina, kada je prestalo hapšenje i službeno fizičko likvidiranje, poziva se policija da se delima ovih autora ne dozvoli ulazak na teritoriji Albanije, pa i njima samima. Proglašavaju ih za personna non grata i van granica Albanije!!! Intervenišu po raznim zemljama sveta da ih persekutiraju i proganjaju, da ih oteraju, pa i preko interneta pozivaju svoje “junake“ da ih fizički likvidiraju, ubiju.

Nekakav Gil Bushati, u maju 1999, piše na albanskom jeziku: « Enver Hodža ima jednu veliku zaslugu što je uhapsio autora «izdaje» Kapllana Resuli (aludira se na moj roman IZDAJA!- KB)…ne više kao agenta Srba, već preko svega kao čoveka koji poriče poreklo Albanaca od Ilira, zarazujući i tipovekao Fatos Lubonja sa drugima » (Vidite na sajtu ALBANEWS ARCHIVES: www.listserv.buffalo.edu).

Na sajtu TIFOZAT.COM: (www.tifozat.com/forum) atavističkom, paklenom mržnjom, pišu najprljavije reči i najmonstruoznije pretnje, pozivaju svoje junake da dođu u Ženevu i da me ubiju, samo i samo zato što sam se usudio da kažem da Albanci nisu autohtoni. Albanski intelektualac i književnik, poreklom sa Kosova, zvani Kadri Osmani, očitao mi je i opelo preko interneta.

Sigurno da svetski intelektualci, pa i naučnici, videći ovo raspoloženje Albanaca i albanskih vlasti, a ne željeći da im se zamere, ponajmanje i da dođu u sudar sa njima, u svojim napisima ili su prelazili ćutke preko porekla Albanaca, ili su jednostavno prihvatili pretendiranje Albanaca da su poreklom od Ilira i ne diskutirajući o tome. A bilo je i takvih « naučnika », koji su i za svoje ciljeve, pogotovo za ciljeve svoje nacionalne buržuazije, podržali Albance u njihovom stavu da su sledbenici Ilira. Naravno da su Albanci držanje druge i treće grupe svetskih i ntelektualaca i «naučnika» iskoristili za dalje indoktriniranje pre svega svojih masa, pa i svetskih, u brazdi svojih ciljeva i aspiracija. Na poseban način to čini u poslednje vreme rasista Ismail Kadare.

Bilo je i pre mene svetskih naučnika, koji nisu hteli ni da čuju za političke ciljeve albanske feudo-buržuazije, pa su istraživali poreklo Albanaca na putu naučne istine, sa naučnim ciljevima i naučnom akribijom, ne obzirući se na to što su o njihovom poreklu rekli prethodnici i što kažu sami Albanci. Tako oni otkrivaju činjenice i formulišu naučne argumete o neilirskom poreklu Albanaca, što i objavljuju. Ovo je počelo još pre Drugog svetskog rata, na što su retki albanski naučnici odmah reagovali, pa i pozitivno, ali vrlo slabim glasom. Posle Drugog svetskog rata, kada je albanski nacionalizam počeo da postaje sve agresivniji prema susednim narodima, upravo bazirajući se na pretendiranje da su Albanci poreklom Iliri, svetski su se naučnici opet vratili na već formulirane naučne argumente o neilirskom poreklu Albanaca, pa su njima dodali i nove argumente, kojima se sve jasnije dokazuje da Albanci i Iliri nemaju ničeg zajedničkog.

Ova nova otkrića o neilirskom poreklu, albanski su naučnici nastojali da prikiju, pa su ih pokrili ćutnjom. U međuvremenu su Albanci, raznim putevima, saznali što se po svetu govori i piše o njihovom poreklu, pa su se o tome i sašaptavali. Bilo je i takvih koji su i smelo istupili. Svetski naučnici su počeli i da protestiraju protiv politiziranja albanoloških studija od strane albanskih « naučnika ». Tada albanske vlasti naređuju u prvom redu svojim profesorima Ećrem Čabej-u i Aleks-u Buda, zatim i profesoru Šaban Demiraj, da na međunarodnim kontaktima albanskih i svetskih naučnika pokažu da i oni znaju za ove i one argumente ovog i onog naučnika, koji tvrde da Albanci nisu Iliri. Tako Akademik Čabej, u svom referatu na Skupštini za ilirske studije u Tirani 1972, po prvi put spominje 12 argumenata nemačkog akademika prof. dr Gustava Weiganda, kojima ovaj dokazuje da Albanci nisu ni Iliri, ni sledbenici Ilira. Naravno da sve to čini omalovažavajući ta otkrića i nepridajući im neku posebnu važnost. Čabej je nastavio verbalno oporicanje naučne istine i «dokazivanje» da su Albanci sledbenici Ilira. Na reagovanje svetskih naučnika, posebno poznatog italijanskog balkanologa, akademika prof. dr Guliano Bonfante, presednik Akademije nauka Albanije prof. Aleks Buda, u svom raportu održanom na toj Skupštini, odgovara da pretendiranje albanskih naučnika da su Albanci sledbenici Ilira oni uzimaju kao metod rada, a ne da je to i dokazano. Naprotiv, nastavlja on, albanski naučnici rade na tome da se to dokaže. Godine 1988. profesor Sh. Demiraj pokušava da naučno obori argumente Akademika Vajganda i drugih da Albanci nisu Iliri, ali bezuspešno. Na kraju svojih nastojanja Akademik Demiraj je prinuđen da prizna da kritikom argumenata o neilirskom poreklu Albanaca ne dokazuje se njihovo ilirsko poreklo. Za dokazivanje ilirskog porekla nužno je raditi i istraživati, nastavlja on, što znači da se to, ilirsko poreklo Albanaca, još nije dokazalo.

Lično Enver Hodža, videći kompromitiranje albanskih naučnika u kontaktu sa svetskim naučnicima, prinuđen je da prizna da su albanski naučnici politizirali albanološke nauke i da probleme ne tretiraju sa naučnih pozicija. I pored toga, kako videsmo i u slučaju prof. Xh. Gosturani, i u slučaju prof. dr Jup Kastrati, svi Albanci nastavljaju sa pretendiranjem da je « dokazano dobro sa istorijskog i jezičnog stanovišta» da su Albanci Iliri.

U poslednje vreme, jedna grupa mladih albanskih naučnika, osmelivši se od naučnih studija objavljenih na stranicama revije YLBERI, posebno u mojoj zbirci ILIRI I ALBANCI4), preko albanskog časopisa PËRPJEKJA, koji izlazi u Tirani, istupila je dosta smelo protiv nenaučnih pretendiranja da su Albanci genealoški sledbenici Ilira. Među njima se posebno ističe istoričar Ardian Vehbiu.

I pored toga, albanski akademici, ma da su svesni da je već sasvim naučno dokazano da Albanci nisu sledbenici Ilira, nastavljaju sa podržavanjem političke antinaučne hipoteze o ilirskom poreklu.

Praveći rezime nastojanja albanskih «naučnika» u toj brazdi, 1999. godine pomenuti Xh. Gosturani iznosi njihovih 5 (pet) «argumenta», kojima cilja da i dalje indoktrinira albanske mase, pa i svetske, gde to mogu, da su Albanci sledbenici Ilira. Kažem njihove, jer to nisu samo njegovi argumenti. Koliko da se uverite vidite delo Albanske akademije nauka FJALOR ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Tirana 1985, str. 352, kol. I. Od njih ih je preuzeo i Xh. Gosturani.

Evo da ih vidimo :

 

  1. Albanski jezik se danas govori u jednom delu pokrajina, gde se u antičkoj periodi govorilo ilirski.
  2.  Ono malo jezičnih elemenata, koji se poznaju kao ilirski, nalaze svoje objašnjenje posredstvom albanskog jezika.
  3. Forme starih antičkih toponima, u upoređenju sa odgovarajućim današnjim formama, svedoče da su se one razvile u saglasnosti sa pravilima istorijske fonetike albanskog jezika.
  4. Uzajamni odnosi albanskog jezika sa starogrčkim i latinskim pokazuju da se albanski jezik formirao kao jezik u jednoj ranoj periodi susedstva sa ovim jezicima.
  5. Arheološki i drugi dokazi materijalne i duševne kulture albanskog naroda svedoče da ima kulturnog kontinuiteta od Ilira kod Albanaca.5)

 

  1. 1. Ovaj «argument», nasleđen od prednaučnog pretendiranja da su Albanci Iliri, kako smo tretirali u jednoj našoj prethodnoj studiji6), albanski akademik prof. dr Androkli Kostalari formulirao je malo drukčije, ali u svemu je ista stvar. On samo podvlači da je to glavni njihov argument o poreklu Albanaca od Ilira. Kako smo videli, ovaj je argumenat svojevremeno oborio nemački naučnik, akademik, prof. dr Hermann Hirt, koji doslovno kaže:

 

« Činjenica da Albanci žive, od XI veka n.e. u jednoj oblasti, gde su u stara vremena živeli Iliri, nema nikakvu važnost ».7)

 

Na teritoriji gde su živeli antički Makedonci Filipa i Aleksandra Makedonskog žive danas i Makedonci Cara Samoila, Goce Delčeva i Kočo Racina. Kako vidite, oni se i nazivaju Makedonci, kao i njihovi predhodnici, što nije slučaj i sa Albancima. I pored toga, niko od ovih novih Makedonaca, mislim na trezvene, ne pretendira da je sledbenik antičkih Makedonaca.8)

Kad se zna da su narodi migrirali, preseljavali se ne samo iz jedne oblasti u drugoj, već i sa jednog kontinenta na drugi, mislimo da je sasvim razumljivo da se njihovo sadašnje mesto boravka ne može uzeti kao argument da su sledbenici jednog drugog naroda, koji je na tom mestu živeo pre njih.

Na teritoriji gde su nekada živeli Iliri, žive dan-danas Sloveni (Srbi, Makedonci, Crnogorci, Bosanci, Hercegovci, Hrvati, Slovenci). Oni su se u jednoj periodi njihovog istorijskog razvoja i nazivali Ilirima, ne samo od drugih, već i sami. Pa i u njihovim žilama ima ilirske krvi, jer su asimilirali poslednje ostatke Ilira na Balkanu. Ipak, niko od njih ne pretednira da je genealoški sledbenik Ilira.

Sa Akademikom Hirtom složili su se svi ozbiljni naučnici sveta. Koliko za primer spominjemo akademika Gustava Vajganda, koji – ne samo što nam je formulirao 12 argumenata o neilirskom poreklu Albanaca – već odrešito kaže da ne nalazi ubedljivim argumenat što Albanci danas žive u oblastima gde su nekada živela ilirska plemena, jer – kako kaže i on – narodi su često menjali svoje mesto boravka.

 

  1. 2. Albanski jezik pripada grupi jezika SATEM, dok je ilirski jezik pripadao grupi jezika KENTUM. Kako smo već to naglasili9), jedan jezik SATEM ne može da bude nastavak, pa ni potomak(!), jednog jezika KENTUM. Sledstveno, ni Albanci ne mogu biti genealoški sledbenici Ilira, pa ni poreklom od njih, kao sinovi tog naroda.

Slučajna jezična poklapanja nekih reči ne isključuju se ni u sasvim odvojenim narodima, sasvim nesličnim, koji nemaju apsolutno ništa zajedničkog. Utoliko više kad se zna da su reči prelazile iz jednog jezika u drugi i kod najudaljenijih naroda, posebno kod onih koji su na bilo koji način kontaktirali međusobno. U vezi ovih poklapanja između nekih ilirskih reči i albanskih treba imati uvid i ono što je rekao njihov prof. Aleks Buda :

 

« Istraživači su upoređivali na direktan način moderni albanski jezik sa ostacima jednog vrlo starog mediteranskog jezika…kod fosila kojeg su tražili poreklo albanskog jezika i… Albanaca… »10)

 

Bazirajući se na naučnu analizu fosilnih ostataka ilirskog jezika i upoređujući ih sa savremenim rečima albanskog jezika, naučnici su konstatirali da ova dva jezika nemaju ništa zajedničkog. I sami Albanci, kao npr. Profesor Demiraj, izjavljuju: « Albanski i ilirski jezik…su dva jezika », sasvim drukčiji.11)

 

  1. 3. Ni najmanje nije istina da su se forme starih antičkih toponima, u upoređenju sa odgovarajućim današnjim formama, razvile u saglasnosti sa pravilima istorijske fonetike albanskog jezika. Akademik Vajgand kaže: « Latinski toponimi Albanije nemaju onaj fonetski oblik, koji bi trebalo da imaju, da su Albanci živeli stalno na današnjim njihovim oblastima… Lingvisti, neke toponime Ilirije, hteli bi da objasne posredstvom albanskog jezika, sa ciljem da dokažu da je ova zemlja bila mesto odaklen su izašli Albanci. Ovako reč DALMATIA i DELMATIA, kažu oni, je mesto ovaca, pošto se « ovca » na albaskom jeziku kaže « delme ». U ovom slučaju, da bi se verovala ova etimologija, sufiks –at treba da bude ilirski. Zna se da poreklo tog sufiksa nije nimalo albanski, jer je ušao u ovaj jezik u kasna vremena kao jedan uzajmljen sufiks iz latinskog jezika, kako ga nalazimo kod reči Malinati, Pulati, Kastrati, Bushati, i dr. Tada, istim tim pravom, treba da računamo ovde i reči Dalminium, Delminium, slovenski DlЬmno, srb. Dumno. Ali nijedan od gradova starine, koji su sačuvali njihova stara imena, a koji se nalaze na zemljištu gde se danas prostire albanski jezik, kao Skodra, Lissos, Ulkinion, Epikaria, Sarda, Aulon, ne može da izađe iz albanskog jezika, utoliko manje i imena reka Aous, Genusus, Apsus, Matia, Drilon…»12)

Ovde Akademik Vajgand donosi za primer nekoliko toponima, kao Petrosa (jedno mesto ruševina u blizini Tirane), Valbona (jedna transverzalna dubrava Drima), Domni (jedno selo blizu grada Shkoder-Skadar), Patosa (u Malakastri), Surella (u okolini Tirane), Kupra, Oblika i dr. Etimologiju ovih toponima Akademik Vajgand ne izvodi iz albanskog jezika, ni iz rumunskog, već iz dalmatskog.

I imena planina Dormitor i Visitor, Akademik Vajgand ne izvodi iz rumunskog jezika (kako su verovali Rumuni), već iz dalmatskog.

Bazirajući se na sve što rekosmo, ovaj « argument » o ilirskom poreklu Albanaca ne stoji.

 

  1. 4. Uzajamni odnosi albanskog jezika sa starogrčkim su tako slabi da upravo oni dokazuju da Albanci u stara vremena, u antici, nisu živeli u susedstvu sa Grcima. Pozajmice iz starogrčkog jezika su skoro beznačajne i njihovo je poreklo od onih elemenata, koje su Albanci asimilirali pošto su stigli na Balkan. Da su Albanci bili tu, kao što su bili Iliri, te bi pozajmice bile mnogo veće. Iz starogrčkog jezika ima više pozajmica srpski jezik, negoli albanski. A kako se zna, Srbi nisu živeli u antička vremena u susedstvu Grka, ako izuzmemo ono što nam kaže dr Jovan I. Deretić o Protoserbima.13)

Što se tiče latinskog jezika, i sâm Akademik Čabej priznaje da su Albanci pozajmili latinske reči posredstvom jednog drugog jezika14), što znači da Albanci nisu nikada kontaktirali direktno sa Latinima. A to znači da u vreme rimske okupacije Balkana, Albanci nisu bili tu, dok se za Ilire – i ne sumnja za to.

Mišljenja sam da su prve latinske pozajmice ušle u albanski jezik preko Rumuna, posebno preko Albana, o kojima govorimo u jednoj posebnoj studiji.15)

 

  1. 5. Što se tiče arheologije, materijalne i duševne kulture, Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima. Podzemlje Albanije govori grčki, latinski, pa i srpski, ali ne i albanski, pa ni ilirski.

Arheologija do danas nije donela nikakvih dokaza o kontinuitetu Albanaca sa Ilirima. Isto tako ni materijalna, pa ni duševna kultura. Apsolutno nikakvih ilirskih tragova nema kod Albanaca, ni u nošnji, ni u običajima, tradiciji, folkloru. Ilirska imena kod Albanaca su nešto sasvim novo, imponirano Albancima u posljednje vreme propagandom o ilirskom poreklu. Isto tako i u tumačenju arheoloških nalaza ili materijalne kulture imamo tendenciozno političko interpretiranje, očito falsifikovanje. Sa druge strane, albanski „naučnici“ su uzeli za ilirsko kod Albanaca sve ono što je albanoidno, od kletskog plemena Albanoi.

Pa i njihov akademik, prof. dr Ećrem Čabej kaže: „Svedočanstva natpisa, miluaernog (nadgrobnog) kamenja i moneta gradova antičkog vremena Poluostrva, napisana ili nenapisa na grčki i latinski, u vezi našeg problema (porekla Albanaca) ne samo što nemaju neki značaj, već vode štoviše u jedan negativan rezultat“.61)

 

Očigledno je da albanski „naučnici“ uopšte ne istražuju poreklo Albanaca, a nemaju ni kako da to poreklo istražuju – kad su svesni da sa Ilirima nemaju nikakve veze. Oni su se impenjirali samo na jedno: da pod svaku cenu (i pod cenu očitih falsifikata!) dokažu, samo i samo da dokažu, tačnije da « dokažu » (u navodnike!) da su Albanci autohtoni i sledbenici Ilira. A tako, zna se, ne čini se nauka, ne istažuju se i ne dokazuju hipoteze.

Svetski su naučnici, u svojim istraživanjima, pošli od pretpostavke da su Albanci sledbenici Ilira i, na bazi naučnih otkrića, došli su do zaključka da Albanci nisu sledbenici Ilira.

Ma da je sada nepobitno dokazano da Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima i da je svako dalje istraživanje toga uzaludno, samo gubljenje vremena i usluga koja se čini onima što su neprijateljski raspoloženi prema albanskom narodu (razume se: i prema susednim narodinama sa Albancima!), oni koji neće da se pomire sa argumentima o neilirskom poreklu Albanaca, neka nastave ta svoja istraživanjima, ali sa naucnih pozicija, a ne sa predubeđenjem da su autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi, ne sa ciljem da dokažu njihove predrasude, već sa ciljem da otkriju naučnu istinu onako kako je, bez obzira svidelo im se to ili ne.

Sigurno da ovo oni ne mogu ni da zamisle, a kamoli i da učine, jer – i sama pomisao na svoje neilirsko poreklo – čini ih da pobesne. Evo što kaže preko štampe i interneta jedan albanski „naučnik“ i “akademik”: „Sumnjati u autohtoniju Albanaca, znači da postaneš smešna ličnost…“ U autohtoniju! Bože sačuvaj i u poreklo od Ilira !!!

Zato su se ovi Albanci upinjali i nastavljaju da se upinju isključivo na “dokazivanje” da su Iliri, genealoški sledbenici Ilira, pa i autohtoni. Apsolutno nijedan od njih i ne pomišlja da pokuša bilo i analizu jednog jedinog argumenta o neilirskom poreklu Albanaca.

I što su se više upinjali da ovako  d o k a ž u  svoje ilirsko poreklo, to su više – nehotice – dokazivali suprotno, da sa Ilirima nemaju ništa zajedničkog, pa su stvarno – tom stranputcom  i tim njihovim upinjanjem – postali i smešni. Setite se samo albanskog akademika, profesora, doktora Lul Malësori.17)

O tome najbolje govore naučna otkriča, argumenti svetskih naučnika, koji su svojim sasvim ubedljivim činjenicama uspeli ne samo da rasvetle problem etnogeneze Albanaca i da osveste naučni svet o tome da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, već su – poslednjih decenija – polako prodrli (i pored svih prepreka!) i u svest pojedinih trezvenih Albanaca, koji su, kako naglasismo, vidno počeli da cediraju, da popuštaju i da se priklanjaju naučnim činjenicama, argumentima, naučnom stavu o poreklu svog naroda, što pretstavlja jedan veliki plus za albansku nauku, za albanologiju, a preko nje i u problemu rešenja njihovog akutnog problema na Balkanu.

U poslednje vreme, albanski intelektualac Atrea Kocani izjavljuje preko medija:

“Pročitao sam neke stvari od Kaplana Resuli i ja mislim da činjenice, koje poseduju Makedonci i Srbi i Grci, jesu mnogo interesantne činjenice i žao mi je što će za kratko vreme oni demantovati 100% tezu da Albanci vode poreklo od Ilira…Mi ne možemo da demantujemo ono što kažu oni. Ostajemo začuđeni, otvorenih usta, od činjenica koje nam oni prezantiraju…”18)

Carta canta!

 

Ženeva,

Novembar 1999.*

 

______________

1) GOSTURANI, Xheladin: HISTORIA E ALBANOLOGJISË,- Tirana 1999, str. 12.

2) KASTRATI, Jup: HISTORIA E ALBANOLOGJISË,- Tirana 2000, str. 170.

3) Jedan od razloga hapšenja akademika prof. dr Kaplana Burovića 1970. godine u Albaniji jeste i odbrana druge diplome na Državnom universitetu Tirane, koju je učinio 1969. godine svojim naučnim radom ULCINJSKO NAREČJE, a kojim dokazuje da etimologija toponima ULCINJ nema veze ni sa albanskim apelativom UJK = « vuk », niti sa albanskim jezikom i Albancima, za koje kaže da su stigli u Ulcinj preko 1.500 godina pošto su taj grad izgradili i imenovali KOLHIN-KOLHINION grčki kolonisti. Tim i drugim naučnim radovima, akademik Burović je dokazao da su Albanci stigli na Balkan se samo kad tamo više nije bilo Ilira, već i posle Slovena, Srbo-Crnogoraca i Makedonaca. Da su akademika Burovića persekutirali i uhapsili u Albaniji upravo zbog tih njegovih naučnih stavova, vidi se i iz presude Okružnog suda u Tirani, gde se jasno kaže da se Akademik kažnjava zato što u Albaniji pretstavlja političku i ideološku diversiju. Godine 2011, u Skadar, imenom huligana Bahri Brisku, ovi su Albanci objavili knjigu POLEMIKË LIDHUR ME FALSIFIKIMET SHKENCORE KUNDRA SHQIPTARËVE TË KAPLLAN BUROVIQIT (POLEMIKA U VEZI NAUČNIH FALSIFIKATA PROTIV ALBANACA KAPLANA BUROVIQA), kojom se ne polemizira nijedan naučni postulat Akademika Burovića, već se najprlajvijim rečima psuje Akademik, tako da ta knjiga ne pretstavlja nikakvu polemiku, već antologiju prljavih reči i psovki.- REDAKTOR.

4) BUROVIĆ, Kaplan: ILIRËT DHE SHQIPTARËT,- Ženeva 1994.

5) GOSTURANI, Xheladin: cit. delo, str. 12. Vidite i delo Albanske akademije nauka FJALOR ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR,- Tirana 1985, str. 352, kol. I.

6) BUROVIĆ, Kaplan: STVARNOST I ALBANSKE ILUZIJE,- Ženeva 2000, studija Iliri i Albanci,  str. 9-14.

7) HIRT, Hermann: Die Sprachliche Stellung des Illyrischen,- u FESTSCHRIFT FÜR H.KIEPERT, 1898, str. 179 i 181 n., kao i u DIE INDOGERMANEN I, 1905, str. 141.

8) RISTEVSKI, Blaže: ISTORIJA NA MAKEDONSKA NACIJA,- Skopje 1999.

9) BUROVIĆ, Kaplan: cit. delo, str. 12.

10) BUDA, Aleks: Ilirët e jugut si problem i historiografisë,- raport, održan 1972. godine na Skupštini ilirskih studija u Tirani, objavljen u delu KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, Tom I, Tirana 1974, str. 51-52.

11) DEMIRAJ, Shaban: Gjuha shqipe dhe historia e saj,- članak, list DRITA, Tirana, 19 mars 1989, str. 11, kol. I.

12) WEIGAND, Gustav: Sind die Albanier,- u BALKAN-ARCHIV III, Fortsetzung des Jahresberichtes des Instituts für rumanische Sprache. Herausgegenben von Dr. Pr. G.Weigand, Leipzig 1925- 1928, str. 227-251.

13) DERETIĆ, dr Jovan I.: SERBI – NAROD I RASA,- Banja Luka 1998, drugo izdanje.

14) ÇABEJ, Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES,- tom I, Tirana 1982, str. 129-130.

15) BUROVIĆ, Kaplan: PRETENDIRANJA ALBANACA,- Ženeva 2004, vidite u toj knjizi studiju Ko su Albanoi?.

16) ÇABEJ, Eqrem: Problemi i vendit të formimit të gjuhës shqipe,- raport održan na Prvoj Skupštini ilirskih studija u Tirani, godine 1972, objavljen u KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE,- tom I, Tirana 1974, str. 11.

17) Za Lulë Malësori-a vidite kod BRUSI, Kristo: Shqiptarët dhe gjumi (= Albanci i san),- satira, revijaYLBERI, God. VI, Br. 8, Ženeva, decembar 1998, str. 42.

18) KOCANI, Atrea: dana 11.III..2008. istupio je na sajtu TOP BOARD u vezi mojih albanoloških teza: „I kam lexuar disa sende prej Kapllan Resulit dhe unë mendoj se faktet, të cilat i posedojnë maqedonasit dhe serbët dhe grekët janë shumë fakte interesante dhe më vjen keq se edhe për një kohë të shkurtër ata do ta demantojnë 100% tezën se shqiptarët e kanë prejardhjen prej ilirëve…Ne nuk po mundemi ta demantojmë atë që thonë ata dhe mbetemi me gojë hapur nga faktet që na i prezantojnë ata…“

*) Ova studija je prevedena i objavljena na makedonski, albanski, engleski i slovenački: na makedonski jezik je objavljena u knjizi Akademika ALBANCITE GI IRITIRA VISTINATA,- Ženeva 2006, str. 21-35; na engleski u WHO ARE ALBANIANS?,- Ženeva 2008, str. 125-135; na albanski jezik – u djelu NGADHËNJIMI MBI VDEKJEN,- Tirana 2009, str. 11-22, kojoj su Albanci spalili sav tiraž u štampariji „Marin Barleti“, sred Tirane. Od vatre spašeni primerci čuvaju se u biblioteci Crnogorske akademije nauka i umetnosti..- REDAKTOR.

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.