20 ГОДИНА СЈЕЋАЊА: Нисмо хтјели туђе, градили смо наше!

ИСКРА на Фејсбуку

Данас, 15. маја 2018. године, пуних је 20 година од  када је укровљена прва зграда насеља под радним називом „Ново Зораново“ којег су градили чланови „Удружења исељених Срба из Средње Босне“ уз помоћ Владе Републике Српске, општине Вишеград, Међународних хуманитарних организација и СФОР-а.

Насеља Гарча!

Те 1996. године – када смо морали напустити Илиџу, јер тамо нисмо имали ништа своје, ми из Средње Босне, када смо кренули овамо – према Дрини . . . гласни и јасно смо одбили улазити у туђе  куће и станове – радије смо одабралиоправити и населити шеснаест  опустошених барака некадашњих градитеља Хидроелектране у Незуцима!

И хтјели смо и од општине смо тражили и добили – голу земљу! Да на њој себи градимо кров над главом.

Дали су нам земљу и, како год, ми смо са градњом након свих припрема, почели 22. августа 1996. године. Полагање камена темељца је обављено већ 12. новембра исте године а освештење градилишта 15. априла1997. године.


Почели смо и градили наше ново Насеље на Гарчи! Радили и градили!

Истовремено смо чинили све и да на свим пољима будемо достојни суграђани помажући на уређењу и чишћењу града.  Није нескромно ако поменемо да смо добили надимак „жути мрави“ – ради своје марљивости и приступа послу. По сваку цијену смо жељели бити примјер и осталим бројним избјеглицама у Вишеграду. И било је тако:
Па је Удружење избјеглих Сарајлија почело градити насеље на Бикавцу!
Па је у Прелову почело да се гради насеље за изгнане Коњичане!?

А ми из „Удружења исељених Срба из Средње Босне“ градили смо све према усаглашеним и одобреним пројектима, насеље од 10 низова са укупно 156 станова!

     И вриједно радећи, уз помоћ Владе Републике Српске, 15.05.1998. године – на данашњи дан – укровили смо прву зграду на Гарчи! Објекат број 8!

     А ту је поред појединих локалних представника власти на нашу радост био и Петер Хандке! Велики књижевник и наш пријатељ – велики пријатељ Срба! И екипа РТРС-а.

    

     Знали смо да се о нашем Удружењу говори још од августа 1996. године и нашег оснивања на Илиџи, односно нашој обнови Зоранова (Отеса) у ратним годинама. Када се свуда разарало ми смо обнављали и градили. Мало их је слиједило наш примјер.

     Нисмо чекали да било ко рјешава трајни смјештај наших породица док ми не дамо свој пуни допринос – ни слутили нисмо да ће много боље проћи они који су гледали свој лични интерес а за стамбено рјешавање препустили институцијама и Власти Републике Српске.

     Подизање Спомен чесме је за нас значајно признање и поштовање од стране садашње – нове, владајуће опције у Вишеграду.  мада је и једини знак који чува успомену на труд и учињено од стране чланова „Удружења исељених Срба из Средње Босне“ уз њихов 11-тогодишњи боравак у Колективном центру и баракама у Незуцима.

     51 породица нашег Удружења је овдје нашла трајни смјештај и рјешење стамбеног проблема – уз велике жртве и улагања.

     О стању Насеља и статусу његових становника ће рећи вријеме које је пред нама али је сигурно да начин саме идеје и настанка истог поприма сасвим другачији облик од стварног и чињеница да је сада у овом насељу преко 300 нових стамбених јединица опомиње да се мора одати признање његовим градитељима и стварним борцима за обједињавање и трајно збрињавање избјеглих и расељених лица.

     Међу 51 породицом нашег Удружења које су успјеле да се овдје смјесте,  не жалећи поред уложеног рада и средства за завршавање станова, двије су породице погинулих бораца, поред неколико рањених и 45 демобилисаних бораца Војске Републике Српске.

     Ово „Удружења исељених Срба из Средње Босне“ је једно од ријетких настало у самом рату и несумњиви градитељ и учесник у стварању Републике Српске – њени градитељи и помало је тужно како полако пада у заборав у правој поплави нових удружења крупних наслова и назива.

     Социјални и животни статус ових породица је веома близак просјеку свих који су морали напустити своја вјековна огњишта, али је у суштини – непознат јер се озбиљно тим питањима нико не бави. Још увијек су утицајнији они који не допуштају израду Социјалних карата.

     Насеље Гарча које већ годину дана красе називи двију улица: „Деветог Јануара“ и „Споменка Гостића“ – треба да учи генерације што долазе да сложни људи могу направити чудо!

     Али, умногоме све зависи од самих људи и њихове жеље за памћењем!

     20 година је велики јубилеј али и велика опомена на пропуштено!

15.05.1998.године је укровљена прва зграда! 12.06.2005.године – подјела кључева!

     А Гарча је споменик своје врсте и незаобилазна чињеница – једна од посљедица Грађанског рата у Босни и Херцеговини!

                                                                Божидар Шкобић
                                                                         Предсједник
                                             „Удружења исељених Срба из Средње Босне“
                                                               и идејни творац насеља Гарча

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.