Дуња Кустурица: “Кустендорф“ слобода у поробљеној Европи

ИСКРА на Фејсбуку

Kustendorf-Dunja Kusturica

Ужички речено, „једина слободна територија у поробљеној Европи“ налази се на адреси Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“, Месна заједница Мокра Гора, Република Србија. То је место такозване високе културе. Људи су овде саздани од митова, књишких идеала преточених у голи живот и идеје о слободи. Снег је, али билборди и рекламе сунце не заклањају, баш као у Хавани. Сањаће се на јави, одбрана од колонизације, уз блуз Ане Поповић. Ову ексклузивну благодет на Мећавнику од 21. до 26. јануара са публиком ће поделити Кончаловски, Михалков, Куарон… Тако каже селектор јединствене филмске феште, Дуња Кустурица.

* Магазин „Мувимејкер“ уврстио је недавно „Кустендорф“ међу најинтересантније светске фестивале. Како „Кустендорф“ доживљавају „преко“, а како у Србији и РС?

– По „Мувимејкеру“, „Кустендорф“ је „најопуштенији“ фестивал за учеснике и посетиоце. Пуно је фестивала помпезних, ушминканих, окренутих блиставом спољашњем изгледу. Ми се не бавимо „фасадом“, у веселој и пријатељској атмосфери окренути смо садржају, а то је у данашњем времену ретка појава. Како странци доживљавају „Кустендорф“, зависи од генерације и разлога присуства у Мокрој Гори: једни су опијени дионизијском атмосфером, верују да доживљавају „балканско лудило“ о коме су нешто чули, а за друге је ствар једноставнија, нарочито за младе. Њима је долазак прилика да се сретну са најбољим ауторима данашњице, они овде уче свој занат, проналазе помоћ за будуће пројекте, праве корак у будућност.

* Џармуш, Михалков, Кијаростами, браћа Дарден… Глумци попут Џонија Депа, Монике Белучи, Гаела Гарсије Бернала или Беренис Бежо… Да ли је тешко ужичку месну заједницу „населити“ тзв. високом културом?

– Етаблирани аутори имају прилику да неколико дана проживе у јединственом кружоку, да учествују у смисленим разговорима о филму и уметности, да у сусрету са младима додирну будућност кинематографије. Требало би да „Кустендорф“ овој земљи нешто значи. Да се види наша способност, да себе прикажемо у једном другом оптимистичнијем светлу. Другачијем од погледа на наше животе из западне, колонизаторске визуре.

* Који ће познати филмски аутори ове године походити Мећавник?

– У овом тренутку знамо да нам долазе нам Андреј Кончаловски, Никита Михалков, Алфонсо Куарон… Биће још великих и пријатних изненађења, али о томе када дође време…

* Млади аутори ће се надметати за престижне фестивалске награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје. Како је изгледала овогодишња селекција?

– Пријављено је између 300 и 400 кратких филмова из великог броја држава. Одабрано је 15 најбољих, а овај пут најуспелија остварења долазе из Израела, Белгије, Словачке, Египта, Сједињених Америчких Држава, Холандије, Немачке и Аустрије. Тематски, филмови су разноврсни, јер још постоје људи који се на аутентичан начин баве средином из које долазе. Из последње три набројане државе долазе нам филмови о самоћи „западног човека“, истиснутог из заједнице, присиљеног да сам решава свој живот. Иако живи у економски стабилној средини, „западни човек“ је изгубио нешто примарно у дубини свог бића, а не зна како то да поврати.

* Како би било када бисмо пре фестивала завирили у биоскопску салу током пројекције ових филмова, померених из главних тематских токова?

– Узбудљиво! Аутор из Египта говори о дисфункционалности државе у којој живи. Словачки документарац нама је можда најближи, описује један индустријски град после пада Берлинског зида и његову пропаст по „доласку демократије“. Најшире, велика тескоба притиска младог човека, он мисли да је немоћан у односу на глобалне околности које су га снашле. Приморан је да одбаци идеале. Преостало му је тек да иронијом, хумором и ситним реализмом то и констатује. У данашњем систему, он је сам и немоћан. Узрок мучнине је исти, само се околности помало разликују у зависности од државе у којој живи. Такође, видели бисте да се у техничком смислу квалитет филмова драстично побољшао у претходних неколико година. Питање је само како ће се у будућности финансирати филмови, јер ми живимо у свету брзо и лако исплативих остварења.

* Имате ли неке повратне информације о младим ауторима, досадашњим учесницима „Кустендорфа“?

– Неколико редитеља, учесника фестивала, успело је да сними своје дугометражне првенце. Неки су баш овде упознали продуценте са којима су успоставили добру сарадњу и због тога ми је нарочито драго.

* Које су специфичне околности српске културе, у поређењу са стањем „преко“?

– Тешко је упоредити, највише зависи од околности, и то није тек изговор. Код нас је све учињено да се култури не придаје неки посебан значај. То је психолошки притисак у једној колонизованој земљи, над колонизованим народом. Натераће нас да само размишљамо о основним, егзистенцијалним стварима. Нема ту пуно простора за помисао да би нам култура могла променити и улепшати живот. Ускоро ће култура бити луксуз.

* Рођени сте у Сарајеву осамдесетих, од треће године почиње путешествије од Њујорка, преко Аризоне, Нормандије, Париза, до Београда… Где је уметничком немирном духу најкомотније?

– Када бих бирала, одабрала бих Хавану. Разлог је једноставан: лепо би било живети у граду без присиле да у видокругу увек имате билборде и рекламе.

* Шта бисте нам препоручили за гледање, читање и слушање, „шта каже“ ваш филмски, књижевни и музички укус?

– Читаоцима „Новости“ препоручујем срдачно да погледају „Брата“ Сергеја Бодрова, „Божју руку“ Елије Сулејмана, „Пасју љубав“ Алехандра Инјуаритуа. Из звучника нека „бију“ руска група „Наутилус“, певач Чеб Калед из Алжира или мексичка певачица Чавела Варгас. Уз то „добро иду“ књиге „Евелина и њени пријатељи“ Гајта Газданова, „Москва Петуски“ Венедикта Јерофејева, и наравно Хашеков „Добри војник Швејк“.

Новости

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.