ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (9): „Oн се послије свега што је видио, покупио из Сарајева и никада се више тамо није вратио“!

Фото: З. Шапоњић

Фото: З. Шапоњић

24. март 1994.

Снимање је протекло у свађи између Микија и Лазе. Замијенили су улоге: Лазо је Микија провоцирао вјештачки, а Мики је покушавао да природним путем узнемири Лазу. Мислим да је ипак проблем у томе што Лазо никако не жели да прихвати улогу преварене жртве, плаши се, ваљда, да на премијери када обуче свечано одијело, Мики не попије више аплауза. Мики, опет, вјешто туђу слабост  користи  и са невјероватним талентом изиграва невиног човјека. Често прелази границу надигравања у надјебавање. Напуштајући студио, схватио сам да послије данашњег дана знам више о филму. Лакше ми је да вјерујем у причу Подземља. Сада први пут могу да формулишем улогу Црног. На питања која постављају глумци али и здрав разум, имам одговор! Идеолошка пилула коју је прогутао партизан Црни, држи овог човјека у подруму и не поставља оно опасно питање: зашто не покуша да побјегне; зашто се не домогне кључа и не бјежи у слободу. Тито је био опијум за народ.

Ови редови налазе своју потврду и у овом рату. Када је гитариста Цацо, један од господара живота и смрти, избио око сину тадашњег шефа полиције, неког Хебиба, овај га је ухапсио. Очевидац који је тог дана пролазио крај управе полиције у улици Данијела Озме, куће некадашњег Радио Сарајева, видио је гомилу која се скупила око полиције. Није ту било ничег необичног. Добро заклоњена, ова улица је била погодна за шетњу прије него што Караџићеви запуцају са брда. Очевидац је наставио до најдаље тачке до које се смјело шетати са великом шансом да не будеш погођен са брда. Убрзо се вратио и угледао  руљу како ускомешана гледа према прозорима на врху зграде ове полицијске станице. Када су се чули мученички, пригушени урлици, маса се још више ускомешала. Тек када су полицајци избацили шутајући низ степенице већ испребијаног гитаристу на улицу испред полиције и поред паркираног комбија, десило се оно због чега је очевидац одлучио да напусти Сарајево заувијек. Крваво и напола изубијано тијело музичара Цаце, зликовца који је убио многе Србе, кажу и Муслимане, а има података који говоре да су Изетбеговићеве „Шеве“ убијале сарајевске Србе и да су их потурили Цаци, његово тијело стропоштало се крај ногу Сарајлија, а ови су кренули да га бјесомучно шутају и ударају. Тукли су га немилице, толико сурово и немилосрдно, да је музичар преминуо. Очевидац, Муслиман који није радо читао Андрића и коме нису биле блиске странице на којима велики писац исписује склоност касабалија ка линчу, никако није схватао зашто се руља свети човјеку који их је бранио у рату. Тек, он се послије свега што је видио, покупио из Сарајева и никада се више тамо није вратио.

 

(наставиће се…)

Емир Кустурица

3 коментара

  1. Иван каже:

    Да, није то Андрић писао пуко зарад умјетничке фигуре или лијепоте стила, већ што је то препознао, можда и видјео и хтјео да упозори.

    Дубока прича са Цацом изнад закона, али и руљом изнад Цаце.

  2. Nada каже:

    Dragi Emire,
    Žao mi je što nemam nekakvu čudnu moć samo da bih mogla naterati ovaj ubogi narod da odgleda sve tvoje filmove nekoliko puta i pročita sve što si napisao, takođe nekoliko puta i da konačno, sve tvoje urađeno, shvate na način na koji je jedino ispravno… Svjedno, drago mi je što živim u Tvom vremenu i na Tvojoj strani.

  3. Sugradjanin каже:

    Kemal Kurspahić: Nekad bila Dolly Bell – „Kusturičine bilješke u Politici više su intimna ispovijest jednog svjetskog umjetnika iz našeg sokaka nego doprinos istoriji ili objektivnoj valorizaciji intelektualnih, spisateljskih ili ljudskih vrijednosti ličnosti od kojih se on tako uporno udaljava i oprašta a one ipak i dvadeset godina kasnije ostaju centralne teme njegovih sjećanja.“

    Ovo je najbolja ocijena tekstova gospodina Kusuturice o stvarima izmedju 1992 – 1995 u Sarajevu.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.