ДНЕВНИК ЕМИРА КУСТУРИЦЕ (25): Неће ту бити Андрића да посматра пролазнике, стајаће Сидран и елита скројена по мјери Бошњака.

Фото: rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

У тренуцима слабости, Сидран је негдје рекао да ћу ја бити највећи губитник у овом рату. Како су у међувремену створене лингвистичке разлике, не знам тачно шта то на његовом језику значи. Надам се да не мисли на богатство у кућама и становима које смо моја породица и ја оставили као бабине Муслиманско-хрватској федерацији. Пошто види да је мени доста да будем литерарни јунак, мислим да он говори о властитим добицима. Његова, сада већ стварно бивша жена, Шахбаза, у Загребу се повјерила својој пријатељици како су јој Срби одузели град а Муслимани мужа. То је било на почетку рата. Срби су јој  на крају вратили град, али Муслимани нису мужа. Рат га је гурнуо у загрљај дјевојке из Источне Босне. Жена је млада и родила му је сина Ирфана. Зато када псује Караџићу мајку четничку вјерујем да оном факинском страном Сидрана, у себи, да га нико не чује, каже бившем пријатељу: „Хвала ти, Рашо“. Не због тога што његова бивша жена тврди како се никад не би домогао младице да му није било рата. То је мјера његове и њене простоте. Из те простоте он је бјежао у поезију док је за њу имао муницију. Колико год је овај рат био неправедан према Муслиманима, према њему је био праведан. Оженио се младом женом, добио сина и постао национални јунак. Све је то постао без да је написао један озбиљан роман.

Када се  подвуче црта испод свих Сидранових слабости, на крају остаје страх као његова најјача реакција на овај свијет. То је онај страх преко кога је овај дивљи рат могао да га или дефинитивно докрајчи или ослободи. Код њега се десило ово друго. Рат је њему скинуо са врата сву тежину интернационалних задатака. Све противрјечности произведене у мирна времена рат је разријешио. Према том човјеку рат је био праведан.

У подјели између добитника и губитника, у парку крај економског факултета, гдје су некада стајале бронзане бисте југословенских писаца, изливају се бронзане главе нових идола. Неће ту бити Андрића да посматра пролазнике. Стајаће ту Сидран и остала елита скројена по мјери и потребама Бошњака. Ако ствари буду текле новом брзином, појавиће се Сидранова глава прије него што умре. Све су прилике да ће се исто десити и Ибришимовићу. Тада ће, са прозора мог несуђеног стана у улици Петра Прерадовића 1 у којем живи Неџад Ибришимовић, моћи да уживају ова два пријатеља у својим бронзаним главама. Гледаће како се понашају мангупи пијанице и голубови. Ако се не деси неко срање, нешто непредвиђено, заједно ће великани  уживати у својим споменицима. Врхунац задовољства ће ипак бити када Сидран пијан крене кући. Тада ће  мало већи мангупи, несташна сарајевска дјеца, из трбуха говорити:

– Хало, пјесник, академик, попије ли се шта?

Они мало млађи ће га посматрати  како не зна у који хаустор да уђе и стигне до свога стана. Шапатом ће се дјечурлија домунђавати:

– Ево чика Авде, нашег највећег живог умјетника!

Пјесник ће нешто неразумљиво мрмљати, али док га дјечурлија буду вукла за панталоне, он ће вјеровати да је бог. Прави правцати провинцијски гигант.

Емир Кустурица

6 коментара

  1. sasa каже:

    nekom rat.. nekom brat. sahbaza je zaboravila da napise sta je rat doneo i njenoj cerci – mirandi.
    od sto je pobegla „kikasevim“ avionom u mrski beograd, do ambasadorice bosne i hercegovine u holandiji! da li je tata pomogao da postane ambasador(ica), prosudite sami. cujem da je pre par godina u hagu ponudila pomoc i ratku mladicu(!)
    pre petnaestak godina sam na juznoj zeljinoj trbini, tamo gde se iz vidjenja mogu pronaci sarajlije bez akcenta, gledao zelju i jedinstvo (bihac).
    nisam nikada navijao za zelju, ali kako je rahmetli izet sarajlic posle rata, kao gost na adilovoj tv 99 (sadasnja al dzazira), rekao: „sta mi treba da pod stare dane, kao pitar navijijam za zelju“, tako sam i ja (zvezdas) navijao za zelju.
    jeli smo hladne cevape uz vruce unucice… psovali sudiju i gostujuceg golmana (koji uvek pobegne oko sesnaesterca, jer ga gadjaju upaljacima)…
    … da bi nakon sto su centarfora zelje „izuli iz cipela“ cuo kako kike (poznat kao najbolji fudbaler predratnog nizerazrednog pofalickog, tv voditelj za decu.. ali i da je mihaelu shumaheru proturio loptu kroz noge kada su mihael i kike igrali u austriji neku dobrotvornu utakmicu za decu bosne (snimak postoji)) psuje majku papansku… i na sav glas porucuje bihaclijama – da zahvale karadzicu sto igraju protiv zelje! da mu podignu spomenik u bihacu!
    nekom rat.. nekom brat. kad bi jedinstvo igralo protiv zelje da nije bilo rata?

  2. sasa каже:

    pogresih u geografiji, nije juzna, vec severna trbina.
    inace kada sam vec kod zeljinog stadina, moram da napisem da je otprilike 1997 godine bio neki dobrotvorni koncert… na kojem je bila „podmetnuta“ bomba. pevao je i onaj sto kazu da lici na colu – leo… to se dobro secam, jer je radio voditelj rekao „..e moj cola s kim te porede..“
    stadion je evakuisan, svi su morali izaci napolje… dosli su nindza specijalci sa psima… ali bombe nije bilo… ispostavilo se posle da je anonimnu dojavu o bombi dao gazda cevabdzinice, koja se nalazi pored stadiona(!)
    rekao je posle (mirso) da mu nije zao, jer je zaradio vise para od cevapa nego sto je platio kaznu.

  3. sasa каже:

    zeljina trbina, kafeterija u merkatoru, kafana hrvatskog drustva napredak… i gruntovnica u sudu (gde se vade papiri za prodaju imovine) su nekada bile lokacije gde ste 100% mogli naci nekog poznatog.
    fenomen zelje tih godina je bio ocigledan, jer su sarajlije za zelju poceli navijati iz inata! iz bunta! zeljina titula iz 2001 proslavljena je voznjom kroz gazihusrefbegovu, od slatkog coseta, preko vase miskina (sadasnja ferhadija) do titove… pa ukrug! ja sam bio (kao zvezdas) u prvom autu. niko nikada nije prosao kolima kroz bascarsiju i vase miskina… ni hitna, ni policija, ni vatrogasci… zeljo jeste… namerno! namerno kroz bascarsiju. namerno kroz ferhadiju.
    znali smo da smo izgubili, iako smo osvojili titulu. znali smo da slavimo nesto cega vise nema. sta smo dugo mogli?

    • Šjole каже:

      Saša,
      Komentar ti je na mjestu,samo si za Kiketa pogriješio.Kike je bio najbolji fudbaler Vraca a ne Pofalića.
      Inače i on bi Radovanu trebao da zahvali,da nije njega on bi loptu i dan danas po „nižerazrednom Vratniku“ ganjo a ne tv voditelj za djecu bio.

  4. duda каже:

    Sidranu, i da podignu bronzanu bistu u prirodnoj veličini, ostao bi mali – kakav je i za života bio.
    P.S. ŽIvjeo sam u Sarajevu, tek sam za njega čuo posle Kustinog filma “ Sjćeš li se Doli Bel“ , tako se može reći Kusta je malog čoveka učinio prepoznatljivim u komšiluku.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.