ЗАБОРАВЉЕНЕ 100 ГОДИНА: Српске родољубиве пјесме систематски уклањане из јавног живота

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

На пјесничкој манифестацији „Прољећни Бранкови дани“ у Новом Саду вечерас су представљене „Песме панонских Срба“, међу којима и многе родољубиве које се у српском јавном простру нису чуле готово стотину година.

Професор Миодраг Миша Близанац, познавалац поезије панонских Срба, који је и иницирао да „Песме панонских Срба“ буду представљене на овој манифестацији, рекао је да су многе родољубиве српске пјесме већ по завршетку Првог свјетског рата, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, нестајале из јавног живота да се не би, по југословенској идеологији тога времена, осјетила наводна доминација српског народа над другима.

„А тек после Другог светског рата, из живог програма радио-станица, и уопште из јавног живота, брисане су најбоље српске песме родољубивог карактера“, рекао је Близанац, који афирмише специфично српско нематеријално културно насљеђе.

Тема „Песме панонских Срба“, представљена је у оквиру традиционалног циклуса културне институције „Бранково коло“, под називом „Нематеријално културно наслеђе Срба“.

Предсједник „Бранковог кола“ Ненад Грујичић рекао је у Музеју Војводине да континуирано изучавање и предочавање проблематике српског нематеријалног културног насљеђа представља један од најважнијих програмских токова те културне институције.

„Посебну важност овај програмски циклус има у тренутку када смо сведоци преузимања и отимачине српске духовне баштине од наших суседа који бескомпромисно чупају из корена наше наслеђе и називају га својим, а потом беспризорно уписују на листе Унеска као баштину човечанства са предзнаком несрпског имена“, рекао је Грујичић.

Он је као примјер беспризорне културне отимачине навео бећарац, ојкачу и глуво коло.

„Глуво коло је Хрватска регистровала као своју баштину на Унесковој репрезентативној и листи угрожених вредности. И ако не будемо предузели конкретне кораке одбране сопственог нематеријалног културног наслеђа и идентитета, сличну судбину ће доживети и ганга, гусле, гајде, као и други елементи српског духовног наслеђа“, упозорио је Грујичић.

У оквиру музичког програма, Близанац, који је вокални солиста Радио-телевизије Војводине, је уз пратњу гитаре, извео пјесму „Ја сам Србин, српски син“ знаменитог српског пјесника Јована Суботића /1817-1886/.

Он је ту пјесму отпјевао са Хором просвјетних радника Новог Сада и Октетом Карловачке Богословије.

Потом је слиједила „Химна сентандрејских Срба“, „Гражданска“ пјесма настала на славјаносербском језику 1703. године.

Пјесму „Где је Српска Војводина?“, Стевана Владислава Каћанског /1829 – 1990/, отпјевали су браћа Катић, бас и баритон Јован и Благоје, с тенором Миодрагом Близанцем.

Изведене су и многе друге пјесме из теме „Песме панонских Срба“, а свака од њих испраћена је дуготрајним аплаузом присутних у Музеју Војводине.

Манифестација „Прољећни Бранкови дани“ биће завршена вечерас.

Посвећена је великом српском пјеснику Бранку Радичевићу /1824-1853/, чија је надахнута поезија обиљежила европски лирски романтизам.

Искра

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.