ЗА СВЕ ЊЕГОВЕ АНЕ, УНЕ И ЗОЕ: Сјећање на Мому Капора

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: srednjeskole.edukacija.rs

Фото: srednjeskole.edukacija.rs

Ове године навршило се  шест година од кад нас је напустио књижевни феномен, сликар, новинар, боем и свјетски путник,члан Сената и Академије наука и умјетности Републике Српске – Момо Капор. Један је од најчитанијих српских писаца икад, писац чије се поједине реченице наводе као пословице.

Рођен је у Сарајеву  1937. године. Дипломирао је сликарство на београдској Академији ликовних умјетности у класи професора Недељка Гвозденовића. Капоров први ликовни израз, не случајно, приказан је кроз аутопортрет. Тих шездесетих година проглашен је за најбољег младог сликара. И тада, заправо, својим књижевним и умјетничким дјелима, задобија публицитет и славу, и почиње његово величанствено освајање публике.

Капорово књижевно стваралаштво саткано је од  око четрдесет наслова и обухвата књиге прича, збирке есеја, водиче кроз сликарство и литературу, романе, ратне дневнике и биљешке, новинске колумне које су чиста литература, филмске сценарије, текстове телевизијских, радио и позоришних драма играних широм  бивше Југославије.

Његова појава шездесетих година била је искорак од нама познатог тумачења начина приповједања. Његово стваралаштво се разликовало жанровски, тематски и стилски од тадашње прозе. Капорове приче су испричане занимљиво, лако и лепршаво, са доста драматичних обрта, прожете су хумором и иронијом, али и сјетом и носталгијом. Стварао је својеврсне књиге – сликовнице које су читаоца уводиле у нову димензију, гдје су ријечи постајале вишезначне. За разлику од својих савременика, овај велики свјетски путник, са својих путовања доносио је велики број прича и романа који су у себи прожимали заборављене личности и историју.

Капорово стваралаштво је од стране неких критичара сврставано у категорију „лаке литературе“, али се такав начин опхођења може протумачити као врло субјективан став, јер његови писани редови на себи су биљежили љубави са београдских плочника, кафанске судбине, „мирисали су на дуње са ормара, босиљак, детињство и младост“…

Узмите неку Капорову књигу. Након првих прочитаних страница осјетићете дух Моминог стваралаштва и заљубићете се у његове ријечи.

Горица Ћећез, iskra.co

Тагови:

1 коментар

  1. D.M каже:

    Drag covjek,lijepo sto ste ga se sjetili.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.