ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ: Овај свет је као Проклета авлија

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Не пристајући да се оријентални свет и ислам тумаче из шаблонизоване, колонијалистичке визуре, која је дубоко игнорантска, нетачна и нехумана, Владимир Кецмановић написао је роман „Осама“, који ће се у књижарама појавити до краја септембра, у издању „Лагуне“.

Због оваквог става, као и због бескомпромисне суровости израза и политичке некоректности поенте, овом роману у рукопису, који је управо предат издавачу, већ је приписана духовна сродност са Уелбековим „Покоравањем“.

Главни јунак књиге је Бајазид, потомак старе босанске беговске породице, плод забрањене љубави:

– „Осама“ је прича о Бајазиту – или, како би то у идиому овог романа зазвучало – „Бајазиду“ – сину балије Мурата и влахиње Милице, чија је љубав, што би рекао један чувени доктор, пала „тамо где не треба и где јој се човек најмање нада“ – каже, за „Новости“, Кецмановић, аутор романа „Топ је био врео“, „Сибир“, „Каинов ожиљак“, књиге прича „Зидови који се руше“…

У братоубилачком рату деведесетих година прошлог века Бајазидов отац је непристајање да се уклопи у поредак у ком „памет заћути, будала проговори, а фукара се обогати“ платио животом.

– Јунаци „Осаме“ су припадници народа који је изнедрио Скендера Куленовића и Мешу Селимовића. Међу којима, као и у сваком народу, има свакаквих – од поменутих великана, па до којекаквих Шабановића, Топаловића и Хаџихафизбеговића – каже Кецмановић и открива нам значење наслова. – Бајазит, илити Бајазид је, с правом се разочаравши у свет који га окружује, у потрагу за бољим световима кренуо поистоветивши се са великим борцем за „праву веру“, Осамом бин Ладеном.

Прича је писана егзотичним босанским идиомом, из перспективе неименованог приповедача и сведока који се своје оријенталне касабе присећа из њујоршког паба. На једном нивоу Кецмановићев „Осама“ је реплика на Андрићеву „Проклету авлију“, смештена у сродан духовни миље и нов, или само наоко нов, историјски контекст. Овакву посвету великом делу и писцу, Кецмановић објашњава:

Као нескривена реплика би могло да се тумачи то што Бајазид – баш као Андрићев Ћамил идентификацију са султановим братом Џемом – идентификацију са Осамом бин Ладеном плаћа по најскупљој цени. Остале аналогије нису последица ауторове интенције, него чињенице да свет у ком живимо, нажалост, јесте прилично успела реплика Андрићевог дела.

КОМПРОМИС СА ШЕЈТАНОМ

Сматрајући да је много последица ратова из деведесетих година прошлог века, које се данас показују, Кецмановић закључује:

– Једна од најтежих је свакако та што је најбоље синове јужнословенских народа колонизатор ставио пред свршен чин: Уколико не пристану да направе компромис са шејтаном, нема им друге него да се идентификују свако са својим Осамом.

Новости

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.