ВИОЛИНИСТКИЊА ТАТЈАНА САМУИЛ: Кустурица је у Русији национални херој

ИСКРА на Фејсбуку

(Татјана Самуил) Фото: Спутњик

„Емир Кустурица је у Русији веома популаран. Он је тамо практично национални херој. У Дрвенграду је све прожето духом његових филмова и његовим унутрашњим светом из маште, чини ми се да се ту живи као у бајци”, каже у разговору за Спутњикову „Орбиту културе“ руско-белгијска виолинисткиња Татјана Самуил.

Татјана Самуил је била гошћа петог фестивала руске класичне музике „Бољшој“. Наступила је последње фестивалске вечери, заједно са супругом, виолончелистом Јустусом Гримом, у пратњи Симфонијског оркестра „Бољшој“.

„Гледала сам многе Кустуричине филмове, а први ми је показала једна моја пријатељица када је допутовала у Белгију. Последњи филм ’На млечном путу‘, нажалост, још нисам видела, али намеравам. Његова личност је у Русији веома популарна. Он је тамо практично национални херој. А и у мојој породици: моја мајка, када је сазнала да путујем овамо, спремала се да крене с нама, али, нажалост, нисмо успели да се организујемо“, открила нам је Татјана Самуил, којој је ово било прво гостовање у Србији.

Татјана потиче из музичке породице. Њен отац је угледни молдавски диригент Александар Самуил, мајка јој је пијанисткиња, а сестра Ана позната певачица. Родитељи су утицали на њен професионални развој и одлуку да се бави музиком и уметношћу.

„Почели су да ме подучавају када ми је било три године. Никада није било ни речи о томе да се бавим нечим другим, осим када нисам желела да вежбам, тада су ме повремено плашили да ће ме послати у обичну школу. Обична школа је за мене и сестру била појам казне, тако да смо наставиле да се бавимо музиком. Ипак, уопште не жалим због тога, то је исправан избор, хвала им на томе“, прича уметница.

Татјана Саумил је наступала на многим престижним светским сценама, с угледним диригентима и оркестрима. Међу бројним наградама издвајају се признања на Међународном виолинском такмичењу „Сибелијус“ (2000), Такмичењу краљице Елизабете и Међународном такмичењу „Чајковски“ (2002).

Ова уметница је имала је срећу да упије искуство две значајне музичке традиције – руске и белгијске, и да учи од прослављених музичара и утицајних педагога. Музичко образовање стекла је прво на Московском, а потом на Бриселском конзерваторијум.

„Белгијска школа виолине је врло позната у свету. У њој су били Анри Виотан, Ежен Изаи, тамо су организована изузетна виолинска такмичења. Није случајно што је тамо дошао и чувени Игор Ојстрах, коме смо сви веома захвални. Бројни велики музичари су се задржавали у Белгији, нико не може да објасни због чега. Имала сам среће што сам после знамените руске школе доспела у белгијску, то је одлична комбинација“, поносно каже наша саговорница.

Тајне које крију „гварнеријус“ и „страдивари“

Татјана Самуил је, поред осталог, позната и по томе што свира на веома вредним инструментима, за које је посебно везана, јер верује да у себи носе чаролију. Осам година свирала је на виолини „гварнеријус“, која је припадала великом белгијском композитору и виолинисти Анрију Виотану, а потом је добила виолину „страдивари“, на којој је свирао Аустријанац Фрис Крајслер.

„Старе, скупоцене инструменте је тешко одгонетнути, због чега их стручњаци стално тестирају и упорно се труде да нас убеде да су нове виолине боље. Када је реч о старим инструментима, онај у чије су руке доспели у првом тренутку не може на њима да свира, потребно је време да их открије, разуме, да почне с њима да разговара. А ја имам два потпуно иста искуства и с ’гварнеријусом‘ и са ’страдиваријем‘“, прича нам Татјана Самуил.

Неке фразе једноставно није успевала да одсвира на овим инструментима, а када је напокон успела да их савлада и да се прилагоди њиховим ћудима, имала је утисак као да одувек свира на њима.

„Последњи диск који сам снимала биле су композиције Фрица Крајслера, а виолина на којој сада свирам, ’гварнеријус‘, припадала је њему, и било је неколико минијатура које сам покушавала раније више пута да одсвирам, увек уз осећај да то није то, тако да сам одустајала од њих. Када сам покушала да их одсвирам на овој виолини, имала сам осећај да ми она буквално помаже. Можда је то и глупост, али сам у том тренутку закључила да је он, вероватно, управо на овој виолини и компоновао дела и да инструмент, просто, има некакво памћење“, уверена је уметница.

rs.sputniknews.com, Валентина Булатовић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.