ТРЕБИЊЕ: Отворена изложба посвећена Јелени Анжујској

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

У оквиру програма прославе крсне славе града и саборног храма у Музеју Херцеговине у Требињу је отворена историјска изложба „Јелена Велика Краљица“, посвећена животу и дјелу српске краљице Јелена Анжујске, коју су поводом великог јубилеја, 700 година од њене смрти, приредили Народни музеј из Краљева и Републички завод за заштиту споменика културе Београд.

Изложба приказује живот владарке из куће Немањића кроз три периода њеног живота, од удаје за краља Уроша до његове смрти 1276. године, затим самостално управљање дијелом Србије под титулом „Јелене Велике Краљице Србије, Дукље, Албаније, Хума, Далмације и Приморских области“ са комплетним управним апаратом и двором у Требињу, те трећи дио послије 1306. године, када се краљица замонашила и повукла у свој двор у Брњацима, гдје се и упокојила 1314. године.

Изложбу чине покретни археолошки материјал из манастира Градац, задужбине краљице Јелене, панои са копијама фресака, фотографијама и цртежима манастира и цркава чије је краљица била ктитор, као и пратећи текстови који освјетљавају историјске околности у вријеме њеног живота и управе.

Изложбу је отворио градоначелник Требиња Славко Вучуревић, подсјетивши да је краљица Јелена значајан дио свог владарског живот провела у Требињу, гдје је био и њен двор, због чега је изложба посвећена краљичином животу – њен својеврсни повратак у Требиње.

„Требиње и Музеј Херцеговине на симболичан начин током трајања изложбе постају опет њен двор, а краљица Јелена наш драги гост“, рекао је Вучуревић, пожељевши у име Градске управе добродошлицу гостима који су на прославу крсне славе стигли у наш град.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да је света краљица, изузетна појава не само у српској него и цјелокупној европској историји, те да је „остала упамћена као велика добротворка, вјешт дипломата, његоватељица писане ријечи, ктиторка, мецена и покровотељ културе и умјетности, те жена изузетне духовне снаге, коју су поштовали и вољели сви“.

Он је додао да „јесте необично, али није безразложно, то што је архиепископ Данило Хумски Јелену Анжујску прогласио светитељком“.

„Личност Јелене Анжујске открива нам да је за нас овдје на тромеђи најприродније да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку, или по владици Николају – изнад Истока и Запада. Ако пажљиво и истрајно кренемо стопама ове племкиње – наш живот биће непрекидна градња у миру и мудрости, никада свађа, ратови и рушења, него племенити стваралачки пут умјетности и културе, која никад не губи на значају, него упућује на оно што је вјечно и непролазно“, истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски.

Коаутор изложбе, историчар умјетности Сузана Новчић рекла је да је мајка великих краљева Драгутина и Милутина „оставила значајан траг у средњевјековној историји српског народа“, због чега је и изложба настојање да се поводом великог јубилеја обнови успомена на њен живот и дјело.

„Њена дуга владавина, од око 60 година, представља сложену причу – о првој жени владарки у српској историји, првој жени ктиторки, која је подигла и обновила низ цркава и манастира, о првој жени о којој је написано житије. По много чему краљица Јелена била је прва и јединствена“, навела је Новчићева.

ена сарадница на изложби археолог Татјана Михајловић истакла је да је краљица Јелена остала упамћена и по хуманитарном раду, гђе је од посебног значаја њена брига за женску сирочад.

„Она у 13. вијеку покреће невјероватну иницијативу: окупља сирочарад са цијеле своје територије, школује их и упућује у вјештине двора – музику, сликање и златовез, али их и дарује миразом и удаје, да би потом оне своје кћери даље училе тим племенитим вјештинама. Практично, она је на тај начин дио културе властете дијелила са народом“, појаснила је Михајловићева, подсјетивши да „велики број сачуваних архивских докумената експлицитно говоре о њеном двору и столовању у Требињу“.

РТРС

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.