ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа (10)

ИСКРА на Фејсбуку

(Матија Бећковић) Фото: Блиц/О. Бунић

Три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.

  ЧОВЕК КОЈИ НИЈЕ ПОСТОЈАО

Човек који није постојао
Себе је измишљао

Измислио је да је оно
Што није био
А био је оно
Што није хтео

Све што је волео
Измислио је да мрзи
Све што је мрзео
Измислио је да воли

Чекао је да му кажу
Кога да мрзи
А кога да воли
И тако није ни волео
Ни мрзео

Без светла у очима
Личио је на човека
А није био човек

Мучио је истину
Да на све пристане
Не би ли се докопао
Неког ко није он
О коме није ништа знао

Измишљао је да су му све
Они који му нису ништа

Везан за оно што је био
Чезнуо је да буде оно што није
И постао све друго
Сем оно што јесте

Није знао да не постоји

Кад помислиш на њега
Однекуд изрони
Чим на њега не мислиш
Он нестане
Кад га заборавиш
Неће га бити
Нити га је кад било

Није био предвиђен да постоји

ИЗДАЈНИК И САРАДНИК ОКУПАТОРА

Многи се питају
Како то да се издајник
И сарадник окупатора
Одметао у шуму
И шта му је требало
Да пушта коротну браду
Коју Срби носе
Док је земља у ропству
И да на својој застави напише
Слобода или смрт

Остало је нејасно
Зашто га је окупатор
Гонио као звер
И давао суво злато
За живог или мртвог
Издајника
И свог сарадника
И зашто је окупатор
Стрељао хиљаде издајника
И сарадника окупатора
Његових присталица и војника

Тешко је разумети
Зашто је издајник
И сарадник окупатора
Спасавао пет стотина
Америчких пилота
И пратио их до аеродрома
А није одлетео с њима
Иако су га звали

И зашто није побегао
Заједно с окупатором
Као њихов сарадник
Или ако није хтео с њима
Зашто се није одазвао
Савезницима
Који су га звали
Пре него што су га издали
И одликовали
Пошто је осуђен и стрељан
Као издајник
И сарадник окупатора

Понекоме не иде у главу
Зашто издајник
И сарадник окупатора
Није остао у граду
У топлом апартману
У кућном огртачу и папучама
Па брчкајући се у ђакузију
Уз чивас и хавану
Као господин човек
Сарађивао с окупатором
Него се четири Божића
Потуцао по пећинама
Борећи се с ранама
И једва измичући потерама
Не силазећи испод хиљаду метара
Надморске висине
Слободних српских планина

Како зашто
Коме то није јасно

Па да сакрије издају
И сарадњу

МАРКО ДАКОВИЋ

Кад је Избегличка влада
Чији је био министар
Кренула у изгнанство
Отишао је на Капино поље
Да се поздрави с колегама

Понудили су га да крене с њима
И да сачекају док се спакује

Ја сам спакован
Рекао је показујући свој штап

Ово ми је сва имовина

И са штапом ушао у авион
Који никад није слетео

Зли језици су пронели глас
Да су у авиону
Биле златне полуге
Које су га убиле
Као среброљупца

Отац Марко Даковић
Лети на свом штапу
И чека свој народ
Да се сети истине
Па да слети у завичај

Матија Бећковић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.