САЈАМ КЊИГА У МОСКВИ: Више превода на руски

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Финиш Московског међународног сајма књига који је јуче завршен у Москви, био је посебно успешан за представнике Србије. На нашем штанду промовисане су две књиге српских аутора објављене на руском језику „Испод таванице која се љуспа“ Горана Петровића, у преводу Ларисе Савељеве и „Пољубац“ Гордане Ћирјанић, у преводу Василија Соколова. Обе књиге је објавила тјуменска издавачка кућа, уз помоћ администрације Тјумена и великих пријатеља Срба Козлова и Дубинског.

Наступ нашег најпознатијег живог писца у Русији Горана Петровића привукао је пажњу бројних посетилаца који су у дугом реду чекали да им српски књижевник потпише књигу.

О нашој књижевности говорио је познати московски књижевник Јуриј Пољаков, уредник „Литературне газете“.

– Било би добро да се што више књига преводи са српског на руски. Нажалост, комерцијализација издаваштва у Русији је довела до тога да се у малој Србији много више штампа превода руских књига него српских у Русији. Охрабрује, ипак, чињеница да се зборници српских писаца објављују у Сибиру, па ће ваљда то потакнути и друге издаваче да објављују дела познатих српских књижевника – казао је Пољаков.

Судећи по оценима угледних московских историчара, велики успех ће имати и тек промовисана књига Мила Бјелајца „Коме је потребна ревизија историје“. Књигу је објавио „Алгоритам“, а предговор руском издању је написао угледни овдашњи историчар др Андреј Шемјакин.

Говорећи о вредности књиге, наш амбасадор, историчар Славенко Терзић, нагласио је да је често био у прилици да и у Русији разобличава стереотипе по којима је Србија изазвала Први светски рат, а да је иза ње стајала Русија. Нагласивши да је злонамерна тврдња да је атентат у Сарајеву био „терористички акт“, Терзић је истакао важност превода Бјелајчевог дела на руски.

О Првом светском рату било је речи и у представљању „Војног дневника“ Миодрага Б. Петровића, који је на руски превео Институт „Иво Андрић“ из Вишеграда. На овогодишњем сајму на српском штанду говорило се и о српском и руском језику и литератури и руској емиграцији. Реч је о истраживањима Филолошког факултета у Београду, о чему су говорили професори Вранеш и Половина.

РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ

ПРЕДСТАВЉАЈУЋИ књигу Мила Бјелајца, Шемјакин је истакао да је наш аутор обавио посао и за руске историчаре кад је објаснио због чега неки на Западу сада прекрајају историју и оптужују Србију и Русију за почетак Првог светског рата.

– Они који сада прекрајају историју игнорисали су радове српских историчара о Првом светском рату – рекао је Милован Ристовић. Да би изнели своју истину прећутали су чак и дела српских историчара штампана у угледним издавачким кућама на Западу, попут књиге Андреја Митровића објављене у Лондону. Један од разлога ревизије историје о Првом светском рату су догађаји на Балкану деведесетих година. Таквим историчарима ревизионистима је политика важнија од историјске истине – закључио је Ристовић.

Новости

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.