САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ: „Благо руске писмености“ — најатрактивнија изложба Сајма

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

Почасни гост Сајма књига — Русија, обезбедила је изузетно атрактивну изложбу „Благо руске писмености“ која садржи дела из збирке Московског обједињеног државног музејског парка „Коломенско-Измајлово-Лефортово-Љублино“.

Изложба је организована у част хиљадугодишњице од смрти Светог кнеза Владимира — Крститеља Русије, што је то био најважнији догађај у историји и култури руског народа.

Примање хришћанства допринело је ширењу писмености, о чему сведоче преводи византијске књижевности на ћирилицу, коју су у 9. веку браћа Ћирило и Методије донели на територију давне Русије.
Они су на словенски језик превели текстове јеванђеља и Светог писма и омогућили богослужење у Русији на матерњем језику.
Пре појаве штампарије постојали су преписивачки центри у манастирима и при кнежевским дворовима, а у 14. веку појављује се први руски летопис, у 16. се појављује штампана књига.
Прво штампано дело био је „Апостол“, издато у Московском печатном двору 1564. у време цара Ивана Грозног.

По овом буквару су учили да пишу и читају деца цара Алексеја Михајловича, чији је најмлађи син био Петар Велики.Јединствени споменик књижевне графике је рукопис „Буквар“ који је крајем 17. века у Москви објавио богослов Карион Истомин.
Највећа промена је уследила 1708. када је црквенословенско писмо замењено грађанском ћирилицом, заслугом реформатора цара Петра Првог.
На изложби су представљене фото-репродукције споменика руске писмености од 16. до 19. века.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.