РЕГЕ КАО ДЕО СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ: Признање љубави и човечности

ИСКРА на Фејсбуку

Фото М. Анђела, Новости

Вест да је јамајчанска реге музика сврстана у четвртак на листу светске културне баштине Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) јер „скреће пажњу на питања неправде, отпора, љубави и човечности“, веома је обрадовала Јована Матића, фронтмена „Дел арно бенда“ који је синоним за овај жанр на нашим просторима.

– Одлука је озваничила реалност која је свим љубитељима регеа на планети Земљи већ позната неко време – надахнуто ће за наш лист Матић, вођа најстаријег српског реге бенда. – Реге јесте постао глобална појава од момента кад се појавио пред нашим очима управо због оног што нуди, и што је повукло УНЕСКО да га стави на овај списак. Сад имамо печатирано и потписано нешто што смо сви ми који волимо ту музику слутили и осећали већ дуже време.

Реге је, подсећа Матић, почео као „локална ствар“, а током седамдесетих се пробио на светску сцену захваљујући легендарном Бобу Марлију.

Прочитајте још – Реге на листи светске културне баштине Унеска

– Успео је, међутим, да пред све нас постави та иста питања. Ми смо их, заволевши ту музику, пригрлили као легитимна питања која тиште сваког од нас уз, наравно, оне ограде о којима сам раније говорио. Конкретно, у нашем случају, ми нема шта да тежимо повратку Африци, али ту је низ питања које можемо себи да поставимо на социјалном, политичком и филозофском плану. Све то је садржано у овој одлуци. Срећан сам што је једна таква, светска институција озваничила посебност реге музике.

Одлука упућује на нешто што Матић већ дуже време истиче:

– Реге има свој пуни смисао уколико долази у формама какве су биле онда кад смо га заволели. Модерне, комерцијализоване и од регеа прилично удаљене форме су, сигурно, финансијски интересантне за ауторе, али, за глобални реге, добра је та оригинална порука. То ће показати и наш нови албум који је у штампи, а концертно ћемо га промовисати 9. фебруара у Дому омладине Београда.

novosti.rs

1 коментар

  1. дулебг каже:

    Мало је непримерено да се дубока људска осећања човека са Балкана изражавају неким јамајчанским средствима. Претпостављам да је за Јамајчане та музика само део шире традиције, колективног духа, виђења стварности и сећања. А пренета у православну средину – питање је шта постаје?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.