ПРВА ШКОЛА ЗА СВЕШТЕНА ЛИЦА У СРПСКОМ НАРОДУ: Данас се обележавају четири века богословије манастира Крка

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Блиц

Фото: Блиц

Данас, на православни празник Преображење, биће обележена 400-та годишњица богословије Света три Јерарха, најстарије српске богословске школе, у манастира Крка, који је 1350. подигла српска принцеза Јелена, сестра цара Душана.

Архијереску литургију у том манастиру, чувеној светињи Далматинске епархије, служиће патријарх Иринеј са епископима СПЦ.

Манастир Крка, који се налази недалеко од Кистања између Книна и Шибеника, од оснивања је био духовни и културни центар православних далматинских Срба, а и шире.
Богословска школа је отворена још 1615. године и позната је као прва школа за свештена лица у српском народу.

Српска принцеза Јелена, удата за хрватског кнеза Младена Другог Шубића, посветила је манастир Светом архандјелу Михаилу.

Предање каже да су манастир у кањону реке Крке, на данашњем месту, основали монаси приспели из Свете земље, из манастира Светог архистратига Михаила којег је тамо подигао српски краљ Милутин.

Монахе је на то наговорио исповедник принцезе Јелене монах Рувим.
Одговор на питање зашто је баш на том месту подигнут овај православни светоархангелски манастир може се потражити и у тврдњи старог историчара Луцијуса, који говори о проповедима апостола Павла Далматинцима на простору око реке Крке.

Близина римског војничког града Бурнума и катакомбе испод самог манастира оснажују ту тврдњу и наводе на закључак да су оснивачи манастира знали за то, па су управо ту и установили ову светињу.

Манастир Крка није престао бити молитвено место и једном броју католика Хрвата и живо је сведочанство о духовном јединству Срба.

Дабробосански митрополити, Гаврило 1578. и касније Аксентије и Теодор, администрирали су над манастиром Крка, а у 17. и 18. веку то су чинили и неки црногорски архијереји, као свети Петар Цетињски или митрополит Сава Петровић.

По благослову патријарха Пајсија Јањевца и митрополита Дабробосанског Теодора, при манастиру је 1615. основано богословско училиште.

Оно је радило до 1647. када су ученици и њихови наставници монаси пред турском најездом морали побећи највећим делом у Задар, а делом и у Сремске Карловце.
Манастирска братија се вратила у манастир 1650. године, а богословија је поново отворена тек 1964. године.

Манастир Крка броји векове и богатећи своју ризницу, у коју су приспевале бројне драгоцености непроцењиве вредности не само из српских крајева него и из Јерусалима, Свете Горе, Венеције и царске Русије.

На пример, донет је епитрахиљ светог Саве и Октоих Божидара Вуковића, као и књиге Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића на којима су они, као аутори, исписали своју посвету манастиру Крки.

Овоме свакако треба прибројити и патерик из 1346. назван „бугарски“ на чијим корицама пише: „Сија Књига манастира Вилендара“.

У манастирској цркви се чувају честице неколицине светитељских моштију као што су св. Трифуна, св. Николе, св. Антипе, св. Харалампија, св. Власија и других.
Бројна су имена српских великана који су посећивали манастир Крку или били у чврстој вези с њим.

Уз Доситеја Обрадовића и Герасима Зелића били су то Симо Матавуљ, Никола Тесла, Мирко Королија, Милош Црњански, Владан Десница и други.

При самом крају 20. века у манастиру је радила и ликовна колонија, где су свој стваралачки траг оставили бројни српски уметници.

Након последњег рата деведесетих година манастир је покраден, али не битније, јер су га хрватске власти заштитиле од вандализма.

Та светиња је запустела од 1995. до 1998. године, а богословија је при манастиру 1964. премештена најприје на Дивчибаре код Ваљева, а потом у Србиње, некадашњу Фочу.

Богословија је обновљена настојањем епископа Далматинског Фотија 2001. године.

У запустели манастир Крку крајем 1998. је најприје дошао млади монах Герасим, пострижник овог манастира, а потом и отац Доситеј и отац Михаило. Са њима је манастир „пропојао“ и постао опет као што је и био кроз векове духовно средиште православних Далматинаца.

У манастиру Крка налазила се читава галерија уметничких портрета црквених великодостојника распоредјених у манастирској трпезарији, салону, ризници и другим просторијама.

На портретима су представљени углавном игумани и далматински епископи. Ту се налазио портрет архимандрита Неофита Његуша, рад Влаха Буковца из 1884. године.
Медју иконама овог манастира биле су бројна дела кретских, српских и руских иконописаца који су припадали времену од 16. до 20. века.

Иконе су радови знаних и незнаних иконописаца медју којима су радови Георгија Михалика, Спиридома Рома, Вука Сударевица и других.

Иконе су украшене сребрним оковима венецијанске израде из 1765. године.
Представници Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије присуствују и данас централној прослави 400. годишњице богословије Света три Јерарха.

Како је најавила СПЦ, патријарх Иринеј ће данас посетити град Кистање, а у четвртак Епископски двор и српску православну цркву Светог Спаса у Шибенику, као и Црквену општину Сплит и недовршени храм Светог Саве у том граду.

Планирана је и посета римокатолицкој цркви Светог Дује, као и сусрет патријарха српског Иринеја са бискупом шибенским Антом Ивасом и надбискупом сплитским Марином Баришићем, као и градоначелницима Шибеника и Сплита, Жељком Бурићем и Ивом Балдасаром.

Блиц

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.