ПРИЈЕПОЉЕ: Поглед Белог анђела из Милешеве блиста осам векова

ИСКРА на Фејсбуку

(Бели анђео фреска) Фото: РТС

Бели анђео једна је од најлепших фресака Србије. Дело непознатог уметника из тринаестог века, сврстава се и међу најимпресивнија европска сликарска достигнућа, којима се Милешева и дословно представила васиони – јер је ова фреска, сателитским сигналом, у „пакету достигнућа земљана“, заједно са сликама Кинеског зида и човековог освајања Месеца, отишла у свемир.

Све у Милешеви, под крилом Белог анђела, одише посебним миром и надом. Царска лавра Светог Саве у којој су његове мошти почивале три и по века, задужбина краља Владислава, вековима плени чудесном сугестивношћу сведочења о централном догађају хришћанске вере – васкрсењу. Управо то, у свечаном руху, свету објављује милешевски Бели анђео, весник божјих тајни, арханђел Гаврило.

„Анђео је – анђео радости. У радости је рекао: Ево, видите где је господ Христос лежао, он више није међу мртвима, он је победио смрт“, каже епископ милешевски Атанасије.

Још пред крај 19. века, чувени археолог Артур Евана, је у „Гардијану“ , објавио да „ништа што је створио Ђото, не премашује лепотом Анђела из манастира Милешеве“.

У модерну историју, уписан је 1963. као део првог сателитског преноса између Старог континента и Америке.А у бурној прошлости Полимља, ово ремек дело српске средњовековне уметности, увек је као чудом сачувано, васкрсавало на сводовима храма и у свести људи.

Милешева је рушена и паљена седам пута. Током обнове у 16. веку, живопис „Мироснице на христовом гробу“ , прекривен је новим фрескама, али су и ти нови слојеви уништени у каснијем пожару. А онда се, три века касније, приликом рестаурације и уклањања изгорелих слојева, Бели анђео опет појавио у свој својој лепоти.

„Учињено је то по промисли Божјој. А ми треба да се подсећамо на оно што имамо. Имамо довољно запретене снаге, живота, у нашем народном бићу и у народном стваралаштву, да бисмо успешно наставили живот кроз историју. Без обзира на то како су тешке околности кроз које пролазимо“, каже епископ милешевски Атанасије.

Зато се и тајна лепоте овог живописа, не исцрпљује његовом ликовношћу, складом и савршеном композицијом, већ јасним осећањем бескрајне вере и наде, поруком љубави и мира. Бели анђео гледа право у очи, без обзира из ког угла се посматра, а његов благи поглед блиста из Милешеве, ево, већ осам векова.

Јелена Божовић, РТС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.