ПОТРЕСАН ТРЕНУТАК: Приказан филм „Сарајевски егзодус – три тачке на мир“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

У Бијељини су синоћ поводом 20 година од егзодуса Срба из Сарајева приказани документарни филм и отворена изложба документарних фотографија о овој постдејтонској сеоби 120.000 Срба на простор Републике Српске.

Аутор дугометражног документарног филма у трајању 52 минуте Драган Елчић рекао је да је ово вече премијерног приказивања филма посебан и потресан тренутак за њега, али и све људе којима је у посљедњих 20 година у сјећању остало све што се тада, у егзодусу, али и за све вријеме рата Србима дешавало у Сарајеву.

„Мени је посебно тешко јер сам све ове ствари, снимајући раније филм `Крстић`, прошао, а сада 20 година касније поново сам узео тај сирови материјал, нисам га гледао 20 година јер у емотивном и сваком другом смислу страшно ме погађају и страшно су ме погодиле све те ствари“, рекао је новинарима аутор филма, који је и сам био у егзодусу.

Елчић је истакао да је филм „Сарајевски егзодус – три тачке на мир“ архивски, базиран искључиво на материјалима које је скупљао, везано за период егзодуса.

Он је навео да је идеал засјенио жртву те да су људи кренули у егзодус зарад стварања Републике Српске. „Све оно што су прошли за четири године кулминирало је Нато бомбардовањем, потом Дејтонским мировним споразумом и то су цјелине које су изграђене у четири сегмента филма“, рекао је Елчић.

Он је истакао да није гледао филм. „Урадио сам га, али нисам имао снаге да га погледам. Радио сам га у сегментима, по секвенцама. Нисам видио цјелину и не знам да ли ћу икако моћи“, додао Елчић.

Борислав Врљеш, аутор изложбе фотографија – докумената егзодуса, али и оних о 1. марту 1992. године, дану страдања српског свата на Башчаршији, рекао је да је било веома тешко прикупити све вечерас изложене фотографије.

„Запрепастила ме чињеница да на интернету није било могуће наћи ниједну фотографију тог времена. Припала ми је част да припремим ову изложбу, добио сам повјерење организатора, а био је то веома озбиљан посао“, рекао је Врљеш.

Он је навео да је битно изложбу посматрати хронолошки – од панораме града Сарајева, преко убиства старог свата… до фотографије стопа као симбола да у том граду не живе више Срби, да су отишли.

Врљеш је захвалио Новинској агенцији „СРНА“ за уступљени материјал за ову изложбу.

Он је најавио да ће у Београду почетком априла бити приказан Елчићев филм и изразио очекивање да ће уз то бити постављена и ова изложба.

Вечерашња поставку чине 42 фотографије одабране од око 500 фотографија. Већина их је скинута са платна, са филма о егзодусу.

Изложба ће након Бијељине бити пред публиком Источног Сарајева, Бањалуке, али и у другим градовима Републике Српске и Србије.

У име организатора ове манифестације, Удружења „Пријатељи Илијаша“, предсједник тог удружења Миленко Зупур рекао је да оба остварења свједоче о егзодусу Срба из Сарајева, прије 20 година.

„Сретни смо што су и филм и фотографије након 20 година угледали свјетло дана и што, коначно, могу да посвједоче о истини која се тада догодила српском народу“, рекао је Зупур.

Премијера дугометражног документарног филма „20 година од егзодуса Срба са подручја Сарајева“, режисера Драгана Елчића, одржана је у градском Центру за културу.

Изложба документарних фотографија које су настале у егзодусу, у фебруару и марту 1996. године, отворена је након пројекције филма у Галерији Центра за културу.

Централна академија поводом обиљежавања 20 година од егзодуса биће одржана 12. марта у Бијељини, у регији гдје се након егзодуса настанило највише породица сарајевских Срба.

„Идеал је засјенио жртву и покренуо постдејтонски егзодус сарајевских Срба, зарад мира и остварења сна, за стварање Републике Српске“, наводи се у промотивном споту за манифестацију о егзодусу чији је организатор Удружење грађана „Пријатељи Илијаша“.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.