Добитник ”Андрићеве награде” за роман године, Владимир Кецмановић, за ”Искру” најавио – нови роман:

ПОСЛЕ ОСАМЕ, РАДИМ НА ТИТУ

ИСКРА на Фејсбуку
  • Мислим да сам пронашао начин на који се може написати први роман о Титу, али нећу рећи како…! – каже  Кецмановић

Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

. У беседи поводом добијања ”Андрићеве награде” за роман ”Осама”, нагласили сте част што сте њен први добитник, али, по свему судећи, и  Андрићева награда је добила Вас. И једна и друга страна, условно речено, сада су врло високо поставиле лествицу за наредне године и добитнике… Како, сада, даље?

    Ја већ неколико година нисам навикао да примам награде, раније сам их примао… – каже за ”Искру” Кецмановић –  Имам доста дугачак језик, па ме жири не воли… Али, док сам примао награде, то је увек било питање – да ли та награда сада представља притисак и обавезу неку за даље?.. Увек сам говорио – не! Може да представља само подстицај и да буде позитивна, у негативном смислу тога нема код мене. Тако да, како даље, видећемо… Ја сад имам у глави скицу новог романа који ћу да почнем током ове године полако да пишем.

    . Можемо ли сазнати нешто више о томе?

     – Може само толико да ће о Титу бити роман. Занимљиво је то да, иако је он фасцинација и за живота и после, до сада није написан роман о њему! Ево колико година је прошло од његове смрти, а заправо ниједан роман о њему није написан… А, није написан из потпуно оправданих разлога:  зато што је јако тешко наћи угао из кога би се писало о њему. Објективни посматрач – то би било нешто јако, јако тешко, да би могло да буде добро, да се пише из његове перспективе, то би опет и аутор морао да буде генијалан и да му се посрећи јако, па да од тога нешто буде… Ја сам нашао начин како може, али не смем да га откријем.

. До тада – остаје нам ”само” ово поређење вашег ”Осаме” са делима „Кад су цветале тикве“ и „Проклета авлија“… И, стварно, у тим годинама доћи на треће место, уз Михајловића и Андрића, да чините једнакостранични троугао у  српској књижевности… Како то доживљавате?

    То доживљавам као врхунски комплимент, јер су управо „Кад су цветале тикве“ и „Проклета авлија“ у мојој личној библиотеци на самом врху. Чак, мада није примерено рећи тим редосладом  уз  ”Андрићеву награду”, али –  “Кад су цветале тикве“ чак ми је ближе дело.

„Кад су цветале тикве“ је мој најдражи роман на српском језику.

. Шта је са  идејом екранизације романа „На Дрини ћуприја“ или „Проклета авлија“, коју сте предлагали Емиру Кустурици?…

    Кустурици та идеја није ”легла”, али, поново   смо причали о могућности да нешто урадимо. Ако му се, већ, допао језик којим пишем у ”Осами”, можда и пронађемо ”заједнички језик”…

Радоје Андрић

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Б. Ш. Б. каже:

    Послије „Осаме“ писати о Титу – не би звучало као нека чудна изјава!?
    Али: „ПОСЛЕ ОСАМЕ, РАДИМ НА ТИТУ“ – КРУПНА ИЗЈАВА!?
    да ли је у питању Осама Бин ладен или неко други . не види се назив романа!

    Искрене честитке за награду коју је додијелио компетентан Жири!
    Али себе представљати у смислу: Ја ћу написати истину о . . . то може само неко – Ко је то већ написао!

    А и Новинарка вијест зна послати више дезинформација него Информација – зависно шта је намјера!?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.