ПОРТРЕТИ ПРОНАЂЕНИ ПРЕ ЧЕТВРТ ВЕКА ЈОШ НИСУ ПРИКАЗАНИ ЈАВНОСТИ: Краљ и краљица у панчевачкој илегали

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Зидови времешног здања Српске православне црквене општине „Центар” при Светоуспенском храму у Панчеву из прве половине 19. века ових дана се реновирају, што обећава боље услове у Галерији општине са изузетном збирком дела најпознатијих српских сликара. Све су то портрети знаменитих Панчеваца и црквених великодостојника, дела мајстора портрета 19. и 20. века, попут Уроша Предића, Константина Данила, Јована Поповића, Стевана Тодоровића, Марка Мурата… Ова вредна платна заправо чекају пресељење у репрезентативну зграду Светосавског дома у Панчеву која је, у жалосном стању, реституцијом враћена Православној цркви. У Црквеној општини „Центар” кажу да је овом објекту потребна озбиљна реконструкција и обнова којима се за сада не назире почетак, јер општина финансира и радове који су у току, а сама никако не би могла да се упусти у посао обнове Светосавског дома. Тако у скученом простору црквене галерије, међу педесетак портрета, судбину чекања деле и два неоткривена бисера – монументални портрети краља Александра Првог Карађорђевића и краљице Марије од Румуније. За њих, нажалост, не знају ни Панчевци, али ни потомци владара и чланови владарске куће Карађорђевић.

Њихова прича почиње када је 1991. године протојереј ставрофор Милован Глоговац, тада старешина Светоуспенског храма, у народу познатијег као Црква са два торња у Панчеву, сређујући библиотеку општине набасао на, како каже, затрпане књигама два смотана платна, очигледно с намером добро сакривена.

„Када сам их размотао указали су се ликови краља Александра и краљице Марије, и то у природној величини. Остао сам запањен њиховим димензијама, али и стањем… била су искрзана, избледела и веома оштећена, али није било сумње да је реч о српским владарима. Истовремено сам се и обрадовао и растужио јер су доживели да 40 година буду сакривени, непожељни и забрањени”, каже за „Политику” протојереј ставрофор Милован Глоговац.

Фото: Политика

Фото: Политика

На монументалним уљима, димензија 2,20 пута 1,20, која носе сигнатуру Л. А. Микулић, датираних на далеку 1927. годину, доминирају стојеће фигуре краља и краљице са свим припадајућим инсигнацијама.
„Очигледно је да је реч о диптиху, јер се види да се хермелински огртач пребачен преко столице једне слике наставља на другој. Краљ позира у свечаној официрској униформи. Уз њега је круна као оличење моћи и карта Истре и Приморја, одраз његове познате жеље за обједињеном Југославијом. Краљица Марија носи ленту, окружена фотографијом малог престолонаследника Петра млађег, књигом Устава и делом карте Југославије са румунским делом Баната. Потпис на сликама јасно говори о времену настајања, али много тога тада је било мистерија”, прича нам протојереј Глоговац.

Он додаје да је истражујући сазнао да је слике наручила панчевачка Црквена општина у време највеће популарности младог српског краља и његове идеје југословенства. Ондашње министарство препоручило је да посао уради, тада на гласу као портретиста, академски сликар Лазар Микулић. Он, након годину дана рада, завршава посао, за шта му је исплаћено 39.700 динара и још 300 за одговарајуће рамове. Портрети су непрекидно били изложени у панчевачком Светосавском дому до национализације црквене имовине 1959. године. Тада су пренети у просторије општине, али скинути са рамова, уролани и заједно са архивом сакривени због ондашњих политичких прилика.

Данас су краљевски портрети лепи, рестаурирани, опремљени одговарајућим луксузним рамовима и непознати српској јавности. На наше питање како је то могуће, протојереј Глоговац каже да је било планова да буду приказани на Опленцу у Задужбини краља Петра Првог, као и да престолонаследник Александар са породицом обиђе Панчево и види портрете својих предака, али да до тога није дошло. Баш као што није реализована ни идеја да читава збирка портрета, и других драгоцености, проглашена 1948. године за културно добро, буде изложена најпре у Матици српској у Новом Саду и у Галерији САНУ у Београду.

Српска православна црквена општина Панчево покушала је да од ресорног министарства и других институција прибави средства за санацију и чишћење осталих портрета збирке, али без успеха, те тако полако и сами, како кажу, раде на томе колико могу.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.