ПАМТИ НЕМАЊИЋЕ: Други живот манастира Косијерево

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Често се деси човеку, објашњава Чедомир Поповић, да се бави неким послом веома озбиљно и више година, а да му то није била намера. Премда је увек тињала жеља да то уради, некако није имао снаге и воље да крене и истраје. Тако је било и са монографијом о манастиру Косијерево, а непосредни повод био је текст владике Јоаникија Мићовића, објављен у „Просвјетином календару” за 2010. годину, под насловом „Оци и братија манастира Косијерево”. У тексту су наведени сви свештеници који су били у манастиру Косијерево од постанка па до 1945. године. Причајући о значају и улози манастира Косијерево кроз векове, владика Јоаникије, предложио је Чедомиру Поповићу: „Када већ доста знате о манастиру, што не бисте то што знате мало проширили и уобличили у какву књигу, а притом бисте имали моју несебичну помоћ и подршку.”

После овог разговора, Чедомир Поповић прионуо је на посао и после вишегодишњег истраживачког рада, појавила се монографија „Манастир Косијерево”, у издању „Свевиђа”, часописа Епархије будимљанско-никшићке и манастира Косијерево. Чедомир Поповић Зено (1950), дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Живи у Билећи.

У овом раду, нарочито у догађаје током 20. века, каже Поповић, добрим делом уткана је мемоарска грађа, коју сачињавају сећања и приче старијих мештана села Косијерева који су били у непосредном и свакодневном контакту са манастиром. Документација, из досад неистражене и необрађене манастирске архиве, потврђује њихове наводе, па се, самим тим, и узимају као валидан историјски извор.

Народно предање да је манастир Косијерево настао у време владавине Немањића, снажно подупире и печат из манастирске ризнице. На њему пише: „Печат рождества Пресвете Богородице у Косијереву 6778” (што је 1270. година). Печат је округлог облика, метални, вероватно ручне израде, исписан старословенском ћирилицом и чува се као експонат изузетне вредности. Слична два печата, исте стилске израде, од истог материјала, са истим писмом и обликом, чувају се у манастиру Добрићево, и оба су из 13. века: на једном је урезана 1232, а на другом 1283. година.

Падом Херцеговине под турску власт, настају нови односи и непрестани сукоби две моћне религије: хришћанске и исламске, и ти сукоби крваво ће обележити 16. и 17. век. На удару ће се наћи, не само народ, него и све његове светиње, а нарочито цркве и манастири. Шта се дешавало с манастиром Косијерево, није познато, јер не постоје писани историјски извори. Почетком 18. века, манастир Косијерево имао је бројно братство и уређене помоћне манастирске објекте: конаке, трпезарију, оџаклију, волат, стаје и ћелије. Крајем 17. века, игуман је био Никодим Милисављевић. Братство је имало дванаест калуђера. Тада су многе цркве и манастири били порушени и опустели, па је овако бројно братство представљало праву реткост.

У 19. веку, у манастиру Косијерево, није се само венчавало и крштавало, нису само држане службе и опела, похађали разреди и школовала се деца, лечили и духовно крепили верници, већ су у манастиру одржане скоро све значајне устаничке скупштине и обављала помирења између закрвљених племена, пошто је манастирска клетва имала изузетну тежину, не памти се да договор постигнут у манастиру није поштован.

Манастир је страдао више пута: 1687, 1791, 1807, 1861, 1875–1878, 1914… Обнова и изградња манастира почиње 1933, уз помоћ Александра Првог Карађорђевића. Манастир, због изградње вештачког језера, премештен је, камен по камен, на нову локацију (1967), и сада живи свој други живот. Чедомир Поповић пише и о судбини манастира Добрићево, који је доживео исту судбину, и нашао се с друге стране језера, као и о Петропавловом манастиру, и манастирима Тврдош и Дужи.

У манастиру Косијерево, нарочито током верских празника, сведочи Поповић, све је више народа. Увече, на Бадњи дан, пале се бадњаци у манастирској порти. Масовна су окупљања верника и за Ускрс, a o Тројицама оживљавају старе везе између манастира Косијерева и Добрићева.

Занимљиво је да се 25. маја 2013. године, у организацији аукцијске куће „Барац и Перван” из Загреба, појавио у продаји минеј за месец мај из манастира Косијерево, из 1770. године. У опису се наводи да је реч о руком написаној православној богослужбеној књизи из манастира Косијерево, који се налази на граници Босне и Херцеговине и Црне Горе. Вредност документа је процењена на 500 евра. Чедомир Поповић сматра да би минеј требало пронаћи и вратити га тамо где припада – у манастир Косијерево.

З. Радисављевић, Политика

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.