ПАЈА ЈОВАНОВИЋ (1858 – 1957): Глас јуначког и пркосног Балкана, миљеник отмене и модерне Европе

ИСКРА на Фејсбуку

PajaJovanovic

На данашњи дан, давне 1859. године, рођен је наш велики, по некима можда и највећи српски сликар новијег доба – Павле Паја Јовановић. То је више него довољан повод  да га поменемо и  да се присјетимо  животног и стваралачког  пута овог великана наше историје умјетности.

Паја Јовановић је један од ријетких српских сликара који је врло рано, још као младић са свега двадесет и неколико година доживио незапамћену популарност и успијех какав није имао нити један наш умјетник прије њега. Заправо, успех и углед који је великим и истрајним радом временом стекао на међународном и на домаћем плану, превазилазио је све до тада познате примјере. Доказ за то јесте и то да је са двадесет девет година постао члан највише научне установе, Српске краљевске академије (данашње САНУ).

Paja Jovanovic

Сликајући жанр-сцене из живота људи Балкана и Оријента, Паја Јовановић је, колико захваљујући несумњивом дару и великом раду, толико и пробуђеном интересовању Европе за Оријентом у XIX вијеку али и за романтичну ослободилачку борбу балканских народа од Турака, брзо стекао много поклоника широм свијета. Жанр-сценама из живота балканских народа и посебно са историјским композицијама „Таковски устанак“, „Сеоба Срба“, „Крунисање цара Душана“ и „Женидба цара Душана“, Паја Јовановић је учино све што један уметник може да учини на пољу васпитавања и подизања националне свијести у годинама прије балканских и Првог светског рата.

Паја Јовановић је један од првих сликара новије српске умјетности који је, прераставши завичајне прилике, стекао знања и вјештине да се, са тако много успјеха, огледа скоро искључиво на међународном ликовном бојишту.

Он је умјетник који се часно одужио народу из којег је и поникао. Претеча је оних  који промовишу вриједност малих култура, кључан за националну историју. Миљеник дворова и племства, добитник највећих награда, сарадник великих галериста, вјечни сликар, наприкосновени владар ликовног неба. Поживио је деведесет осам година.

iskra.co, Горица Ћећез

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.