ОСЛОНАЦ СРБА: Документарни филм „Уска врата“ – манастир Грачаница у зло време

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Документарни филм „Уска врата“ ауторке Кирсти Убо, представља изузетно добро забележени тренутак у савременој историји Косова и Метохије кроз сведочење мати Теодоре у манастиру Грачаница – најјачем ослонацу српског народа тог времена.

Ауторка је за главни лик одабрала мати Теодору, у то време у 38 години монаштва а 86 години живота. Некадашња игуманија манастира Светог Архангела Гаврила у Бузовику, у народу прозван и манастир Бинач, мати Теодора, спонтаном причом преноси нам део историје, свог животног искуства на Косову и Метохији али и тренутак у коме је филм сниман и то на сасвим аутентичан начин.

Оно што је у овом филму изузетно драгоцено јесте и то што се из угла посматрача, рекло би се чак „са стране“, може видети и део залагања и труда епископа Артемија да до Међународне заједнице допре истина о страдању српског народа и цркве на Косову и Метохији као и њихова небрига о томе. Такође, отворено је приказан и однос према мирјанима, преосталим Србима и брига за њихов опстанак.

„Уска врата“ је за Кирсти Убо изузетно важан филм.

Покушавајући да се запосли ради као редитељ документарног програма на телевизији одлучила је у међувремену да неће правити филмове јер „толико људи очајнички жели да направи филм. Конкуренција је толико велика а свету више као да не требају филмови. И одлучила сам да станем“. У том тренутку пришао јој је процент из Канаде и тражио да ради са њом. Пристала је.

„Отишла сам тамо (на Косово и Метохију) само као сведок, можда и да направим филм… Нисам била баш сигурна шта се тамо дешава, мислила сам да је могуће обновити односе између људи чак и на Балкану и то ме је одвело тамо. Чудно је то што када идете тамо не знате шта ће се десити. Да знате, не би ни било филма. Не би било смисла правити филм. Да сам знала како ће бити тешко, мислим да не бих ни одлазила на Косово и Метохију. Али оно што сам знала јесте да нисам желела да имам тај установљени дуалистички приступ где су ‘ непријатељи и ми’, ‘они’ и ‘ми’, да има пуно људи различитих од нас и да су они негативци, зликовци, а да су ови други добри момци…“, појаснила је Кирсти у једном од интервјуа поводом овог филма. Иако је дуго боравила у покрајини мати Теодору није раније приметила, тек при другом доласку, сасвим неочекивано, док је снимала манастир Грачаницу при јутарњем светлу „упуцала је жена са штапом“. И одмах је знала да је то соба коју је тражила. „Препознале смо се и знале смо да је пред нама посао који треба да урадимо“ присећа се Кирсти о томе ако је настао филм.

Аутор је за овај филм награђена на више светских фестивала међу којима су за најбољу режију на фестивалу православног филма Златни витез у Русији 2003., за изузетност и креативност главна награда фестивала у Америци 2003. за најбољи документарни филм, а такође и у Техерану, Мумбаију, Минхену…

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.