ОКОМ ВЕЛИКАНА: Како је „утакмица смрти“ постала „бег у победу“ — пет најбољих филмова о фудбалу

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AP Photo / Matt Sayles

Великани „седме уметности“ оком камере су приказали највеће играче „најважније споредне ствари на свету“.

У време масовне културе, још од педестих година прошлог века, најпопуларнија уметност (п)остао је филм, а најпопуларнији спорт (савремена замена за гладијаторске борбе) несумњиво је фудбал.

Уочи завршетка текућег Светског првенства у Русији, Властимир Судар, професор историје и теорије филма на лондонском Универзитету Кингстон, направио је за Спутњик листу пет најбољих филмова о фудбалу.

„Два полувремена у паклу, Мађарска 1962.

Мој омиљени филм о фудбалу је филм Золтана Фабрија, мађарски филм из 1962. године „Два полувремена у паклу“. Тај филм на свој начин показује да је тешко говорити о најбољим филмовима о фудбалу, јер је тешко рећи шта то значи, да ли ти филмови представљају фудбал на прави начин или, што је у самој природи филма — да је то немогуће, јер филм врло ретко представља неке догађаје на прави начин, већ им увек даје неки митски карактер и одваја их од стварности.

„Два полувремена у паклу“ су интересантна јер описују један стварни догађај из Другог светског рата из 1942. године, кад су Немци приморали своје ратне заробљенике у Украјини да играју утакмицу која се звала „Утакмица смрти“, а затвореници би, да су је изгубили, били стрељани. Тај догађај је Золтан Фабри узео за тему свог филма. Међутим, из Украјине га је преместио у Мађарску.

Филм је био успешан и врло популаран у свету и наравно, као што то обично бива, Холивуд је урадио римејк, као што је тај „Златни Холивуд“ увек радио — он је само регрутовао идеје и добар филмски кадар из Европе и онда их преносио у нови контекст.

„Бекство у победу, САД 1981.

Римејк је, наравно, урадио велики амерички редитељ Џон Хјустон и он је 1981. године направио поново исти тај филм, само што је овај пут радња, на један тако холивудски начин, премештена у неке много срећније ратне логоре, па док затвореници у мађарском филму добијају сир и хлеб да би могли мало да се подгоје пред утакмицу, у америчкој верзији пију ђус од свеже цеђеног воћа и имају неке ствари које сигурно нису имали у логору за време рата.

Међутим, види се да је то био један посебан холивудски спектакл, тако да је то један од великих филмова о фудбалу. То је један такав фудбалски спектакл на холивудски начин, да се у том филму појављују и Силвестер Сталоне и један од највећих фудбалера свих времена — Пеле.

„Фирма, Велика Британија 1989.

„Бекство у победу“ је потпуно различит од мог трећег избора, филма „Фирма“ из 1989. године, који је режирао чувени енглески редитељ Алан Кларк. То је један од првих филмова о хулиганизму који показује другу, врло важну страну фудбала која више нема везе са игром, већ са неким другим проблемима које људи знају да пројектују у тај спорт.

Поред играних филмова које сам навео, издвојио бих и два документарна филма о фудбалу, потпуно различита, иако су оба документарци.

„Зидан — портрет за 21. век, Француска 2006.

Први је „Зидан — портрет за 21. век“ који је режирао енглески уметник Даглас Гордон у сарадњи са Филипом Преноом, а који је снимио чувени директор фотографије Даријус Конџи и то је био покушај да се естетизира фудбал. То је један филм који може да се гледа у уметничкој галерији и који је покушао да од фудбалске игре направи уметничку слику.

„Марадона, Србија 2008.

Са друге стране, издвојио бих „Марадону“ Емира Кустурице, где Кустурица покушава, као Алан Кларк у свом филму, да унесе једну друштвену ноту схватања фудбала и фудбалске митологије, коју филм некада расклапа, а некада у њој учествује.

rs.sputniknews.com, Маша Радовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.