НЕДОСТАЈАО ЈЕ БЕОГРАДУ: Народни музеј током лета посетило 75.000 људи

Редови испред Народног музеја (архивска фотографија)

Током два месеца откако је отворен, обновљени Народни музеј посетило је 75.000 људи, а 40 одсто су били страни туристи. Народни музеј отворен је 28. јуна, а пре тога је 15 година био затворен за посетиоце.

Кустос Народног музеја у Београду Лидија Хам истиче да су у јулу и августу људи у највећем броју индивидуално посећивали Народни музеј.

“Долазе нам они који се сећају претходне сталне поставке и преслишавају се где је шта стајало. Са друге стране, Музеј посећују млади људи, који никада нису имали прилике да виде тако важне артефакте. Они су радознали и жељни нових сазнања. Туристи откривају значајну институцију културе у региону и највише се интересују за наше уметнике и њихова дела”, каже Хам за Танјуг.

Према њеним речима, већина посетилаца дође са неким предубеђењем шта треба да види.

“Када стану испред Реноарових ремек-дела или погледају слике Паје Јовановића, Надежде Петровић, Уроша Предића, онда тек разумеју колико је наша стална поставка важна и богата. Кажу нам да је тотално другачији осећај него када реплике уметничких дела гледају у књигама”, каже Хам.

Велики број људи интересује се за Мирослављево јевађеље, али тај артефакт се излаже тек десет дана у години. Хам напомиње да тако важан и осетљив артефакт има посебну процедуру излагања.

“Разговарамо са посетиоцима. Важне су нам њихове сугестије, критике, предлози око уређења сталне поставке. Само у двосмерној комуникацији можемо учинити сталну поставку доступнијом свима који желе да уживају у изузетним артефактима светске и наше уметничке сцене”, каже Хам.

Почињу организоване посете ученика

За њу нема дилеме да ће се број посетилаца музеја увећати током наредних месеци, јер за неколико дана почињу организоване школске посете.

“Очекујемо школарце и њихове наставнике са великим нестрпљењем, јер је едукација један од примарних циљева постојања Народног музеја”, истиче Хам.

Иначе, на такозваном нултом спрату, посетиоци ће моћи да виде археолошке артефакте, нумизматику, а ту је и мала галерија, библиотека, медијатека и читаоница.

На првом спрату је поставка из раног средњег века, српска уметност 18. и 19. века као и графички кабинет.

Други спрат предвиђен је за југословенску уметност 20 века, европску уметност између 14. и 20. века, а ту је и велика галерија предвиђена за изложбе, као и кафе где посетиоци могу да се освеже и одморе.

У Музеју се налази и продавница са репликама уметничких дела, сувенирима, али и разгледницама и другим предметима које показују и садржај музеја, али и знаменитости Београда и Србије.

РТС
?>