НАРОДНИ МУЗЕЈ У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ: Трећи том публикације о Обреновићима

ИСКРА на Фејсбуку

NASLOVNA STRANA OBRENOVICA III b

Вишегодишњи труд посленика Музеја рудничко-таковског краја и њихових колега из музрја, галерија и сличних установа у Србији, крунисан је, ових дана, трећим томом каталошке публикације „Обреновићи у музејима и другим збиркама Србије“. Све што је сачувано у вези са династијом (намештај, одећа, оружје, посуђе, одликовања, значке, новац, преписка, слике и скулптуре, фотографије…) сабрало се, сликом и речју, у три подебеле свеске.

– Оно по чему се разликује трећи од претходна два тома каталошких студија, јесу два опширна рада која третирају заоставштину Обреновића у Француској, сачувану у неколико јавних, као и у једној приватној збирци. Ови изузетно важни прилози Гордане Крстић Фај и Сиголен Франше Депере Вујић определили су нас да последњи том едиције добије шири назив: „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе” – каже кустос Александар Марушић, један од уредника едиције (други је Ана Боловић).

У претходна два тома сабрана је заоставштина династије која се чува у збиркама музеја, галерија, колекција и архива Београда, Новог Сада, Смедерева, Јагодине, Краљева, Зрењанина, Ниша, Крагујевца, Чачка, Беле Цркве и Милановца, те манастирима Крушедол и Враћевшница. У трећем тому су сабрани, осим напред поменутих из француских збирки, још и артифакти из Музеја Крајине у Неготину, приватне колекције Јевђе А. Јевђевића, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и Библиотеке града Београда, потом из архива и музеја у Крагујевцу и Београду, као и Српске православе цркве. Све је праћено са 11 стручних радова кустоса, историчара уметности и етнолога чија имена не желимо да прећутимо: др Татјана Брзуловић Станисављевић, Гордана Крстић Фај, Јевђа А. Јевђевић, Никола Плавшић, Весна Стаменковић, Слађана Милошевић, мр Љубица Ћоровић, Јелена Васић Делимановић, Биљана Цинцар Костић, Вера Грујић, Марија Марић Јеринић, Горан Милосављевић, Ненад Карамијалковић, Славко Степановић и Сиголен Франше Депере Вујић.

– За ову прилику бисмо посебну пажњу усмерили на два велика портрета кнеза Милоша у уљу, коју ће наша јавност, на фотографијама у каталогу, први пут видети, а налазе се у замку Версај. Један је наслика Жозефина Гоцел Сеполина, 1942, а други Едуар Анжер, 1843. године. Први је био изложен на Салону у Лувру и ауторка је награђена златном медаљом, а слику је откупио краљ Луј Филип. Други портрет је Обреновића двор поклонио Версају, 1853. године – обавештава нас Марушић.

Најзад, како су трећи том видели рецензенти.

Фото: Саша Савовић

Фото: Саша Савовић

„Особита вредност треће књиге истиче се у деловима који сведоче о династичком наслеђу у француским збиркама и депоима, као и у верским и осталим установама. Стога се може закључити да трећи том едиције о атрифактима Обреновића стиче интернационални статус будући да надилази локалну препознатљивост материјалног наслеђа као доступан део европске културне баштине” (доц. др Игор Борозан, Филозофски факлутет Београд).

„Овај каталог истовремено, као и претходна два, представља незаменљив водич за даља научна истраживања широких опсега, од политичке историје до уметничких токова Србије 19. века” (др Милош Тимотијевић, историчар, Народни музеј Чачак).

Још једна занимљивост: слика на насловној страни тећег тома, са краљем Миланом и српским знамењима, је са кутије цигарета DUKE’S CAMEO CIGARETTES произведене у Њујорку, 1888. године, а из колекције је напред поменуте С. Ф. Депере Вујић.

Бошко Ломовић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.