НАЈЛЕПШИ ДЕО СВОГ СТВАРАЛАШТВА ПОКЛОНИО СРБИЈИ: Београд добио улицу Николаја Краснова

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/beograd.rs

Фото: Спутњик/beograd.rs

Авалска улица у централној београдској општини Врачар од данас носи име руског архитекте Николаја Краснова. У оквиру манифестације „Дани Москве у Београду“ откривена је и спомен-плоча архитекти који је најзрелији и најлепши део свог стваралаштва поклонио Србији.

Градоначелник Београда Синиша Мали и шеф Департмана за спољноекономске и међународне односе Москве Сергеј Черјомин открили су спомен-плочу Николају Краснову у његовој улици. Свечаности је присуствовао и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, који је рекао је да је за њега велика радост да присуствује откривању спомен-плоче истакнутом руско-српском архитекти.

„Ово је сећање на сву белоруску емиграцију, на њих 90 хиљада које је прихватила Југославија. Руски архитекта на српској земљи није добио само уточиште него и могућност професионалне самореализације. Откривајући ову спомен-плочу одајемо пошту човеку који је са великом пажњом стварао архитектуру Београда“, рекао је амбасадор Чепурин.

Он је захвалио Скупштини града Београда и Секретаријату за културу на одлуци да једна од београдских улица добије име Николаја Краснова. Амбасадор је подсетио да је велики архитекта 12 година обављао функцију главног градског архитекте Јалте, те да само на Криму постоји више од 50 његових грађевина, међу којима је и чувени Ливадијски дворац.

И шеф Департмана за спољноекономске и међународне односе Москве Сергеј Черјомин осврнуо се на чињеницу да jе Краснов у Русији изменио изглед Јалте на Криму, изградивши 60 зграда. Таква ремек-дела нису могла да остану непримећена, због чега је добио звање царског архитекте и академика архитектуре.

„Краснов је дошао у Србију после Октобарске револуције. Поклонио јој је своју душу стварајући ремек-дела архитектуре“, рекао је гост из Москве.

Черјомин је Београду, Србији и њеним житељима пожелео мир, да никада више ниједно архитектонско дело, кућа или зграда не буду бомбардовани.

Градоначелник Београда Синиша Мали је подсетио да је Краснов оставио изузетно важан и неизбрисив траг у архитектури и урбанизму Београда, пројектујући нека од најлепших здања, као што су зграда Министарства финансија и зграда Архива Србије.

Мали је нагласио да је Краснов пре много година успоставио градитељске мостове између Србије и Русије и на тај начин допринео ближем повезивању два народа. Његова архитектонска дела препознатљива су како међу стручном јавношћу тако и међу грађанима који се увек изнова диве лепоти здања које је Краснов осмислио и пројектовао, рекао је Мали.

„Зато је обавеза свих нас да и у будућности успостављамо трајне мостове културног и сваког другог заједништва између српског и руског народа. Град Београд памти и не заборавља људе, уметнике, стручњаке, пријатеље који су уткали и поклонили део своје животне и радне енергије овом граду“, истакао је градоначелник.

Подсетимо, Краснов је пројектовао све најважније административне зграде у Београду, али и зграду Архива Србије, која је прва наменски грађена зграда за архив на Балкану. Један од највећих пројектних и градитељских подухвата је изградња моста краља Александра Првог.

Краснов се бавио и унутрашњом декорацијом Народне скупштине, уредио је и парк испред Парламента, Двор на Дедињу, Цркву Светог Ђорђа на Опленцу. Један од његових првих задатака у престоници била је заштита цркве Ружице на Калемегдану. Следи реконструкција Његошеве капеле на Ловћену.

Пројектовање меморијалних објеката је посебно поглавље у његовом раду. Највећи и најважнији споменици подигнути у знак сећања на страдале српске очеве и синове, војничко гробље на Зејтинлику код Солуна и костурница на грчком острву Видо, дело су Александра Краснова.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.