МОСТАР: Обиљежена годишњица Шантићеве смрти

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Учесници Четвртог међународног „Шантићевог фестивала дјеце пјесника“ у Мостару и чланови Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“ посјетили су у мостарском насељу Бјелушине гроб Алексе Шантића, поводом 93 године од његове смрти, и положили цвијеће и своје пјесме на мјесто његовог вјечног починка.

Учесници су положили цвијеће и на споменику пјеснику у Шантићевом парку.

Савјетник за културу у Градској управи Мостара Алма Фазил Обад нагласила је да је Мостар имао значајну плејаду личности из различитих области живота, али оно што је постало синоним за Мостар је име Алексе Шантића.

„Када је дјеловао, живио и радио он је био свеобухватни таленат. Не само да је писао поезију, већ је и својим комплетним ангажманом дао велики печат у времену у којем је живио. Имао је посебан смисао за спајање људи. Увијек је слао поруке да нас све спаја, а раздваја мало тога, готово ништа“, рекла је Обад.

Генерални секретар СПКД „Просвјета“ Горан Косанић рекао је да се поводом годишњице Шантићеве смрти одржава и фестивал дјеце пјесника који је заузео значајно мјесто у регији.

„Кренули смо са неких 200 пријава, а сада их има више од 1.000 и већ размишљамо да трајање фестивала проширимо на седам дана“, рекао је Косанић, те нагласио да име Алексе Шантића окупља и спаја младе људе из читаве регије.

Алекса Шантић је рођен 27. маја 1868. у Мостару, гдје је провео већи дио свог живота. Школовао се у Трсту и Љубљани, а након завршене трговачке школе враћа се у родни град. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека.

Шантић је умро на данашњи дан 1924. године у Мостару.

СРНА, РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.