„МЛАДА БОСНА И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ“ ИЗЛОЖБА У УЖИЦУ: Како су јунаци правили нашу Америку

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика, С. Јовичић

Фото: Политика, С. Јовичић

Мухарем Баздуљ, новинар и књижевник, отворио је јуче у ужичком Историјском архиву изложбу Архива Републике Српске „Млада Босна и Сарајевски атентат”. Његова беседа на отварању о младобосанцима и атентату привукла је несвакидашњу пажњу присутних.

Повезујући први сегмент ове изложбе са литерарном сликом из последњих 80 страна романа „На Дрини ћуприја”, Баздуљ је подсетио да код Андрића има она генерација младића који су као фото-роботи ових младобосанаца који су атентат спровели. Ту, рекао је, има дирљива љубавна прича о двоје младих заручника који маштају о томе да се преселе у Америку. Послали су тада папире некој агенцији у Загреб, али се онда у Сарајеву дешава атентат те младић одлучи да пређе у Ужице и придружи се српској војсци.

– Девојка плаче и пита се шта ће бити с њиховом Америком, а он одговара: „Пусти, ми ћемо кад све ово прође, ако останемо живи, правити нашу Америку”. Оно што је мени у причи о „Младој Босни” и Сарајевском атентату интимно било најближе није идеја да смо се ми уписали у неку светску историју, него та идеја еманципације да млади људи одавде своје снове и своју будућност не морају да праве у неким Америкама него да ми овде правимо Америку. Кад су Грабеж, Принцип и Чабриновић ишли за Сарајево и прелазили Дрину, они су у Шапцу преноћили у хотелу који се звао „Америка” (има у томе нешто кад у Шапцу 1914. неки угоститељ свој хотел тако назове). Дакле, то је онај сан који је та генерација остварила, као код Његоша, за потомство које је касније дошло. Нажалост, тај сан се распао, али барем док је сањан био је леп – казао је Баздуљ, па додао да је у његовом завичају постојала фабрика експлозива која се звала „Принцип”.

– Али не по Гаврилу него по његовом брату од стрица Слободану који је погинуо у партизанима. Мислим да ту постоји једна врло важна ствар за коју ми је нарочито мило да кажем овде у Ужицу: са истом жељом да ми имамо своју Америку пуцао је један Принцип и борио се други Принцип, па и они који су правили Ужичку републику и борили се на Кадињачи гинули су због те исте идеје. Желим док гледамо ове слике и читамо те документе да се макар мало тога сетимо – рекао је Мухарем Баздуљ отварајући изложбу.

А та поставка докумената и фотографија, по речима њеног аутора Бојана Стојнића, састављена је од пет узајамно повезаних тематско-хронолошких целина: прво поглавље је „Млада Босна” , друго „Завереници и извршиоци Сарајевског атентата”, треће „Сарајевски атентат”, четврто се бави  јулском кризом 1914. која је наступила у односу између великих сила, а пето страдањем Срба у БиХ после атентата и током Првог светског рата. – Иако у комплексу догађаја око Великог рата атентат има споредну улогу, ипак је он био повод том рату у коме су нестала четири велика царства. Али овај чин атентата био је повод рату, а никако његов разлог. Рата би било и без атентата, велике европске државе спремале су се за рат пуно раније – напоменуо је Стојнић.

Ова изложба Архива Републике Српске, настала уз покровитељство председника Милорада Додика поводом стогодишњице Великог рата, до сада је виђена само у Бањалуци и Београду, а ево је сада у Ужицу, где је отворена на 67. годишњицу постојања овдашњег Историјског архива.

Политика, Бранко Пејовић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.