МИНИЋ: Трудимо се да опстанемо свима у инат

Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Глумица Исидора Минић, која вечерас игра у представи “Деца радости” на Мећавнику, каже да је “Јесењи позоришни фестивал” Емира Кустурице фантастична замисао зато што млади позоришни ствараоци имају мало шанси и простора да се покажу.

“Проценат онога што могу да понуде малобројна професионална позоришта је мали. Видим да се млади све више окрећу сами себи и проналазе просторе, станове, куће изнајмљују да би могли да направе представу и играју, за шта треба да се сазна и дивно је да неко хоће да им у томе помогне”, рекла је Минић Тањугу.

Она је подсетила да при Стеријином позорју постоји Стеријино позорје младих, али и да постоје свршени глумци, редитељи, писци, који још увек немају своје место.

“Они праве представе и ово је прилика да покажу шта раде и да се за њих чује. Многи раде путем штапа и канапа и нема потребе да се везујемо за салу, за сцену-кутију, можда млади људи могу да направе представу и у овом фантастицном амбијентуи Дрвенграда који је бајковит и има дивна места која могу бити кулисе дивних прича”, приметила је позната глумица.

Она је рекла да глумци данас деле судбину целог друштва, али додаје да јако воле свој посао, боре се, труде се и опстају захваљујући ентузијазму.

“То је карактеристична професија која захтева пажњу и миловање. Време је сурово и нема баш много миловања, али ево проналазе се ентузијасти као што је Кустурица да направе овакво гнездо за младе људе. Тешко је, али путем воље и тврдоглавости ми ћемо се изборити да ова професија на нашем подручју опстане”, нагласила је Минић.

О комаду Милене Марковић “Деца радости” каже да је то потреба једне генерације да се одужи својим сапатницима, својим колегама, пријатељима и младости која је због друштва, неразумевања, отишла прерано.

“Милена је овом драмом написала да је то круг који се на овом нашем подручју врти, ми стално живимо у нескладу са својим родитељима, они желе нама најбоље, а греше, ми желимо да урадимо нешто, али смо због тог неспоразума неспособни те су младе генерације изгубљене и пропадају, то је наша карма. Драго ми је да смо такав текст изабрали да друштвено проговоримо, да пласирамо младе глумце да их свет види”, казала је Минић.

Атеље 212 је недавно премијером представе “Деца радости” у режији Снежане Тришић обележио 60 година постојања, а Минић истиче да то позориште данас значи “велику борбу и опстанак”.

“Све се свело на то, али ни то није мало. Ми годишње произведемо осам премијера, а од оснвача нам је зацртано да можемо имати две. Боримо се, не смемо никог да запослимо, али се трудимо да дамо шансу младим људима и имамо у свом колективу 10-15 гостију који су стално по нашим представама, пробама, ходницима, желимо да ова професија опстане, врло се трудимо свима у инат”, нагласила је она.

О новим улогама Минић каже да је све то овде непредвидљиво, “да ми нисмо Запад” и да глумци не знају своје планове унапред.

Наглашава да је велико искуство за глумца да ради све, да се опроба у свим жанровима – у класичним текстовима, стиховима, савременој драми.

“Ја све волим и мислим да је то моје велико богатство. Бирам да буде добро и да ме интригира, али волим све да радим”, додала је она.

Одушка себи даје радећи синхронизацију за анимиране филмове.

“Позориште за одрасле има неке своје границе, али код деце мораш прво да их прикупиш, а онда имаш слободу да можеш да радиш ста хоћеш, да стварно будеш лик из цртаног филма. То ми да мало одушка да могу да се забављам сама са собом”, рекла је Минић.

Танјуг

Тагови: , ,

?>