МИЛОШ БИКОВИЋ О ФИЛМУ „БАЛКАНСКА МЕЂА“: Време да свет чује нашу страну приче

ИСКРА на Фејсбуку

Милош Биковић (Фото: rs.sputniknews.com)

Послењде три деценије о нама се у светским медијима прича као о злочинцима. Циљ документарно-играног руско-српског филма „Балканска међа“ о догађајима током НАТО бомбардовања 1999. године на Косову и Метохији, у којем сам глумац и копродуцент, јесте да слику о нама учини објективнијом. Нисмо негативци! Време је да свет чује и нашу страну приче.

Овако у интервјуу за „Новости“ говори Милош Биковић (29), наш најпопуларнији млади глумац и уз тенисера Новака Ђоковића тренутно најбољи амбасадор Србије у свету. Као један од најтраженијих глумаца у Русији, где га је пре три године одвела „Сунчаница“ Никите Михалкова, Биковић је искористио познанства са тамошњим филмаџијама и као копродуцент придружио се остварењу режисера Андреја Волгина „Балканска међа“. Тема филма је заузимање аеродрома Слатина у Приштини, важног упоришта НАТО војске, које су у јуришном маршу дугом 600 километара извеле руске специјалне јединице из мировног батаљона из БиХ.

– Филм настаје на руску иницијативу, али решио сам да са партнерима из своје продуцентске куће уђем у тај пројекат зато што та прича није само руска, већ и српска. Наишли смо на подршку државе, јер ће то бити важан филм за нас. Нисмо досад снимали филмове на ту тему, а важно је да се и кроз седму уметност обрати пажња на наш поглед на догађања за време НАТО бомбардовања и допринесе поправљању имиџа Србије у свету. Играм добровољца у српској полицији на КиМ. У главној улози је Антон Пампушни, а од наших глумаца појављују се Миодраг Радоњић, који је такође копродуцент, Александар Радојичић, Александра Алач, Милена Радуловић, Александар Срећковић и Иван Михаиловић. Осим Србије, Русије, Белорусије и Казахстана, „Балканска међа“ биће приказана у још много земаља. Филм је, колико знам, продат у Енглеској и премијера ће бити у Лондону.

* „Балканска међа“ почиње да се снима у тренутку кад је покренут унутрашњи дијалог о КиМ.

– Сматрам да је важно да се унутрашњи дијалог о КиМ води тако да се воља народа кроз њега искаже и да се у складу са њом поступи. Ако је покренут с том сврхом, онда га подржавам. Али, он мора да буде у складу са Уставом Србије.

* Истраживања показују да слабо познајемо сопствену историју. Да ли нам се љубав према КиМ свела на бусање у груди?

– Немам право да говорим у име целе српске младости, могу само у своје. На ово питање одговорио бих контрапитањем: „Шта сте ви конкретно урадили за Косово и Метохију?“ Сви ми појединачно, шта смо предузели? Управо то питање разграничава људе који се само бусају у груди и узвикују „Косово је Србија“ од оних који стварно нешто раде. Да је сваки грађанин нешто учинио, ма колико то било од малог значаја, сигуран сам да би ситуација данас другачије изгледала.

* Два филма су вам у постпродукцији, тренутно снимате четири, два су у припреми и у сталној сте постави популарне руске серије „Хотел Елеон“ (спин-оф „Кухиње“). Како све постижете?

– Спавам мало, углавном у авиону и возу. Живим паралелно у Санкт Петербургу, Москви и Београду. Трудим се да ми време не пролази узалуд. Више посла имам у Русији. Тамо проводим 20 дана месечно, а остатак у Србији.

* Чему вас је научила руска школа глуме?

– Основи модерне глуме, холивудске, па и наше, засновани су на руској школи глуме коју су покренули Чехов и Станиславски и Немирович-Данченко. Нисам много тога новог сазнао кад сам отишао у Русију у односу на оно чему су ме већ научили на нашем Факултету драмских уметности, који важи за једну од најбољих међународно признатих институција. Много савета добио сам од искуснијих руских колега, као и од режисера Никите Михалкова, али више сам научио кроз примере током рада са њима.

* Сарађивали сте са великим глумачким именима попут Антонија Бандераса. Како они приступају послу?

– Зависи од пројекта. Глумци и режисери прихватају учешће у филму из љубави, а понекад због хонорара. Додуше, Михалков не снима филмове зарад новца, већ онако како он жели и осећа. Њега чак и не занима хоће ли му филм бити гледан. Он је прави уметник. Глумац није често у позицији да ради као Михалков. Али, дешава се да у неки посао уђете само зато што вам се допада сценарио и идеја редитеља. Понекад глумите и кад продукција нема довољно да вас плати, или зато што вам дају одличан хонорар иако знате да вас тај филм неће развити као глумца.

* Русија у последње време много улаже у филмове. Може ли се у Русији живети од глуме?

– Руска кинематографија рапидно напредује у технолошком смислу и сустиже Холивуд. Иза многих њихових иновативних филмских студија стоје Руси. Русија је велико тржиште, земља од 140 милиона становника. Њихови глумци могу да живе од глуме зато што се тамо много више снима. За годину дана играо сам у чак пет филмова и неколико серија, а на то бих у Србији чекао неколико година.

* Да ли се у Русији више поштују глумци него у Србији?

– Поштовање нема везе са економским моментом. Глумац се воли и поштује у Србији и у Русији подједнако. Али ситуација у економији и култури је различита. Код нас глумци зарађују далеко мање него што би требало.

* Знају ли браћа Руси колико их волимо?

– Први пут кад сам отишао у Русију, питао сам се да ли је та љубав узајамна. Убрзо сам схватио да јесте, јер нас дочекују са топлином и љубављу. Са Русима који познају историју и нису заборавили свој идентитет гледајући ријалити програме, лако се успоставља комуникација. Они који не знају много о нама, доживљавају нас као и друге странце.

* Како вам Србија делује из Русије?

 

– Као прелепа земља која има велику могућност да у свету који се мења заузме изванредну позицију и брендира се у Европи и у Русији као поуздан партнер и традиционални пријатељ. Чини ми се да коначно излазимо из историјске рупе, у којој смо таворили, и почињемо полако да враћамо достојанство и постајемо предводник на Балкану.

* Шта вам највише недостаје у Москви?

– Људи.

* А Београд? Одушевили сте пратиоце на „Инстаграму“ фотографијом на којој сте написали „Београд, зато што су Лондон, Рим и Париз пасе“.

– Недостаје ми Београд. То је мој град. И он има велике потенцијале. Са продуцентском кућом планирам да у наредним годинама промовишем Београд, како у Русији тако и у целом свету, и да му помогнемо да постане популарна дестинација. Поготово да промовишем ту невероватну београдску атмосферу, која је толико добра да можемо да је флаширамо и извозимо.

* Последњи пут кад смо разговарали рекли сте да бисте волели да се окушате као режисер. Да ли је продуцентски посао корак ка томе?

– Ако сам дошао до тога да могу да продуцирам филмове, сигурно ће доћи време кад ћу се са партнерима продуцентима и са самим собом договорити да неки филм потпишем као режисер.

ЧЕСТИТКА „НОВОСТИМА“

– ВАМА и вашим читаоцима желим да честитам 64. рођендан „Новости“ и да вам пожелим да сачувате традицију. Имајте у виду да су новинари чувари свести и јавног мњења. Наставите да се према свом послу односите одговорно и са љубављу. Чувајте се од сензационализма и останите привржени истини.

Милан Аџић, Новости, vostok.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.