ЛЕГЕНДЕ СРПСКОГ СТРИПА АНДРИЋГРАДУ: Бане Керац и Сибин Славковић, гости издавачке куће Дарквуд

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

У Андрићграду је одржана трибина о историји домаћег стрипа и стрип-издаваштва у организацији  куће специјализоване за издавање стрипова Дарквуд. На трибини су говорили Бранислав Бане Керац, српски цртач стрипа, сценариста и илустратор и Сибин Славковић,  илустратор, уредник, издавач и цртач стрипа.

Говорећи о историји југословенског стрипа, истакли су осамдесете године прошлог века као најплодотворнији период, назвавши их златним добом стрипа. Стрипотека је у овом периоду излазила у 40–60.000 примерака, док јој је данас тираж тек око 4.000 примерака, а упркос томе, она и даље има статус бренда. Славковић је додао да је до сада изашло 5 албума Тарзана и да Дарквуд планира издавање укупно 9 књига.

Одговарајући на питање о утицају развоја технологије на рад цртача стрипова, Керац је изјавио да је компјутер алат као и сваки други, али да су њему драже класичне методе цртања. Славковић се сложио да компјутерска оловка полако преузима вођство над класичним методама цртања, али да су нове генерације цртача прилагодљиве и да то неће утицати на квалитет стрипа.

И Керац и Славковић су се сложили да више не постоји дилема да је стрип вид уметности, нагласивши да није сваки стрип уметничко дело, него квалитет стрипа одређује његов уметнички статус.

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.