КУСТУРИЦА: Сматрају ме кривим зато што сам трагао за својим идентитетом

ИСКРА на Фејсбуку

Dzim Dzarmus i KusturicaMecavnik 09012009snimio DKaradarevich

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је у интервјују циришком листу „Noje Cirher Cajtung“ да на овим просторима ако човјек жели да сними успјешан филм, не може да заобиђе политику.

„Многи умјетници праве грешку, тиме што прекидају сарадњу са државом, када се не слажу са политичарима. То је глупо. Ја сарађујем од 1983. године са политичарима. Тада сам се обратио Цвијетину Мијатовићу, каснијем предсједавајућем Предсједништва Социјалистичке Југославије. Касније сам наишао на Слободана Милошевића, Војислава Коштуницу и Милорада Додика. Та метода је спорна само ако резултат није одговарајући“, рекао је Кустурица у интервјуу за циришки лист „Noje Cirher Cajtung“.

На тврдњу да његов успјех има везе и са политиком, Кустурица је рекао да на Балкану нема драме без политике. „Ако погледате наша најважнија дјела, Селимовићеву ‘Тврђаву’, радове Аце Поповића или Душана Ковачевића, код свих је политика главни мотив. То је другачије у Швајцарској. Тамо драма може да има чисто индивидуални карактер. Али овдје се индивидуална свијест, не може одијелити од друштвене ситуације. Овдје је појединац неодвојиво спојен за своје ‘крдо'“, нагласио је српски режисер.

Он је оцијенио да је, прије свега, у малим државама боље радити са државом него са тајкунима, јер су тајкуни заинтересовани само за профит.

Говорећи о свом идејном пројекту – Андрићграду, Кустурица је рекао да је Иво Андрић одрастао у Вишеграду и кроз прозор посматрао мост и дивио се. „Када је постао успјешан писац, он је написао да су путеви његовог дјетињства били најважнији путеви и да су најтужнији у његовом животу били црвени теписи, по којима је ходао. Он је разумио босанску судбину. Без обзира на то колико високо летиш, на крају остајеш везан за пут дјетињства“, нагласио је Кустурица.

Он је додао да жели ту мисао да искористи за свој културно образовни центар. „Ријеч је о образовању. Оно је једини пут да се зауставе међусобна клања на овом простору. Из Вишеграда су се у посљедњем рату сви муслимани иселили, многи су убијени, већина је протјерана. У осталим дијеловима источне Босне било је горе. Вишеград је један депресиван град, између осталог, зато што тамо нема више муслимана“, каже Кустурица.

Он је рекао да је његова идеја да тим тврдим главама, које могу да се сјете постанка свијета и свих конфликата од постанка свијета, понуди нешто против депресије да се не би поново клали.

„У сваком од тих људи крије се толико много контроверзи. Да би ту напетост испровоцирали у Босни вам не требају никакве различите етничке групе. Тај бијес нема ништа са различитим религијама. Андрић то описује овако – дубоко укопан као у брду седиментиран бијес. Када он порасте, то је као пламен ватре. Мој повратак у Босну дешава се на полуострву у Вишеграду. Овдје желим да створим нешто добро. У Босни сам нападан због свега, што нисам урадио. Најгоре што кажу јесте да сам пио виски са Милошевићем када је пала Сребреница. То је тотално ненормално и потпуно измишљено“, нагласио је Кустурица.

Он је подсјетио да је највећу борбу за Андрићград имао са Вишеграђанима, што је, како је нагласио, за неповјеровати. „Али сада ти провинцијалци имају кафану у Андрићграду која изгледа као кафана у Дубровнику. Гледају људе који раније никада не би ни крочили у Вишеград. Сада у срцу града имају турски дио. Пет хиљада исламских заједница нису биле у стању да тамо граде.

Ја сам то урадио. Поставићу и споменик – Мехмед Паша Соколовић грли свог брата Макарија, српског патријарха из Пећи. Када наши народи не живе измјешани, то није добро, тако се показало. Погледајте Сарајево. Тај град само даје привид мултиетничког живота“, рекао је Кустурица.

На питање због чега му је идентитет толико важан с обзиром да се 2005. године крстио у Српској православној цркви, Кустурица је рекао да је трагао за својим поријеклом када су му умрли родитељи. „Ја сам за Сарајево издајица. Тада сам једноставно желио да знам, гдје припадам. То је био порив, као за хигијеном. Онда сам брзо одлучио. Али сада ме сматрају кривим, што сам трагао за својим идентитетом“, нагласио је Кустурица у интервјуу за циришки лист „Noje Cirher Cajtung“.

Он је рекао да му пребацују да је промијенио веру, што није тачно. „Ја никада нисам имао вјеру. Крстио сам се да бих знао гдје ћу бити сахрањен“, рекао је Кустурица.

Срна

Тагови: , , ,

10 коментара

  1. sasa каже:

    Da, tacno je, Bosna nije Svajcarska. Bosna je puna simbolike, za razliku od Svajcarske.
    Dom pisaca u Sarajevu, mesto gde se nekada islo da budes vidjen… tamo gde je Goran Bregovic krstio kafanu-bastu u Dzoni Voker.. a Abdulah Sidran citao poeziju… bila je nekada (predratna, iza predzadnjeg rata) kuca porodice Milanka Corovica. Posle tog predzadnjeg rata, bila je dom Predsedniku Cvijetinu Mijatovicu. Takvo je vreme bilo.
    Milanko Corovic je odrastao i skucio se u nekoj drugoj kuci, za koju bi u Sarajevu rekli „ispod SOS-a“… iz koje ga je isterao jedan drugi Predsednik – Ejup Ganic. Tako je vreme bilo.
    Milanko je prvi put pogresio sto je bio bogat, a drugi put sto se pogresno zvao.
    Cuo sam da je kraj zadnjeg rata docekao kao izbeglica na Kanarskim ili Sejselskim ostrvima… mada, kazu, i da se u suncano prolecno podne moze videti jedan stariji gospodin, advokat, sa tihim pokretima, necujnim glasom i manirima nekog balkanskog Sona Konerija… kako u odelu i sa „panama“ sesirom sedi kod Vjecne vatre i pije caj. Stariji ljudi kazu da je to sto posto gospodin Milanko Corovic.

    • sasa каже:

      P.S.
      Milanka ili Milenka, nisam bas siguran, je odgojio Muhamed, kucni sluga porodice Corovic. Muhamed, koji je ime dobio po Proroku Muhamedu, je bio gluvonem. Predsednik Cvijetin Majo Mijatovic ga je poslao u ludnicu zatvorenog tipa, u Banja Luku.
      Dugo je advokat Milanko trazio da vidi i poseti Muhameda, ali su mu to dozvolili tek 1974-te. Posle tridesetak godina, Muhamed je u cekaonici ludnice ugledao Milanka, kojeg je zapamtio kao decaka… poceo je da mumla i da place. Mislio je Muhamed da ce izaci na slobodu. Nije nikada izasao.
      Taj dan u cekaonici ludnice Milenko opisuje kao najtezi dan u svom zivotu. Iako je bio advokat, nije mogao pomoci coveku koji ga je odgojio. Mogao je samo da ga gleda… i da place.
      Predsednik Cvijetin Mijatovic doziveo je tesku sudbinu. Izgubio je obe kcerke… i svoj zivot zavrsio u vojnoj ludnici.
      Kada sam pitao gospodina Corovica za Ejupa Ganica, samo mi je odmahnuo rukom i rekao: Sve to gleda Muhamed odozgo.

    • Stenoks каже:

      Svaka cast Sasa !!!

    • nenad каже:

      Milenko* Corovic, inace sve je ovo tacno osim da sjedi u Vatri , nije docekao kraj rata na Sejselskim ostrvima, nego je dosao na 6 mjeseci (koliko mu je viza dozvoljavala) da posjeti mene i majku. Hvala na lijepim rijecima, lijep pozdrav 😀

  2. Dunda каже:

    Najveca razlika je sto mi mozemo uzimati kredite u „svajcarcima“, a Svajcarci ne mogu u dinarima.

  3. Slobodan J.Čvorović каже:

    Da, u sklopu g.dina Kusturice, svaki pojam je on lično dokazao Talentom. On je „od duše“ koju je spoznao kroz Andrića. Obojica su tragaoci za sličnom idejom koju su prevodili u stvarnost. Na suđene im načine…

  4. slobodan каже:

    I kad’ „odes“, bices, u nasim srcima! …
    P.S. ostani jos duugo…

  5. Mirko каже:

    Kusto zivi nam jos dugo, dugooooo.

  6. stalar palikuca каже:

    nate sta baa,,,filma crna macka bijeli macak,,,je jedan od najboljih filmova na svijetu, nazalost to mogu znati samo ljudi koji govore B/H/S jezike,,,

  7. Stenoks каже:

    Kad nas putevi spoje bice nam drago da se upoznamo …..pravi si predstavnik vise vrsta….potpuno pozitivan,pametan i dobar covjek

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.