КУСТУРИЦА НА ОТВАРАЊУ ВИШЕГРАДСКЕ СТАЗЕ: Андрићград је пришао Вишеграду, Вишеград Андрићграду и то је сад целина

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: С. Гарић

На препуном Византијском тргу у Андрићграду, уз присуство бројних званица, богат културни програм, вечерас је свечано, у склопу „Видовданских свечаности“, отворена 40. по реду „Вишградска стаза“, културна манифестација посвећена делу Иве Андрића. Вишеград и Андрићград од вечерас су културна престоница и културни центар Србије и Републике Српске, а „Видовданске свечаности“ у Андрићграду и Вишеграду настављају се сутра, на Видовдан, отварањем Сајма књига у Андрићграду.

На Византијском тргу вечерас су најпре интониране химне Србије и Републике Српске. Присутнима се обратио Дане Малешевић, министар просвете у Влади РС, а начелник општине Вишеград Младен Ђуревић поносно је истакао да је Вишеград вечерас престоница културе која окупља умне и добронамерне људе.

Министар  Малешевић рекао је да му је задовољство што присуствује свечаном отварању манифестације „Вишеградска стаза“, која већ 40 година његује сјећање на богато стваралаштво нобеловца Иве Андрића.

– Можемо бити поносни на ову величанствену културну манифестацију која чува стихове, записе и животне мудрости Андрића, али и савремених књижевних стваралаца који слиједе његов пут. `Вишеградска стаза` је прави празник умјетности који оплемењује културну сцену овог краја, али и Републике Српске у цјелини“, рекао је он.

Малешевић је истакао да је Андрић у наслеђе оставио немјерљиво културно богатство, што обавезује да се од заборава чувају та непроцењива дела и да усмеравају младе генерације да читају Андрића како би стасали у поклонике истинских културних вриједности.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић поносно је истакао да је Вишеград вечерас престоница културе која окупља умне и добронамерне људе.

– Посебно се вечерас овде захваљујемо Андрићу и свим људима који су се у његово име придружили нашим настојањима да Стаза буде вечна као што је вечно и дело нашег нобеловца. Целог живота, ма где био, Андрић је свакодневно у својим мислима прелазио вишеградску стазу која лечи бол и потире свако страдање. У духу источњачке пословице да је човјек дужан свом завичају, Андрић је свом завичају посветио значајан део свог књижевног опуса. Вишеград је доживљавао као свој завичај. Долазећи, не тако често, проналазио је времена да оживи слике из детињства и да прошета ћупријом, да види одсјај сунца на Дрини, да обиђе школу, сокаке и авлије и да се састане са некадашњим друговима – рекао је Ђуревић.

Вишеградску стазу беседом је отворио Душан Ковачевић, истичући да „овим скромним обраћањем упућује захвалност великом писцу и добром човеку који је својим свеукупним делом и посебно једним романом упознао цео свет са овом плаховитом реком“.

– И, Дрина би остала заувек ту где је од памтивека, помињала би се међу људима и народима са леве и десне обале као крива да би тек овде код Вишеграда била примећена по старом каменом мосту. То би било тако да је велики писац није именовао за један од најпознатијих неживих јунака, ликова своје књиге која у наслову мост назива ћупријом, каменим луком као човеком који је својим телом премостио реку па преко његових плећа прелазе народи, војске и векови – рекао је Ковачевић.

– Усудићу се да данас, на овом месту, допишем неколико реченица посвећених овом скупу и прослави на месту које нико жив није могао ни да замисли пре двадесетак година. Реч је о Андрићграду, живом споменику, подигнутом у знак захвалности, вољом, инатом и радом, руком задужбинара, професора Емира Кустурице, човека старог неколико стотина година, који се у различитим вековима појављује у разноразним митовима. Данас је то човек познат као један од најзначајнијих филмских режисера, са даровима за глуму, музику и литературу, и са, кад погледамо ово прелепо чудо, даром за архитектуру – рекао је Ковачевић.

О књижевном лику Андрића говорио је и Емир Кустурица.

– Ако већ треба да говорим о Иви Андрићу, почећу од краја. Андрић је написао тестамент у коме је захтевао да буде сахрањен поред жене са којом је живео, а завршио је у загрљају Родољуба Чолаковића. Због тога је за живота говорио да на Балкану постоји закон да се мртвом вуку у зубе гледа. А до тог краја док се дође постоји опасност кроз коју је и Вишеградска стаза пролазила и мислим да је ово прави тренутак да се обједини оно што наш народ зна о музици, о литаратури, о свим видовима уметности – рекао је Кустурица.

– Од Матије сам сазнао да је Андрић сахрањен тамо где није хтео. Држава Србија није га се одрицала, али се врло често дистанцирала од Андрића, посебно после Титове смрти, где се показивало да је Андрић, како се то данас каже, био контраверзни лик. Дакле био је неко ко је у политици деловао како није одговарало Титу, али је ипак на крају био како ваља. У тренутку кад је требало да почине и да се упокоји он је остао тамо где није желио. У таквој ситуацији где постоји један град где је он код своје тетке провео свој школски век и где је кроз тај прозор створена највећа слика света, а зато имам и потврду једног немачког писца који ми је на једну стару тему – да ли је Андрић већи од Гетеа, рекао – можда није од Гетеа али од Томаса Мана сигурно јесте. Да ли је било довољно да се не услиши последња жеља једном таквом аутору па да се после тога, што рече Душко, из ината сконцентрише енергија и као дар од Бога се врати на оно место где је он гледао на мост и да се ту направи град који је посвећен њему уз једну малу турбуленцију која се развијала неко време и којој је данас, чини ми се, дошао крај – Андрићград је пришао Вишеграду, а Вишеград је пришао Андрићграду и то је сад једна целина и то ће Вишеградска стаза да потврди – закључио је Кустурица.

У другом делу програма, Андрићеве записе из „Знакова поред пута“ говорио је глумац Небојша Дугалић, а наступио је и хор „Србадија“ из Бијељине. Публика у Андрићграду нарочито топло поздравила је извођење руских композиција.

 

Милан Ружић

Тагови: , , , , ,

1 коментар

  1. sasa каже:

    Prava Srbija nalazi se sa leve strane Drine – u Republici Srpskoj!
    Ovo sto se sada zove Srbijom je jad i cemer, koji na Vidovdan bira LGBT premijera i predaje parce po parce Kosova i Metohije Albancima.
    Za prodaju Kosova farbaju se vozovi, a sada ce i nekakav jarbol sa zastavom, od valjda sto metara, da (na 100% regularnom tenderu) naprave.
    Srbija ne zasluzuje da se zove Srbijom.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.