KОСТИЋ: Политика jе поjела живот у Србиjи

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Политика jе поjела живот у Србиjи, каже у разговору за Танјуг председник Српске академиjе наука и уметности Владимир Kостић, коjи примећуjе да смо постали друштво латентног неприjатељства, а да jе дискурс политичког говора такав да диjалог и полемика подразумеваjу да се противник мора „згазити“.

Замољен да коментарише стање духа у насем друштву, а на опаску да се све претворило у политику и политичарење, те да конструктиван диjалог готово не постоjи, Kостић примећуjе да глобална конфузиjа ниjе наша привилегиjа.

„Цела цивилизациjа у глобалноj jе конфузиjи, и то ниjе само наша привилегиjа. Mеђутим, историjски сплет околности, политичких превара, свега што jе оваj народ прошао у последњих неколико децениjа заправо нас чини у тоj конфузиjи jош рањивиjим, jер без jасних ориjентира посегли смо за митоманиjама, митологемама, самопоништавањем и jедноставно смо постали друштво без друштва“, наводи Kостић.

Oвде, како каже, нема jавности, а ми смо сви „атомизирани поjединци коjи се негде боре за основну егзистенциjу на начин коjи им jе доступан“.

„Неколико пута смо констатовали да jе у дужим периодима политика поjела живот у Србиjи и да за некакве мале ствари готово да нема места“, подсећа Kостић, коjи примећуjе како људи с чуђењем коментаришу нечиjе занимање за музику, поезиjу, а износи и лични пример:

Добио jе, каже, недавно jедно писмо у коjем jе оптужен да се бави уметношћу и науком „док кућа гори“.

„Jа дубоко веруjем да кућа коjа нема уметност и науку и треба да изгори, од ње нема велике користи“, његов jе одговор, jер, како каже, национална кућа о коjом говоримо, кућа државе, морала би да има осећаj управо за те ствари.

Помиње у прилог томе да jе Черчил, према неким изворима, на почетку Другог светског рата смањивао буџете за сва министарства сем за министарство културе, а на питање зашто то ради, сам jе упитао – па зашто се ми онда боримо?.

„У том неком контексту чини ми се да смо постали друштво латентног неприjатељства, а дискурс политичког говора jе говор у коjем jе диjалог и полемика разговор у коме се онаj ко jе ваш противник мора смазати, понизити, уништити, згазити, повредити…“, примећуjе Kостић.

Сматра зато да би, ако jе „баш та српска чаробна полемика у питању“ требало можда пронаћи његове породичне мане – „децу коjа можда негде не уче како треба или не раде оно што би се од њих очекивало, идеолошке потке његових противника…

Наводи у том смислу пример његовог приjатеља коjи jе недавно, изненађен љубазношћу маjстора, продавца, конобара, постао опрезан и сам себе упитао „о чему се овде ради?“.

Oдговор на то „о чему се овде ради“ Kостић види у чињеници да смо толико атомизирали друштво да онаj с коjим разговарамо по правилу jе „онаj други“.

„Поделили смо се по партиjама, поделили смо се на младе и старе, подеили смо се на Београд и провинциjу, на Звезду и Партизан…И jедино што радимо jе да трошимо неисцрпно енергиjу у тим поделама, а када се погледа ми смо сви у jедном истом кара-казану“, констатуjе.

Зато и веруjе да jе jедан од првих корака покушаj да се на неким просторима заправо обезбеди могућност разговора – диjалога.

„Jа сам дубоко убеђен да се Србиjа може волети на различте начине, а да ти начини не мораjу бити идентични. Инсистирање на саборности оног типа коjе се понекад погрешно схвата jе практично идеjа jедне књиге, ми ту саборност морамо да дефинишемо кроз различита мишљења, кроз индивидуална прегнућа“, уверен jе Kостић.

У томе и види улогу Aкадемиjе и то са два нивоа.

„Jедан jе ниво обезбеђивања простора да људи коjи нису нужно истомишљеници разговараjу о различитим стварима и то jе СAНУ у протеклих годину дана, примећено или непримећено, покушала да уради“, наводи Kостић.

Неки су се покушаjи, додаjе, изродили у мале конфликте, али каже да се ипак дискутовало на разне теме – о науци, поштењу у академском простору, односу науке и привреде, о култури, било jе низ активности, а Aкадемиjа, према његовим речима, намерава да у том правцу настави.

За jесен председник СAНУ наjављуjе jедну велику конфернциjу о култури у Србиjи, као облику очувања државног и националног идентитета и интегритета, али не, како обjашњава, са спекта само чувања баштине, него и актуелних уметничких вредности – како их препознаjемо, како их ценимо…

Друга линиjа на коjоj ће Aкадемиjа инсистирати, наводи Kостић, jе линиjа професионалности – ово стога што, како каже, дубоко веруjе да jе убиство jедног друштва онда кад се уништи његова професионалност, било кроз партократско запошљавање или неадекватно довођење некомпетентних људи на различита места.

Зато и сматра да jе у нашем друштву некомпетентност много већа опасност од корупциjе.

„У том смислу желим да покажемо овим младим људима да jе овде и сада као што jе то било овде и некада, и као што се надам да ће бити овде и сутра, могуће да се нека врста креативности успостави и у уметности и у науци“, наводи Kостић и обjашњава да СAНУ то ради тако што jе увела низ циклуса предавања, али специфичних – у смислу да, рецимо доведу људе, астрономе, каквих у Београду има неколико група, „занесењака коjи су нам донели нешто мало истине на тацни“, али за коjе људи не знаjу, или знаjу више у свету него овде.

„Да не говорим о генетици, где постоjе људи коjе такође много више препознаjу таjмо него овде. Направили смо нешто што се зове мастер клас, зовемо људе коjи су нешто урадили, Хаjдина, Лоjаницу, Драгослава Mихаjловића, коjи причаjу о томе шта су урадили, шта нису успели да ураде, коjи су им били узори, коjе су им победе, коjи порази и зашто су остали“, наводи Kостић и поjашњава даље:

„Jер оваj простор не сме у будућности бити простор достоjанствених прензионера коjи ће се чудити где су нам отишла деца. Mи морамо таj простор да направимо, и то покушавамо, да будем потпуно искрен, с мање или висе успеха, што се тиче СAНУ“.

На опаску да смо заборавили да водимо диjалог, бар онаj конструктивни, Kостић каже да jе то апсолутно тачно и то на много нивоа, jер, како каже, „таj се дискурс из политике токсично излио на комуникациjу вршњака, на кафанске разговоре, на разговорем међу приjатељима у канцелариjи и то jе стална врста полемике“.

Препричава да jе недавно у расправи на клиници на коjоj ради у току дискусиjе jеда колега затражио реплику, а да jе његов коментар на то био:

„Kаква реплика, коjа реплика међу колегама'“.

Уверен jе баш због тога да негде морамо да артикулисемо самопоштовање, коjе смо, тврди, потпуно изгубили и оно се креће од митоманиjа и потпуног негирања типа ми смо нуле, ми смо ништа, ми смо етнички краj што, сматра, ниjе тачно, па до тога да научимо, што jе страшно тешка диспциплина, да слушамо кад говоримо.

Зато и каже да jе бескраjно захвалан кад сретне човека коjи jе у стању „да слуша оно што говорим и да видим да то обрађуjе без обзира да ли ће прихватити или не“.

Kостић: Наставићемо да служимо друштву, држави, а то ниjе мало

Српска академиjа наука и уметности ове 2016. подсетиће на чињеницу да jе пре равно 175 година настала идеjа о потреби jедне такве институциjе, што, према речима Kостића, представља озбиљну традициjу и за Eвропу и за Балкан.

„Понекад у шали кажем како jе чудно да су наше полуписмене мегданџиjе, коjе су правиле ову државу, имале свест о потреби и културе и просвете и доводиле писмене и озбиљне људе у мери у коjоj су знали и могли“, каже у разгововру за Танјуг Kостић, уз опаску да jе друга прича то

„зашто смо ми са даљим образовањем у томе попустили“.

Чињеница jе, међутим, додаjе, да СAНУ стоjи у друштву коjе jу jе изнедрило и да покушава да му служи и, како примећуjе, негде се налази између два екстрема.

С jедне стране jе, како обjашњава, потпуна „негациjа“ те институциjе кроз перцепциjу о „гомили артеросклеротичних особа коjе не раде ништа и воде неке разговоре“, док се на другоj страни ствара представа о институциjи чиjа се улога практично прецењуjе кроз уверење „да свему можемо да дамо некакав одговор“.

„Oвакви какви смо, а бољих нема, (има бољих поjединаца, али мислим институционално), ми ћемо наставити да служимо друштву и овоj држави како знамо и умемо, а ако моjе мишљење нешто значи, то веруjте ниjе мало“, поручуjе Kостић.

Додаjе да у оквиру тих 175 година коjе СAНУ обележава ове 2016. неће бити свечане академиjе, већ ће бити огроман броj активности.

„Бавићемо се конкретним питањима друштва да бисмо показали да нећемо само призивати историjу и успомене, већ да Aкадемиjа хоће да те успомене прави данас“, наводи Kостић.

Танјуг

Тагови: ,

1 коментар

  1. sasa каже:

    Pare za kulturu treba ukinuti, ali ne zato sto nama ne treba kultura, vec zato sto se sav novac iz budzeta deli prema poznanstvima!
    To je anti-kultura, taman bilo kuturno na kvadrat.
    Zasto da neki radnik u fabrici od svog poreza daje pare za poznanstva politicara???
    Zasto bi iko davao pare za kumove, rodjake, prijatelje, tetke, zetove i sestrice politicara???
    Mene ne interesuje jesu li projekti kulturni ili ne, mene samo interesuje jesu li PRAVEDNI? Ako nisu, a svi znamo da nisu, onda automatski nisu ni kulturni! Nije kulturno dobiti novac preko veze.
    Valjda cu ja pre dati novac svojim rodjacima i kumovima nego da ih politicari daju svojim. Valjda cete i vi pre dati novac svojoj deci, nego deci politicara?!
    Kazete nema dijaloga i kriticke misli.
    Pa ko treba da kritikuje, ja ili vi?
    Kad ste zadnji put, mislim vi akademici, nesto kritikovali???

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.