ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ СЛИКЕ: Коста Хакман спасио од заборава Београдску митрополију

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Његова светост патријарх Варнава је својевремено пре планираног рушења старе зграде Патријаршије из 19. века у Београду, желео да сачува успомену на ту историјску зграду у виду уметничке слике. Трагао је за уметником који би тај задатак испунио и коначно изабрао Косту Хакмана (1899–1961) једног од најзначајнијих сликара у Краљевини Југославији, који је слику „Београдска митрополија” 1933. године урадио за месец дана. У истом периоду настало је и мање Хакманово уље „Кухиња старе Београдске митрополије”. Ове детаље око настанка два позната дела Косте Хакмана, открила нам је његова ћерка Милица Хакман, историчарка уметности.

Поменути радови налазили су се у Патријаршијском музеју у Сремским Карловцима, у време док је Хакман предавао у Реалној гимназији у Сремским Карловцима. Уметник је као врстан педагог радио још и у Првој мушкој гимназији у Београду до 1935. кад је прешао на Технички факултет, а од 1940. био је ванредни професор на Академији ликовних уметности у Београду.

Подаци о настанку слика су нови и за Милицу Хакман, па она истиче:

– Ова два дела биће ускоро изложена крајем јануара у Дому Јеврема Грујића у Светогорској улици у Београду, уз још неколико акварела из приватних колекција. Слика „Београдска митрополија” се тренутно налази у Двору Патријарха српског, а „Кухиња старе Београдске митрополије ” у Музеју СПЦ у Београду. Коста Хакман је важио за једног од најбољих акварелиста на југословенским просторима и истицао је да на акварелу ради баш као на слици. У време затворених музеја изложбе по мањим галеријама су прозор у свет.

С обзиром на то да је прошло много година од претходне ретроспективе посвећене делу овог чувеног сликара, његова ћерка сматра да би било лепо освежити сећање новом ретроспективом, ауторке Љиљане Стојановић Пилетић.

– Галерија Дома Војске Србије је одлично место за тако нешто. Желим да подсетим да Музеј савремене уметности у Београду поседује 23 Хакманова дела, Галерија Бељански 13, Народни музеј 12, међу којима је рад „Предграђе Београда” из 1937. који је био изложен у Паризу на Светској изложби, а уметник је за њу добио златну медаљу. Сарајевска галерија има око 20 слика и у Тузли се налази седам дела, истиче Милица Хакман.

Коста Хакман је, након школовања у великим европским центрима попут Прага, Беча и Кракова, у Паризу стасао у колористу, сликао је пејзаже и мртве природе, али и ентеријере, портрете и аутопортрете. Постаје члан групе „Облик”, а по повратку у Београд и групе „Дванаесторица”. Био је посвећен педагог. Редовно је излагао у земљи и иностранству где је учествовао на изложби Југословенске уметности у Риму, као и на Светској изложби у Паризу (Златна медаља 1937. године).

Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.