КО СТОЈИ ИЗА ФИРМЕ „ФИЛМСКИ ПУТ“: Карић купио „Авала филм“?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

У потрази за стварним власником фирме која је купила “Авала филм”, “Вечерње новости” су из два кредибилна извора добиле информацију да се иза ове, готово спектакуларне трансакције, крије Богољуб Карић.

Наиме, извори “Новости” кажу да је Карић на почетку приче о приватизацији “Авала филма” својим најближим сарадницима казао да ће пазарити некада највећу југословенску филмску кућу, да с њом, а посебно земљиштем у њеном власништву, на изузетним београдским локацијама, има велике планове. Због ситуације у којој се већ годинама налази (оптужница за наводне проневере у “Мобтелу”), Богољуб се одлучио за посредну трговину, односно нашао је поверљивог човека који је недавно основао фирму “Филмски пут”, пријавио се на конкурс, положио новац и на крају купио “Авала филм”.

У Агенцији за привредне регисте стоји да је власник “Филмског пута” извесни Мишел Бабић, с местом становања у Паризу, али се испоставило да је споменута фирма под хипотеком коју контролише таксиста из Панчева, Саша Ћоровић. Извори “Новости” тврде да је Ћоровић тај Карићев човек који је све преузео на себе с идејом, разуме се, да фирму у одређеном тренутку препусти Богољубу Карићу.

Револт многобројних филмских радника због продаје имовине једног од највећих филмских студија у овом делу Европе и даље траје. Како за “Новости” каже Срдан Голубовић, председник Асоцијације филмских редитеља Србије, догодила се иста прича као и са “Београд филмом”.

– Очекивали смо, морам признати, да ће се “Авала филм” продати можда чак и за мање од девет милиона евра, што је понуђено као основна цена, и да је све унапред “измонтирано”. На то нас је упућивало игнорисање Министарства културе и државе, јер је овде на снази нови тренд – да се нешто што је, пре свега друштвена имовина, и што је направљено од пара генерација и генерација пореских обвезника, даје у бесцење богаташима новог доба.

По његовим речима, с једне стране, у “Авала филму” су огромне непокретности које су отишле испод вредности, а други сегмент приче је културна баштина – сви ти филмови који су такође настајали новцем грађана ове земље, али и самих аутора који су их правили.

– Свака цивилизована, правно уређена држава, свако министарство културе које је свесно своје функције, реаговали би, просто не би дозволили такву пљачку, поготову што већ имамо велику криминалну причу са “Београд филмом”. Она се, међутим, поновила. Мислим да не треба бити претерано паметан да би се видело да у овој земљи све губи своју праву вредност, да је ово само почетак страшног процеса растурања и распарчавања, и да нас чекају нове распродаје – можемо се надати да ће нека “вампирска” фирма попут “Филмског пута” који је купио “Авала филм” (о којој ниједан филмски радник у овој земљи ништа не зна), ускоро купити колекцију Народног музеја непроцењиве вредности, чим се Министарство културе и држава прогласе ненадлежним за то. Јер, ако су били ненадлежни за филмски фонд “Авала филма”, у коме леже дела која су награђивана светским наградама, и која су такође непроцењиве вредности, зашто би сутра били надлежни за дела Народног музеја – пита се Голубовић.

Редитељ Стефан Арсенијевић каже да, поред огромног губитка за културу, у причи о “Авала филму” постоји и оно што би морало да забрине сваког грађанина ове земље.

– Порука свега што се догодило јесте да је све на продају. Апсолутно је више небитно шта се продаје, важно је само да дође неко са парама, па ће се продати и наш културни и национални идентитет, и наши животи. Можемо да очекујемо да буду распродати и Народно позориште, Београдски победник, МСУ јер, руку на срце, не доносе довољно новца и не знамо чему служе. Сада нам је коначно јасно да је то логика којом се руководи ова држава. Распродаја наслеђа за неколико секунди, које је српску културу прославило у свету, јер кинематографија је била, а то је и данас, ма шта ко рекао, наш највећи културни бренд, мало је рећи да је скандалозна. Она је криминална.

Арсенијевћ сматра да треба само логично сложити чињенице, и да све одмах постаје јасно.

– Ако једна држава у бесцење распрода четрнаест биоскопа “Београд филма”, а онда неколико година касније то исто понови са “Авала филмом”, онда се све то чини опаснијим и гротескнијим. Неће бити добро ако се олако пређе преко овог догађаја по систему – три дана медијске буке, а онда све пада у заборав, јер се бојим да су онда и култура, и грађани, у проблему – истиче Арсенијевић.

По речима Срђана Кнежевића, аутора документарца “Авала филм: спас или пропадање” (премијерно приказан на Фесту пре три године, у коме говори више од 50 истакнутих филмских аутора чија су дела ту настала), уопште нема места изненађењу.

– Од почетка је било више него јасно да је све намештено, наштимано, да је читав “случај” некада највеће филмске компаније у овом делу Европе врло “чудан”, и да се само чека ком тајкуну ће се комплетна имовина “Авала филма” ставити на “тацну”. Борба за то трајала је више од десет година, а главни кривац што се то напокон и догодило је држава. Сада чујемо да се све сваљује на друге људе – они који су се прогласили ненадлежним за филмски фонд “Авала филма”, на дан њене продаје шаљу комисије које утврђују да Кинотека није донела ниједно решење којим се неко дело проглашава културним добром. То комплетира “шизофрени” и отужни утисак који оставља прича о “Авала филму”. Очито је да је држава све блокирала, и да је једини циљ био продаја – истиче Кнежевић.

МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ: „ФИЛМСКИ ПУТ“ ИСПУНИО ОБАВЕЗЕ

Министар привреде Жељко Сертић и министар културе и информисања Иван Тасовац разговарали су јуче са представницима “Филмског пута” и директором Југословенске кинотеке Радославом Зеленовићем о будућности приватизованог “Авала филма” и судбини филмског фонда који је, после приватизације, прешао у власништво новог купца. У саопштењу са састанка наводи се да је министар Сертић констатовао да је “Филмски пут” испунио све законске одредбе у поступку приватизације и да је преостало да, у року од 30 дана, исплати остатак новца. По његовим речима, процес куповине, из стечаја “Авала филма” је завршен, и из остварене продајне цене биће намирени сви повериоци, а део средстава ће приходовати и буџет Републике Србије. Како је навео, филмски фонд је сасвим сигуран, и нема говора о његовом отуђењу, продаји и слично, о чему је последњих дана било пуно спекулација и неистина. Он је подсетио да, у складу са Законом о културним добрима, није дошло до било каквог угрожавања филмске грађе у “Центар филму”, “Дунав филму” или “Унион филму”, који су, такође, променили власничку структуру.

Новости

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.