КЊИГА О ПОСЛЕДЊИМ ЈАСЕНОВАЧКИМ ЛОГОРАШИМА: Заборављени од друштва и државе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

У Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци синоћ је промовисана књига „Заборављени“, аутора Дејана Мотла и Ђорђа Михаиловића, која говори о посљедњим јасеновачким логорашима.

Мотл, који је и кустос у Спомен подручју „Доња Градина“, рекао је на промоцији да је књига добила назив „Заборавњени“ зато што су прежвјели јасеновачки логораши били заборављени од друштва и државе.

Он каже да књига садржи биографије 169 преживјелих јасеновачких логораша са њиховим фотографијама и потресним причама о страдањима у Јасеновцу.

Мотл наводи да су подаци о логору Јасеновац у књизи кориштени из историјске архиве у Загребу, Београду, Сарајеву, Бањалуци и Спомен-подручју Јасеновац.

Рецензент ове књиге – Његово преосвештенство епископ славонско-пакрачки Јован (Ћулибрк) рекао је да ово дјело представља суво злато, с обзиром да на подручју бивше Југославије до 1996. године није постојала ниједна књига која говори о истини о логору Јасеновац.

„Ова књига је оно што нам је недостајало не годинама, већ деценијама. Само због тог мјеста у историографији она је благослов, она је била неопходна и ово је знак новог времена које долази“, рекао је епископ Јован.

Историчар Жељко Вујадиновић рекао је да остају велика историјска питања у вези са Јасеновцем – како је уопште био могућ, како је била могућа таква политика НДХ и гдје су њени историјски темељи.

Вујадиновић је истакао да је историјско питање – због чега у СФРЈ није било приче о логору Јасеновац и како је то повезано са развојем те земље након сукоба са Информбироом 1948. године и послије покушаја успостављања веза са Ватиканом, те затегнутих односа комунистичких власти након суђења надбискупу Алојзију Степинцу.

Он је рекао да је отопљавање односа Југославије са Ватиканом резултирало споразумом да се не прича о Јасеновцу, истичући да је то један од разлога због чега није било темељних историјских студија о том стратишту и зашто се престало са истраживањем усташки злочина, што је било започето 1945. године.

Промоцији су присуствовали министар просвјете и културе и Републике Српске Дане Малешевић, конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, директор Републичког завода за културно-историјско насљеђе Слободан Наградић, представници Удружења логораши Другог свјетског рата, угледни научни, јавни и културни радници.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.