ЈЕСМО ЛИ ДОСТОЈНИ НАСЛЕДНИЦИ ВЕЛИКИХ СРБА: Родна кућа Светог Саве нестала у корову

ИСКРА на Фејсбуку

Savino rodno mesto

Није Дежева обично село, овде је Стефан Немања стварао прву српску државу, у овој долини били су његови двори и саборна црква, овдашњим стазама ходали су његови синови Вукан и Стефан Првовенчани, у засеоку Мишчићи, недалеко од Петрове цркве и Ђурђевих ступова, рођен је Свети Сава, овде су расли и други велики Немањићи: Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин… Из Дежевске долине у свет су кренула два српска цара – Душан Силни и Урош Нејаки и више српских краљева… Задрхтим кад помислим ко је све ходао овом светом земљом и запитам се да ли смо ми данас достојни наследници тих великих Срба.

Овако, за “Новости”, говори професор и публициста Мирко Поповац из Дежеве код Новог Пазара, родног села Светог Саве, питајући се зашто се надлежни односе недостојно према својој постојбини и својој најславнијој историји. На питања и зашто су Савина родна кућа и Немањина саборна црква у корову, односно зашто се у Дежеви, где су сваки камен и сваки бусен земље – историја, годинама ништа не истражује и не гради, Поповац нема одговора. Тужно је, вели и што српски основци и средњошколци на екскурзије иду у Грчку и Турску, а заобилазе постојбину Стефана Немање и Светог Саве…

– Да представници Цркве нису, пре неколико година, на месту где је била Савина родна кућа поставили велики крст и обележили ово свето место, не би се ни знало да је овде рођен највећи српски просветитељ. Нема у селу туристичких група и ђачких екскурзија, нема малих Срба да се уче на извору и напајају великим делом Светога Саве – говори нам Поповац. – Многа деца у Београду, Крагујевцу или Новом Саду, нажалост, још нису чула за Мишчиће и Дежеву. Зар је за државу велики трошак да у Мишчићима обнови Савину родну кућу, асфалтира прилазни пут од тек стотинак метара и обезбеди некога ко би младој генерацији причао о Светом Сави, Стефану Немањи, Стефану Првовенчаном, Душану Силном….

Фото: Новости

Фото: Новости

Мештанин Желимир Новаковић такође је огорчен јер је запостављена постојбина и славна српска прошлост.

– Србија не може бити озбиљна држава док год се стиди своје историје, последњи је тренутак да обновимо своје душе и своје задужбине. Родно село Светог Саве и цела Дежевска долина треба да буду место српског ходочашћа и српског окупљања и саборовања, место којим ће се цела Србија поносити – наглашава Новаковић.

Да ипак у Дежевској долини све не буде без наде, побринули су се верници из овог краја када су пре три године одлучили да у центру Дежеве, недалеко од остатака Немањине саборне цркве, уз благослов владике Теодосија, помоћ Епархије рашко-призренске и својим прилозима, почну изградњу Храма Светог Саве. Помогли су и верници из Швајцарске, Немачке, Аустрије, Аустралије….

Фото: Новости

Фото: Новости

– Негде смо на половини, градимо полако, колико има новца, али напредујемо, храм ће бити висок 15 метара, сада смо на шесто-седмом метру, а пре зиме ћемо стићи до деветог метра, ако бог да, идућег лета ћемо укровити светињу – истиче инжењер Радиша Биорац, који руководи радовима.

Храм ће, како каже парох дежевски Иван Јеремић, освежити и препородити Дежевску долину, наводећи да имају пуну подршку и помоћ од Епархије рашко-призренске и владике Теодосија.

ЖАЛ ЗА ОЦЕМ РАДОСЛАВОМ

ИЗГРАДЊУ Храма Светог Саве у Дежеви са својим верницима започео је тадашњи парох дежевски отац Радослав Јанковић, који је летос, одлуком владике Теодосија, пребачен у Косовску Митровицу. Верници су желели да он остане у Дежеви и да гради храм све до завршетка, писана је и петиција да он остане. На крају је, због потреба службе, морао да оде уз обећање владике да ће се за годину вратити.

Верници у Дежевској долини очекују да ће се за изградњу храма својски борити и отац Иван Јеремић, наследник оца Радослава, који је већ прионуо на посао.

“МИШЧЕ МОЈЕ”

ПРИ повратку из Студенице, километар пре двора у Дежеви, Стефана Немању дочекала је властела, а његова супруга у наручју је носила њиховог треће сина – Растка. Био је то први сусрет великог Стефана и његовог Растка. Прихвативши први пут сина на руке, Немања је шапнуо “Мишчићу мој, мишче моје”, па је село добило име Мишчићи.

Новости

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.