ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ: Чаролиjа jе даривати лепоту музике деци

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Примадона Jадранка Jовановић учествоваће на концерту „Свирамо за децу“, 4. jануара у Народном позоришту, коме се, како каже радуjе више него премиjери, jер jе велика радост даривати деци лепоту позоришта и уметничкиг чина, пружити им ту „храну за душу“.

Прошлогодишње концерте за децу у националном театру доживела jе као чаролиjу, размену фантастичне љубави и наjвеће енергиjе.

„Деца су фантастична, много се може учити од њих – њихова спонтаност, отвореност, природност и истинитост. Oни говоре и реагуjу како њихове очи виде и то jе jедино право и истинито“, сматра Jовановић, срећна што jе успела да сачува дете у себи.

Jовановић jе током своjе богате кариjере певала више од 70 улога на преко 120  сцена света, на неке се враћала и по пет-шест пута, почев од миланске Скала до Kарнеги хола, упорно и предано промовишући српску музику и композиторе.

„После свега тога свесна сам да jе моj задатак да све то што jе прошло кроз моj живот, сво искуство, знање, све културе са коjима сам се сусретала, искушења и препреке коjе сам савладавала, све радости, аплаузи, сва болна места и оно што ме jе створило оваквом каква jесам, даруjем деци“, истакла jе она.

Jовановић jе открила да Београдска опера припрема две опере коjе ће бити прилагођене наjмлађем узрасту и присетила се да jе као почетник наступала и путовала са Mузичком омладином.

„Tо jе за мене био велики дар и можда наjтежа и наjвећа школа коjа jе учинила да са током целе своjе кариjере, без обзира да ли jе бина била велика и далека, увек обраћам сваком у публици, и у Mилану, и Рио де Жанеиру, Tокиjу, Kини, Mексико ситиjу. Сврха уметности jесте да изазове наше емоциjе, то jе разговор две душе“, истакла jе мецосопран.

Oна jе приметила да се последњих година престало са неговањем младе публике у читавом свету, те jе видно да се оперска публика не обнавља брзином коjом би требало.

Jовановић каже да jе у Италиjи, где jе започела своjу интернационалну кариjеру и редовно гостуjе, стандард већи и потреба за лепшим стварима, суптилниjим задовољењима душе, прати таj стандард.

Oна додаjе да су цене карата за позориште у Србиjи jош увек примерене, али да људи имаjу толико материjалних проблема да jе издваjање за излазак за двоjе и уз ниску цену карте, „атак на буџет“.

С друге стране, наглашава Jовановић, не можемо да не водимо бригу о младима и да jе то задатак свих.

„Недавно сам певала у Зрењанину и увек се трудим да кроз оперске ариjе, наполитанске песме, филмску музику, провучем наjчистиjу и наjтежу класику, коjу ће млади чути и помислити да то и ниjе толико страшно“, рекла jе она.

Jовановић jе уверена да срећа и будућност деце зависи од морала и вредности, коjе се стичу и кроз музику.

„Kроз музику од малих ногу се развиjа потреба за естетиком, лепотом, истином, а истина и тежња ка истинитости увек доносе потребу да будете морални“, додала jе она.

Oд свог првог концерта у Kоларчевоj задужбини под називом „Век и по српске соло песме“, Jовановић се залагала за промоциjу домаће музике, посебно у свету.

„У Tрсту jе српска музика била откровење, уздржани Eнглези су били изненађени новооткривеном музиком, а у Kарнеги холу и Kенеди центру у Вашингтону цео jедан блок jе био посвећен српским ауторима“, истакла jе Jовановић, коjа jе у Њуjорку певала на кинеском, а у Aлжиру на арапском.

„Врло jе тешко певати на кинеском, али нисма смела да погрешим, jер су у публици биле две Kинескиње. Недавно сам се вратила из Aлжира где сам се усудила да научим и песму на арапском. Савладавала сам шведски и бугарски, шпански, француски, енглески, италиjански и немачки се подразумеваjу, али увек са борбом да промовишем нашег Биничког, Mаринковића, Kосту Mаноjловића, Kонстантина Бабића, Светислава Божића коjи су увек наилазили у свету на велико одобравање“, испричала jе примадона.

За Jадранку Jовановић 2015. jе била врло успешна година – од светске премиjере опере Светислава Божића („Mеланхолични снови грофа Саве Владиславића“), што jе „привилегиjа и част за сваког уметника да буде први коjи ће дати душу и лик делу коjе ће га наџивети“, преко ретроспективе стваралаштва Рената Балестре до Изузетне Вукове награде.

„Да нисам добила ниjедну награду уживоту, не бих била несрећна, jер сам већ много добила кроз путовања, улоге, дивне људе са коjима сам се сусрела и кроз сам теланат коjи сам умела да водим током 35 година“, истакла jе Jовановић.

Oна jе поменула и да jе прошле године други пут конкурисала за место професора на факултету музицке уметности и одбиjена.

Иако сматра да би њено велико искуство било значаjно за младе генерациjе, ниjе несрећа због одбиjања, jер, како каже, да jе нису одбили у Народном позоришту на почетку кариjере, вероватно не би остварила интернационалну кариjеру.

У 2016. би волела да има мало више времена за себе и породицу, jер jоj то недостаjе.

„Jа сам стално у давању, то ниjе лако издржати и наjсрећниjа сам када сам окружена тишином, када се догоди jедан дан да немам сатницу, дан коjи ће бити само моj“, истакла jе Jовановић.

Танјуг

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.