ИЗЛОЖБА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ У БЕОГРАДУ: Последњи руски цар међу Србима

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

Посетиоци Храма Светог Саве имају ексклузивну прилику да виде оригиналне личне фотографије руске царске породице Романов. Део збирке царског фотографа, открива посебне везе руске са српском и црногорском краљевском породицом.

Изложба „Четири века дома Романових — буђење сећања“ биће отворена у петак 17. јула у крипти Спомен Храма Светог Саве, поводом црквеног празника посвећеног трагично страдалој породици последњег руског цара.

Фото: rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

Било је потребно две године да се, уз помоћ задужбине Карла Буле, царског фотографа из доба Николаја II Романова, формира изложба његових радова, која је ексклузивна, како за Србију, тако и за Русију. Реч је о 500 оригиналних фотографија, које су историјски преглед догађаја у Русији током четири стотине година владавине чувене породице. Ту су и репродукције сликарских дела, насталих пре изума фотографије. Изложба ће бити посебно занимљива и самим фотографима, каже за Спутњик протонеимар Храма Светог Саве др Војислав Миловановић, који је иницијатор изложбе.

„Технологија фотографије је у то доба у Русији била за педесет и више година испред фотографије у остатку света. То су изузетне фотографије, не само класичне, већ и што би данас рекли ’лајф‘ фотографије, из живота породице Николаја II Романова. Руска технологија у то доба је била изузетна. Занимљиво је да је у то доба била развијена и колор фотографија. Крајем 19. и почетком 20. века у Русији је постојала колор фотографија која се у Европи појавила тек много касније. То је посебна технологија која нема везе са садашњом“, истиче др Војисалв Миловановић.

Фото: rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

Током владавине Романових, српски народ са Русијом повезују бројне нити, посебно за време ратова ослобођења и независности, односно Великог рата, када је Николај II стао у заштиту Србије, у време када јој је претило уништење. Изложба је конципирана као подсетник и скуп визуелних белешки које указују на чињеницу да је период владавине Романових оставио дубок траг у историји не само Руског царства, већ и читавог света.

Историчари кажу да је цар Николај гајио изузетну наклоност према Србији и српском народу. У време његове владавине, на двору је живело више Срба, а кћерка српског краља Петра била је удата за једног од Романових. Две кћерке црногорског краља Николе такође су биле удате за Романове.

„Изложба доноси низ занимљивости, које могу да назовем пикантеријама. Посебно је занимљив однос Србије и Русије из тог доба, који је и родбински. Многи који нису знали шта је представљала Руска империја и ко је био руски император, моћи ће много тога да науче. Имаће прилику да виде српску и црногорску делегацију приликом царевог венчања. Представићемо и фотографију једног пиротског ћилима који је у Русију стигао из Пирота, као свадбени поклон“, каже протонеимар.

Царска династија Романов је владала Русијом од 1613. до Октобарске револуције. Тада је, без суђења, побијено седамнаест чланова породице Романов.

Године 2000, Руска православна црква је канонизовала цара Николаја II и погубљене чланове породице, њихов црквени празник је 17. јула, па ће отварању изложбе претходити света архијерејска литургија, коју ће у Храму служити патријарх српски Иринеј.

Изложба „Четири века дома Романових — Буђење сећања“ отворена је до 30. јула ове године.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.