ИВАН КАРЛ: Кустурица на млечном путу

ИСКРА на Фејсбуку

Емир Кустурица је од генијалног редитеља (што и даље јесте) последњих година постао бренд који хода, а његов разбарушен лик, заштитни знак спектра интересовања и делања. Од истоимене музичке групе која свира велике турнеје, преко дрвеног раја на Мећавнику, камене посвете Андрићу у Вишеграду до оригиналног фестивала, раскошне опере и тиражне књиге у првом лицу.

Шта онда да напишем о новом филму, а да не погрешим? Да пробам да препричам, има толико тога, да бих нешто важно, испустио. Да га критички сецирам кроз неколико реченица, е па ни то неће моћи. Није такав материјал. Професор, како га ословљавају блиски пријатељи и поштоваоци, а себе убрајам у ове друге, јесте човек чији је буран живот, заправо најзначајнији филм који сам пише, режира и игра главну улогу. Изнео сам сличну констатацију пре петнаестак година, када ми је као младом студенту, који је тада на Трећем каналу радио емисију о филму, учинио част и дао интервју. У међувремену је снимио „Живот је чудо“, „Завет“, „Марадону“ и, коначно, после предугачке паузе, „На млечном путу“, који је од набројаних, најкомплексније и, додао бих, најличније остварење.

Ако се узму у обзир, опште познати и више пута понављани редитељеви ставови о уметности, људима, политици, геополитици, религији, природи, онда је ово интимна филмска књига прозе, коју неће сви разумети, али која ће остати храбри траг нечега што се и даље дешава на трусним балканским просторима, од којих моћан свет, очигледно, не жели да дигне руке. Моника Белучи је много уложила у поверену улогу, као да је хтела и себи и њему да докаже да она то може. И успела је. Слобода Мићаловић такође. Направила је лепршаву и упечатљиву каријерну ролу. Кустурица је као и увек, успео да извуче максимум од својих глумаца, натуршчика, чак и животиња, свих осим себе јер се његов Коста не сналази увек најбоље између две женске ватре. И то је можда каменчић у ципели филма чија уводна шпица, наводи да је сценарио настао из три приче.

Потпуно исправно, јер овде јесте било материјала за три засебна целовечерња филма, који би могли да творе трилогију, али професор се, вероватно намерно, одлучио да све стави на шведски сто слике, звука и речи и направи гозбу за очи и уши у свом стилу. И за крај, као некадашњи селектор Феста, морам да наведем, нешто што верујем да ће колеге који сада воде фестивал, јавно рећи. Кустурица је давањем филма за отварање и довођењем Монике Белучи у Београд поново задужио „институцију своје младости“, као и током деведесетих када је захваљујући његовом позиву, публика у Сава центру видела Џонија Депа, Џима Џармуша и Харвија Кајтела.

Блиц

1 коментар

  1. vladimir каже:

    Kada ocenjujete I valorizujete filmove dolazite do zakljucka da je jedini precizan i tacan kriticar vreme.Vreme koje protice,prolazi I mi kao posmatraci koji polako starimo i sazrevamo.
    Recimo tek sada kada gledate Haven gate Majkla Cimina,posle trideset godina,vidite kakvo je to grandiozno delo,tek sada vam je jasno kakva je to bila strasna krtika americkog drustva I sveta uopste,koji je ostao identicaln do danasnjeg Dana.A film je bio popljuvan,iznakazen, I iskasapljen upravo od kriticara,sto is zle namjere sto is neznanja.Kakav je to veliki film bio da je potpuno unistio i skrsio jednog od najvecih studja tog doba.Ciimino je ovaj film snimao 3 godine,kao i Kusturica ovaj svoj,bio je beskopromisan sa producentima,umesto Jane Fonde insistirao je u to vreme na Elizabet Iper ,itd,itd..Ako sad pogledate ovaj film prvi put,a da ne znate niste o njemu,imali bi utisak da je snimlje prosle godine.
    Nakon skoro sest meseci I odgledanih 4 filma,uporedjujuci „Peterson“Jarmusa,“Salesman“Farhadija,“On the milky way“Kusturice sa „La,la land“ Cizela
    vec sad osjecate tu dramaticnu razliku u umetnickoj tezini I dubini.Ne ulazeci u doboke filozofske pore prva tri filma,za uzivanje u njima nece nam potrebno apsolutno nista sem dobre volje i pribora za gledanje I slusanje.Sva tri filma su toliko divna,sva tri filma su potpuno drugacija a istovremeno identicna,nema govora da ih takmicarski uporedjujete,Danas vam se vise svidja prvi,a sutra promenite misljenje.
    La la lend su vec svi zaboravili,I svi ce ga vise pamtiti po tome sto su ga senilni Fej Danavej I Voren Biti pogresno procirali na dodeli Oskara.
    A proslo je same 6 meseci

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.