„ХОЛИВУД РИПОРТЕР“ О КУСТУРИЧИНОМ ФИЛМУ „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“: Невероватна мешавина заразне музике, величанствених емоција и урнебесне комедије

ИСКРА на Фејсбуку

emir-i-monika-2

Филм је мешавина балканског претеривања, заразне музике, величанствених емоција и урнебесне комедије, оцењује Нил Јанг за Hollywood Reporter.

Насилнички бучна, тонално неуједначена, повремено развучена романтична екстраваганца, „На млечном путу“ нуди познату Кустуричину комбинацију балканског претеривања, перкусивне заразне музике, величанствених емоција, изненадног крвопролића и урнебесне комедије. Иако ће присуство Монике Белучи знатно допринети привлачности филма на иностраном тржишту, дани када је Кустурица био независни аутор са хитовима на биоскопским благајнама сада су историја.

Прошла је 21 година од када је „Подземље“ уздигло Кустурицу у ексклузивно друштво двоструких освајача Златне палме али његов статус у 21. веку – нарочито међу критичарима – је, генерално, у незавидном стању.

Између документарца о Марадони 2008. и „Млечног пута“ Кустурица је углавном привлачио пажњу због своје јавне персоне веће од живота и контроверзних политичких изјава, као што су похвале на рачун Владимира Путина, али и због глуме у филмовима других редитеља.

Сада је први пут себи доделио главну улогу. Врло добро грађени шездесетогодишњак, Кустурица се у филму повремено приказује у топлесу, а ла Путин, и упркос томе што је срдачан момак благог говора, његов Коста се показао као опасан љубавник и борац, кад је ситуација то од њега захтевала.

Иако има девојку Милену (Слобода Мићаловић) Коста се заљубљује у придошлицу из Италије (Белучи), а и Италијанка узвраћа истом мером. Међутим, на дан њихове свадбе, догађаји попримају апокалиптични обрт, захваљујући доласку специјалних снага које је послао Моникин бивши, британски генерал решен да се освети. У том тренутку филм улази у царство магичног реализма, у коме Кости у кључним тренуцима помажу његове животиње соко и змија. Пошто су избегли сигурну смрт, Коста и његова невеста преузимају обрисе фигура из народног предања: епске, трагичне, савладане моћним страстима, у спектакуларној сценографији зелених брда и долина (одлична фотографија Горана Воларића).

„Прекомерно у сваком погеду“ је, као и до сада, Кустуричина мантра.

Десетоминутни епилог, 15 година касније, заокружује причу у религиозном и сентименталном тону. Коста је сада божји човек, а његов прото-светачки статус потврђен је у сцени када вади трн из шапе огромног мрког медведа.

Ових дана нико не залази озбиљно у Кустуричин свет очекујући понизност, уздржаност или чак изнијансираност и жалити се да је „Млечни пут“ бучан и претеран исто је што и жалити се да је вода мокра. Под таквим какофонским околностима Белучијева се одлично снашла, а при том је добар део дијалога имала на српском.

Легендарна филмска лепотица и актуелна Бонд жена некако је успела да задржи своје достојанство током целог филма, без обзира да ли је избегавала метке под водом на дну бунара или се ваљала по блатњавом минском пољу уз видљиво дигитално урађену змију.

 

Blic, Hollywood Reporter

Тагови: , ,

2 коментара

  1. Micun Sestovic каже:

    Kusturica po autoru teksta nije nezavisni autor samo iz razloga sto je jedan od rijetkih rezisera cija glava nije pod kisobranom holivudskog vasarskog ekrana. Upravo ta nezavisna javna persona u liku Kusturice predstavlja trn u oku kriticara a kada se tome doda glorifikovanje Vladimira Putina smrtni greh mu je pripisan po automatizmu izlokanih zapadnih medija. Da je doticni autor zelio realno sagledati Kustinu mantru svijet bi barem imao sansu izgledati bolje kroz jedan realistican koment. Ovako brlog sadasnjeg otrovanog vremena,pokusaj “ Mlecnog puta“ moze samo opomenuti i poslati najvaznije poruke za “ zaludjeni svijet“ da otreznjenje moze doci samo kroz iskrenost i istinsku ljubav. Niko nije ni ocekivao da ce biti dodijeljena glavna nagrada jer bi bilo suprotno ustrosjtvu sadasnje civilizacije ali ono sto je najvaznije poruka je poslata.

  2. anaig каже:

    Da, sve dok pljujete po Maradoni i Komunizmu i recimo po Srbima, sve je dobro, ali ako slucajno kazete suprotno, postajete automatski nepozeljni i politicki nekorektni, iako nam zapadne demokratije pricaju o slobodi misljenja i izrazavanja. Eto to je to. S obzirom da oni znaju sta je dobro a sta ne, mi drugi nemamo pravo na svoj stav pogotovo ako nije kao njihov. Eto to je ta sloboda o kojoj nam govore.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.