ГОРАН ЛАЗОВИЋ И БУРАНОВСКЕ БАБУШКЕ, ексклузивно за ИСКРУ: Бог вам је дао Кустурицу и будите му захвални!

ИСКРА на Фејсбуку

14922229_1365986906757200_2890603014240153544_n

Далеко је село Бураново.

До њега се возом из Москве, са Казањског вокзала, путује два дана и девет сати.

Кад се стигне у Ижевск, главни град Удмуртије, пут до Буранова постаје песма.

Остаје још само тридесет километара!

Толико има и до Сарагула.

А Бураново мало, са пуно бреза,неколико улица и 650 становника.

У историјским читанкама први пут се помиње 1710!

Тада је имало 29 житеља.

14963162_1365988310090393_1894595602536420798_n

Од тога, 16 жена

Бурановске улице су уске и кратке.

Једна је Пушкинова, друга Партизанска, Зелена и Алтајска излазе на реку Бураниху, а Алтајском трче деца и шетају старци.

Удмурти су народ сличан  Иранцима.

У Русији их има око 630 000!

Примили су православље, али и задржали бројне прехришћанске обичаје.

Писмо им је ћирилично, има 38 слова, а главни ресурс – нафта.

Чајковски је рођен под овим небом.

Али, Бураново су прославиле бабушке, руски етно-поп састав, који је после наступа на Евровизији у Бакуу 2012. стекао светску славу.

Председник Републике Удмуртије, Александар Волков, их је назвао – националним херојима!

Осам госпођа!

Осам бабушки!

Осам пуслица!

Свака пореклом из Буранова.

Певају онако како су певале њихове прабаке.

И наступају у хаљинама од лане, које саме шију и украшавају.

Уместо ђерданима, ките се новчићима.

14971348_10209584520842012_1539066197_n

Неки су чак из 13 века.

-Јесте ли гладни? – пита Олга Николаевна Туктарева.

Оне своје госте нуде националним специјалитетима – погачицама од меса, купуса и печурака.

И то од посебне врсте брашна, које су носиле и кад су ишле на Евровизију, и у Бакуу од њега правиле ђаконије за новинаре.

Поштујући азербејџанску традицију, користиле су само јагњетину.

Госпођа Туктарева је руководилац “Бурановских бабушки“.

Завршила Пермски факултет културе!

15032921_1365987023423855_5041687662237059586_n

Уместо о музици, прича ми о краставцима које узгаја.

И признаје да су неке важне концерте отказивале због више силе – морале смо да садимо кромпир!

Екатарина Семеновна Шкљаева, рођена 1937,увек у џепу носи хлеб за птице.

И највише воли да пева са њима, док их храни.

Воли Србију!

-Бог вам је дао Кустурицу и будите му захвални!

Валентина Пјатченко је историчар и филолог.

Радила у Туркменији, као професор руског језика.

На удмуртском ми препричава филм “Живот је чудо“!

И зачуђена је како је не разумем.

И ја, такође.

Радећи на циркулару, 1998 изгубила  десну руку.

-Купила сам протезу и носим је само на сцени!

Супа од тикве је њен специјалитет.

Моли да запишем рецепт.

-Запамтићу! – кажем.

И наравно да сам заборавио!

Галина Коњева и Зоја Дородова потписују плакат и моле да будем пажљив.

Да га не изгужвам.

-Написале смо да поздрављамо читаоце ИСКРЕ!

А за Кустурицу спремају изненађење.

Да га обрадују као што је њих обрадовала телеграм – честитка од Владимира Путина.

-Очекујемо га, обећао је да ће доћи у Бураново и ми га чекамо!

14963358_1365989383423619_3134683893312010719_n

Игуман Сергеј Рибко, један од главних мисионара Московске патријаршије, подсећа да је успех “Бурановских бабушки“ показао снагу православља  расхристијанизованом свету.

Алефина Бегишева помиње Јелисавету Зарабатову, ону крхку старицу са хармоником и златним зубом, која је преминула пре две године.

У цркви Свете Тројице које су направиле од својих хонорара, за спокој њене душе увек гори свећа.

Причају да је први храм у Буранову изграђен 1865!

Али је крајем 1930 срушен.

Имали су само молитвену собу.

И бабушке,  кренуле у акцију.

Галина Николајевна Конева, признаје – сваку копејку смо дале за цркву!

И она је подигнута за једанаест недеља.

Донеле су бабушке иконе од својих кућа, оне које су куповале и добијале на поклон.

Чудотворну Матрону поставиле до олтара.

Око цркве посадиле цвеће и дрвеће.

Молитве се врше  на руском и удмуртском језику.

-Имамо нашег баћушку, Михаила Мартканова, Удмурта, и он обавља богослужења!

За ширење угледа и допринос развоја Руске православне цркве, “Бурјановске бабушке“ су одликоване Орденом Светог Михаила.

Бабушке се баве и прављењем вунених лутака, које поклањају приложницима.

И највише воле зиму.

Кад снегови западну до прозора, оне уз самовар и ватру, увежбавају нове песме.

На језику својих прабака већ су препевале Битлисе и Виктора Цоја.

И помињу наступ на стадиону Металурга у Самари.

Певале су – Оле, оле!

Песма је њихова, и химна Светског првенства у фудбалу, 2018!

И опет – јесте ли гладни?

Само жедан, ваше песме.

Бабушке бурановске, госпође драге!

Горан Лазовић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.