ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Добри војник Харолд Мајерс

О, мила моја, уместо песме коју сам обећао,

Ти ћеш вечерас добити напад лудила!

Мене ће сачекати празан тањир напуњен сочним псовкама!

У сну ћеш најмање три пута умрети,

И док не чујеш мој куцањ на вратима,

Нећеш знати колико си жива!

 

Питаћеш: да ли та жена која не постоји

Уме да воли више него ти,

И то баш мене, који сад седим са Харолдом Мајерсом,

Који је јуче извршио самоубиство!

Рећи ћеш – полудео си, Лазовићу!

За побијање те тврдње,

Само сам у младости имао довољно аргумената!

 

Ти не знаш, мила, Мајерс је  амерички ратни пилот,

И сва наша деца коју је побио, њему су певала у сну!

Мали мртви милосрдни анђели у белим кошуљама,

Ноћу су трчала кроз његово срце,

И викали:-господине потпуковниче, хоћете ли

Да вам купимо сладолед?

 

Више пута је награђиван и одликован!

Харолд Мајерс, познаник или можда брат од тетке,

Америчког тенкисте

Који је газио рањенике по улицама Фалуџе.

Није говорио српски и није хтео да полуди.

Да је знао да ће о њему певати један српски песник,

Можда би се раније убио!

 

Љубави,

Не љути се што ти не пишем,

Тони Блер је у Београду!

 

Хоћу да га одведем на ручак,

Данас,

Тражим ресторан

С  погледом

На гроб Милице Ракић.

 

Сутра ћу ти писати,

Љубави,

И ништа нећу прећутати.

Чак ни како сам повраћао!